Bi­lo je ve­dro ju­tro 25. no­vem­bra 2014. go­di­ne, ka­da je sta­nov­ni­ke rom­skog na­se­lja u Pa­zar­dži­ku, gra­du na ju­gu Bu­gar­ske, pro­bu­di­la neo­bič­na bu­ka. Oko šest sa­ti uju­tro, na blat­nja­vim uli­ca­ma na­se­lja po­ja­vi­la su se oklop­na vo­zi­la sa po­li­ca­ja­ci­ma pod pu­nom opre­mom. Ma­ski­ra­ni po­li­caj­ci su pre­tra­ži­li vi­še zgra­da u na­se­lju, uklju­ču­ju­ći i dža­mi­ju Ebu Be­kir.
Pr­vo je pri­ve­den lo­kal­ni imam Ah­med Mu­sa. U za­jed­nič­koj ope­ra­ci­ji Dr­žav­ne agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjednost (SANS) i tu­ži­la­štva ko­je je is­tra­ži­va­lo di­stri­bu­ci­ju pro­pa­gand­nih ma­te­ri­ja­la mi­li­tant­nih isla­mi­sta, do kra­ja da­na je uhap­še­no još 26 lju­di. U na­se­lju Is­tok i na dru­gim lo­ka­ci­ja­ma po­li­ci­ja je pre­tra­ži­la vi­še od 40 obje­ka­ta u po­tra­zi za ma­te­ri­ja­li­ma ISIS-a, eks­trem­ne isla­mi­stič­ke gru­pe ko­ja kon­tro­li­še ve­li­ki dio Si­ri­je i Ira­ka.
Bra­da­ti mu­škar­ci oku­plje­ni u dvo­ri­štu dža­mi­je ni­su kri­li bi­jes pred no­vi­na­ri­ma. „Mi ne­ma­mo ni­ka­kve ve­ze sa ISIS-om. Zna­mo o nji­ma isto ko­li­ko i vi”, vi­kao je je­dan kru­pan čovjek. Na ka­pi je imao ko­mad pa­pi­ra na ko­jem je na arap­skom pi­sa­lo: „Ne­ma bo­ga osim Ala­ha” – fra­za ko­ja se na­la­zi i na za­sta­vi mi­li­ta­na­ta iz ISIS-a i pred­sta­vlja je­dan od pet stu­bo­va isla­ma.
Se­dam mjeseci ka­sni­je, u ju­lu 2015, tu­ži­la­štvo je po­di­glo op­tu­žni­ce pro­tiv 14 mu­sli­ma­na iz Pa­zar­dži­ka i obli­žnjeg Plob­di­va, Ase­nov­gra­da i Star­če­va, za pod­sti­ca­nje vjer­ske mr­žnje i pro­mo­vi­sa­nje ra­ta ši­re­njem ISIS-ove pro­pa­gan­de. Me­đu nji­ma je bio i Ah­med Mu­sa.
Na­kon uvi­da u op­tu­žni­ce, Bal­kan­ska is­tra­ži­vač­ka mre­ža (BIRN) je u pri­li­ci da ob­ja­vi no­ve de­ta­lje o op­tu­žba­ma pro­tiv ove gru­pe, uklju­ču­ju­ći tvrd­nje da su Mu­sa i još dvo­ji­ca op­tu­že­ni­ka pru­ža­li po­moć stra­nim dži­ha­di­sti­ma na pu­tu u Si­ri­ju.
Ali pri­ča o Mu­si i nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma ima i jed­nu du­blju di­men­zi­ju – to je pri­ča o pri­hva­ta­nju sa­la­fi­zma, fun­da­men­ta­li­stič­ke stru­je u isla­mu ko­ja se stro­go pri­dr­ža­va tra­di­ci­ja i prak­si iz vre­me­na pro­ro­ka Mu­ha­me­da, u za­jed­ni­ci mu­sli­ma­na u Is­to­ku, gdje ni­ka­da ra­ni­je ni­je bi­la pri­sut­na.
Bu­gar­ska već dvi­je go­di­ne ula­že ve­li­ke na­po­re i sred­stva u iz­grad­nju ogra­de na gra­ni­ci ko­ja tre­ba da spri­je­či pri­liv iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta sa Bli­skog is­to­ka. Unu­tra­šnji zi­do­vi ko­ji di­je­le raz­li­či­te za­jed­ni­ce u bu­gar­skom dru­štvu gra­de se mno­go du­že.
U me­đu­vre­me­nu, op­tu­že­ni još če­ka­ju da iza­đu pred sud. Su­di­ja je 2. de­cem­bra 2015. do­nio od­lu­ku da se po­stu­pak ne mo­že na­sta­vi­ti jer je op­tu­žni­ca ne­ja­sna i uka­zu­je na kr­še­nje pro­ce­du­re. Tu­ži­lac je od­mah do­sta­vio iz­mi­je­nje­nu op­tu­žni­cu u skla­du sa na­lo­zi­ma su­da, či­me je pri­pre­mljen te­ren da su­đe­nje poč­ne 2016.
Tro­ji­ca op­tu­že­nih su se iz­ja­sni­li da su kri­vi po svim tač­ka­ma. Je­dan je od­bio da se iz­ja­sni. Svi osta­li, uklju­ču­ju­ći Mu­su i osta­le op­tu­že­ni­ke po­me­nu­te u član­ku, iz­ja­vi­li su da ni­su kri­vi.
Imam i nje­go­va pa­stva
Mu­sa je ha­ri­zma­tič­ni če­tr­de­se­to­go­di­šnji sa­la­fi­stič­ki imam ko­ji je već dva pu­ta osu­đi­van zbog ši­re­nja vjer­ske mr­žnje (vi­di hro­no­lo­gi­ju do­ga­đa­ja).
Osta­la tri­na­e­sto­ri­ca op­tu­že­nih po­sle hap­še­nja 2014. go­di­ne na­vod­no pri­pa­da­ju užem kru­gu Mu­si­nih sa­rad­ni­ka. Ve­ći­na njih, kao i Mu­sa, ne­ma stal­ni po­sao, za­vr­ši­li su sa­mo osnov­nu ško­lu i ve­o­ma su ak­tiv­ni u or­ga­ni­za­ci­ji vjer­skog ži­vo­ta u svo­joj za­jed­ni­ci.
Is­tok, dio gra­da u ko­jem Mu­sa ži­vi, na­la­zi se u cen­tru Pa­zar­dži­ka, ali iz­gle­da kao da je pot­pu­no izo­lo­van od ostat­ka gra­da. In­fra­struk­tu­ra je ov­dje lo­ša i ne­ma jav­nog pre­vo­za. Ve­ći­na od 20.000 sta­nov­ni­ka go­vo­ri tur­ski kao ma­ter­nji je­zik. Bu­ga­r­sko dru­štvo ih vi­di kao Ro­me, ma­da se oni sa­mi pred­sta­vlja­ju kao Tu­ri­ci ili jed­no­stav­no kao mu­sli­ma­ni. U pro­šlo­sti ni­su bi­li pre­da­ni vjer­ni­ci, dje­li­mič­no i zbog to­ga što je re­li­gi­ja su­zbi­ja­na u vri­je­me ko­mu­ni­zma. Prak­ti­ko­va­li su idi­o­sin­kra­tič­ni ob­lik isla­ma ko­ji je uklju­či­vao el­men­te hri­šćan­stva i pa­gan­stva.
„Vje­ro­va­li smo da ogla­ša­va­nje ku­ka­vi­ce zna­či da će ne­ko umri­je­ti. Ta­kva su nam bi­la vje­ro­va­nja”, re­kao je je­dan pri­pad­nik za­jed­ni­ce. „To ni­je islam.”
Kao što je iz­ja­vio Ab­du­lah Sa­lih, glav­ni muf­ti­ja za re­gi­on Pa­zar­dži­ka: „Ro­đe­ni su kao mu­sli­ma­ni i ta­ko su se pred­sta­vlja­li. Ali u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu se ni­su po­na­ša­li kao mu­sli­ma­ni. Tek ka­sni­je su po­če­li da uče.”
Mu­sa je do 20. go­di­ne bio hri­šća­nin ko­ji je po­sje­ći­vao lo­kal­nu evan­ge­li­stič­ku cr­kvu, da bi ka­sni­je po­stao glav­ni po­bor­nik isla­ma u za­jed­ni­ci u Is­to­ku.
Po­što su mu u mla­do­sti di­jag­no­sti­ko­va­ni de­pre­si­ja i ši­zo­fre­ni­ja, Mu­sa ni­je mo­gao da do­bi­je slu­žbe­nu do­zvo­lu za oba­vlja­nje du­žno­sti ima­ma od zva­nič­nih pred­stav­ni­ka islam­ske vjer­ske za­jed­ni­ce u Bu­ga­r­skoj. Upr­kos to­me, Mu­sa je sop­stve­ni dom pre­tvo­rio u mje­sto mo­li­tve i po­čeo da pro­po­vje­da. Nje­go­ve ide­je su se ši­ri­le pu­tem Skaj­pa i Ju­tju­ba u su­sjed­ne gra­do­ve i mi­grant­ske za­jed­ni­ce u za­pad­noj Evro­pi.
Mu­sa je ubr­zo po­stao auto­ri­tet za ne­ke od pri­pad­ni­ka lo­kal­ne za­jed­ni­ce, ko­ji za nje­ga go­vo­re da je do­bar čo­vjek.
Ši­re­nje pro­pa­gan­de i po­dr­ška dži­ha­di­sti­ma?
Mu­sa je op­tu­žen da je u svo­jim pro­po­vje­di­ma, oni­ma na in­ter­ne­tu i oni­ma u dža­mi­ji, za­go­va­rao rat, sto­je­ći po­red za­sta­ve ISIS-a. Pre­ma na­vodi­ma svje­do­ka ci­ti­ra­nim u op­tu­žni­ci, Mu­sa je u vi­še na­vra­ta go­vo­rio svo­jim sled­be­ni­ci­ma da je du­žnost sva­kog mu­sli­ma­na da se pri­dru­ži ka­li­fa­tu ko­ji je ISIS pro­gla­sio u Si­ri­ji i Ira­ku i pri­klju­či se nji­ho­voj voj­sci.
Ano­nim­ni svje­dok ci­ti­ran u do­ku­men­tu tvr­di da je Mu­sa tra­žio od vjer­ni­ka da to­kom Ra­ma­za­na pri­ku­plja­ju no­vac za bor­ce ISIS-a. Ta­ko­đe je op­tu­žen da je ši­rio vjer­sku mr­žnju di­stri­bu­ci­jom knji­ge ko­ja iz­la­že ide­je ve­ha­bi­zma, ko­ji se sma­tra za naj­tvr­do­kor­ni­ju i naj­ma­nje to­le­rant­nu stru­ju u isla­mu.
Osta­li op­tu­že­ni­ci se te­re­te za ši­re­nje vjer­ske mr­žnje ko­ri­šće­njem dru­štve­nih mre­ža za di­stri­bu­ci­ju fo­to­gra­fi­ja i vi­deo-sni­ma­ka bo­ra­ca ISIS-a, sni­ma­ka po­gu­blje­nja i vjer­skih pje­sa­ma ko­je po­zi­va­ju na dži­had. Is­tra­ži­te­lji su pro­na­šli fo­to­gra­fi­je op­tu­že­ni­ka ko­ji po­zi­ra­ju sa za­sta­va­ma, ka­pa­ma, ma­ji­ca­ma i pri­vje­sci­ma sa zna­kom ove mi­li­tant­ne gru­pe. U op­tu­žni­ci se ka­že da se na nji­ho­vim fej­sbuk pro­fi­li­ma mo­gu na­ći fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma po­zi­ra­ju po­ka­zu­ju­ći ka­ži­pr­stom ka ne­bu, što j e znak ko­ji če­sto ko­ri­ste lju­di ko­ji po­dr­ža­va­ju ISIS.
Mu­sa i dvo­ji­ca nje­go­vih naj­bli­žih sled­be­ni­ka iz Pa­zar­dži­ka, Ste­fan Alek­san­drov (po­znat kao Su­lej­man) i An­gel Si­mov (po­znat kao Airi), op­tu­že­ni su i za pru­ža­nje lo­gi­stič­ke po­dr­ške tro­ji­ci dži­ha­di­sta na pu­tu u Si­ri­ju.
Tro­ji­ca bo­ra­ca su ime­no­va­ni kao Sa­id Hu­se­ji­no­vić, tri­de­set­tro­go­di­šnji fran­cu­ski dr­ža­vlja­nih bo­san­skog po­ri­je­kla, Mu­rat Ajil­diz, tri­de­se­to­smo­go­di­šnji tur­ski dr­ža­vlja­nin sa pra­vom bo­rav­ka u Nje­mač­koj, i Iz­u­din Cr­no­vr­ša­nin, dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je, star 26 go­di­na. Za svu tro­ji­cu se tvr­di da su uče­stvo­va­li u rat­nim ope­ra­ci­ja­ma u Si­ri­ji.
Hu­se­ji­no­vić i Ajil­diz se i da­lje bo­re za ISIS, dok je Cr­no­vr­ša­nin uhap­šen u Sr­bi­ji u mar­tu 2014. i su­di mu se zbog uče­šća u ra­tu u Si­ri­ji, ka­že se u sa­op­šte­nju ko­je je Dr­žav­na slu­žba za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost do­sta­vi­la na za­htjev BIRN-a.
U op­tu­žni­ci se ka­že da su dvo­ji­ca od ove tro­ji­ce pro­šli kroz Pa­zar­džik na pu­tu u Si­ri­ju u no­vem­bru 2013. Hu­se­ji­no­vić i Cr­no­vr­ša­nin su bo­ra­vi­li u Mu­si­noj ku­ći u pri­bli­žno isto vri­je­me. Ajil­diz je bio kod Alek­san­dro­va u lje­to 2014.
Od po­čet­ka 2013. do ju­na ove go­di­ne naj­ma­nje 332 ino­stra­na bor­ca iz za­pad­ne Evro­pe i sa za­pad­nog Bal­ka­na su pro­šli kroz Bu­gar­sku na pu­tu u Si­ri­ju i Irak. Ipak, ni­su svi sti­gli do ra­ti­šta, ka­že se u sa­op­šte­nju SANS-a.
Tu­ži­lac ko­ji vo­di ovaj slu­čaj od­bio je za­htjev BIRN-a da odo­bri in­ter­vju sa Mu­som, ko­ji u pri­tvo­ru če­ka su­đe­nje.
Još se ne zna ko će ovog pu­ta bi­ti Mu­sin prav­ni za­stup­nik, ako se po­stu­pak na­sta­vi, ali Ha­ri Ha­ra­lam­pi­jev, advo­kat ko­ji ga je za­stu­pao na pret­hod­na dva su­đe­nja, iz­ra­ža­va skep­su u po­gle­du tvrd­nji da je Mu­sa skri­vao dži­ha­di­ste.
„Ako je to tač­no, po­sta­vljam re­to­rič­ko pi­ta­nje: za­što vla­sti ni­su uhap­si­le te lju­de ko­ji su pu­to­va­li kroz Bu­gar­sku? Za­što ih ni­su uhap­si­li i od­mah iz­ru­či­li?”, pi­ta se on.
Iz­dvo­je­ni od svije­ta
Lju­di iz Is­to­ka ka­žu da se Mu­si­ni sled­be­ni­ci, ko­jih ima iz­me­đu 300 i 500, dr­že po stra­ni od osta­lih sta­nov­ni­ka na­se­lja.
Zo­ja Si­me­o­no­va, ko­ja vo­di lo­kal­nu mje­snu za­jed­ni­cu, sje­ća se da se jed­nog da­na na vra­ti­ma po­ja­vi­la gru­pa dje­ce. „Re­kli su mi da vi­še ne­će do­la­zi­ti u mje­snu za­jed­ni­cu jer su oni mu­sli­ma­ni”, ka­že ona. „Ta­da sam shva­ti­la da nji­ho­vi ro­di­te­lji ne že­le da oni po­sje­ću­ju jav­ne in­sti­tu­ci­je”.
Sje­de­ći u ba­šti svo­je će­vab­dži­ni­ce i ka­fi­ća u cen­tru Is­to­ka, pe­de­se­to­go­di­šnji Sa­šo nam je po­nu­dio dru­gi pri­mjer. „Vi­di­te”, pro­go­vo­rio je, po­ka­zu­ju­ći na go­ste u su­sjed­nom ka­fi­ću. „Oni s bra­da­ma ne­će da do­đu i sjed­nu u moj ka­fić.” On tvr­di da lju­di iz Mu­si­ne za­jed­ni­ce idu sa­mo kod nje­go­vog kon­ku­ren­ta jer je on mu­sli­man: „Vi­še ne ko­mu­ni­ci­ra­ju sa osta­li­ma”.
Dru­gi mu­sli­ma­ni u Is­to­ku se sla­žu s njim i od­ba­cu­ju Mu­si­no tu­ma­če­nje isla­ma. „Ne mo­gu ja da ži­vim ona­ko ka­ko se ži­vje­lo pri­je hi­lja­du go­di­na. Bli­ža mi je ona ver­zi­ja isla­ma ko­ja od­go­va­ra na­šem vre­me­nu”, ka­že Ja­šar An­ge­lov, pe­de­set­pe­to­go­di­šnji slu­žbe­nik ko­ji ra­di u grad­skoj vi­jeć­ni­ci u Pa­zar­dži­ku.
Od­no­si iz­me­đu ma­le hri­šćan­ske za­jed­ni­ce u Is­to­ku i Mu­si­nih sled­be­ni­ka još su na­pe­ti­ji. U lo­ka­lu br­ze hra­ne ko­ji is­pu­nja­va ža­gor gra­đe­vin­skih rad­ni­ka na ruč­ku, Jan­ko An­ge­lov, sin lo­kal­nog evan­ge­li­stič­kog pa­sto­ra, po­di­gao je ma­ji­cu i po­ka­zao pi­štolj za­dje­nut za po­jas. Ka­že da je po­čeo da ga no­si zbog za­šti­te na­kon što su nje­ga i nje­go­vog oca na­pa­li 2005. go­di­ne.
„Eko­nom­ski ge­no­cid”
Ne­ki lju­di tvr­de da raz­lo­zi ko­ji su na­ve­li Mu­si­ne sled­be­ni­ke da pri­hva­te sa­la­fi­zam ni­je­su pr­ven­stve­no re­li­gij­ske pri­ro­de.
„Glav­ni pro­ble­mi u ovim na­se­lji­ma su dru­štve­ni i eko­nom­ski”, ka­že Ja­šar Sa­li, imam glav­ne grad­ske dža­mi­je i li­ce „zva­nič­nog” isla­ma u Pa­zar­dži­ku. „Da mo­gu da ži­ve nor­ma­lan ži­vot, ne bi se okre­ta­li tim dru­gim stru­ja­ma”, ka­že on. Sa­li tvr­di da je dr­ža­va na­pu­sti­la lju­de iz Is­to­ka i iz­vr­ši­la nad nji­ma „eko­nom­ski ge­no­cid”.
Ka­da je Bu­gar­ska uve­la tr­ži­šnu eko­no­mi­ju de­ve­de­se­tih go­di­na, Ro­mi su bi­li naj­te­že po­go­đe­ni.
Iz­vo­ri: Evrop­ska ko­mi­si­ja, Na­ci­o­nal­ni sta­ti­stič­ki za­vod

Zor­ni­ca Stoj­lo­va je no­vi­nar­ka i ured­ni­ca u bu­gar­skom po­slov­nom ma­ga­zi­nu Ca­pi­tal We­ekly. Ovaj čla­nak je na­stao u okvi­ru pro­gra­ma Bal­kan Fel­low­ship for Jo­ur­na­li­stic Ex­cel­len­ce, uz po­dr­šku ER­STE Fo­un­da­tion i Open So­ci­ety Fo­un­da­ti­ons, u sa­rad­nji Bal­kan In­ve­sti­ga­ti­ve Re­por­ting Net­work.

Pi­še: Zor­ni­ca STOJ­LO­VA

Hro­no­lo­gi­ja do­ga­đa­ja: Va­žne či­nje­ni­ce o Ah­me­du Mu­si

1995. Mu­sa od­la­zi u Beč da ra­di na gra­di­li­štu i ta­mo pri­ma islam.
1999. Po­ha­đa jed­no­go­di­šnji kurs za ima­me u bu­gar­skom se­lu Sur­ni­ca.
2001. To­kom bo­rav­ka u Kel­nu stu­pa u kon­takt sa pred­stav­ni­ci­ma tur­ske ra­di­kal­ne isla­mi­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ka­li­fatstat (ka­li­fat­ska dr­ža­va).
2004. Mu­sa je osu­đen pred okru­žnim su­dom u Pa­zar­dži­ku zbog ši­re­nja an­ti­de­mo­krat­ske ide­o­lo­gi­je i vjer­ske mr­žnje, iza­zi­va­nja na­ci­o­nal­nih su­ko­ba i mr­žnje pre­ma Bu­ga­ri­ma, te skr­na­vlje­nja bu­gar­ske za­sta­ve. Osu­đen je na pet go­di­na za­tvo­ra uslov­no i ka­žnjen nov­ča­nom ka­znom od 500 eura.
2012. Ne­ko­li­ko ak­ci­ja Dr­žav­ne agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost re­zul­ti­ra­lo je op­tu­žni­ca­ma pro­tiv 13 mu­sli­man­skih vjer­skih li­de­ra, uklju­ču­ju­ći i Mu­su. Op­tu­žbe su se od­no­si­le na ši­re­nje vjer­ske mr­žnje i uče­šće u ak­tiv­no­sti­ma ne­re­gi­stro­va­ne or­ga­ni­za­ci­je.
19. mart 2014. Svi op­tu­že­ni pro­gla­še­ni su kri­vim za uče­šće u ak­tiv­no­sti­ma or­ga­ni­za­ci­je „Al-Vakf al-Isla­mi” ko­ja ni­je re­gi­stro­va­na u Bu­gar­skoj. Mu­sa je pro­gla­šen kri­vim i za pro­po­vi­je­da­nje an­ti­de­mo­krat­ske ide­o­lo­gi­je i mr­žnje. Osu­đen je na jed­no­go­di­šnju za­tvor­sku ka­znu, ali ni­je upu­ćen na iz­dr­ža­va­nje jer se još če­ka od­lu­ka ape­la­ci­o­nog su­da.
25. no­vem­bar 2014. Mu­sa je uhap­šen u dža­mi­ji Ebu Be­kir u Pa­zar­dži­ku. On i 13 nje­go­vih sled­be­ni­ka op­tu­že­ni su za ras­pi­ri­va­nje vjer­ske mr­žnje u svo­jim pro­po­vje­di­ma i pro­mo­vi­sa­nja ISIS-ove pro­pa­gan­de.
2. jul 2015. Tu­ži­o­ci su za­vr­ši­li is­tra­gu. Mu­si i nje­go­vim sled­be­ni­ci­ma je od­re­đe­no su­đe­nje.
2. de­cem­bar 2015. Ape­la­ci­o­ni sud u Plov­di­vu je ob­u­sta­vio po­stu­pak pri­je ne­go što je su­đe­nje po­če­lo, uz obra­zlo­že­nje da su op­tu­žbe ne­ja­sne i da op­tu­žni­ca uka­zu­je na kr­še­nje pro­ce­du­ral­nih pra­va 11 od 14 op­tu­že­ni­ka. Na­red­ne sed­mi­ce tu­ži­lac je do­sta­vio no­vu op­tu­žni­cu u skla­du sa na­lo­zma su­da.

Iz­vo­ri: Sud­ske od­lu­ke u pr­va dva po­stup­ka pro­tiv Ah­me­da Mu­se, sa­op­šte­nja su­da za jav­nost.