Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta od­bra­ne i Voj­ske Cr­ne Go­re (SOVCG) Ne­nad Čo­be­ljić tu­žio je vla­di­nu Ko­mi­si­ju za žal­be zbog rje­še­nja ko­jim je od­bi­je­na nje­go­va žal­ba na od­lu­ku Mi­ni­star­stva od­bra­ne (MO) o nje­go­vom pen­zi­o­ni­sa­nju. Čo­be­ljić od Uprav­nog su­da tra­ži da po­ni­šti rje­še­nje vla­di­ne ko­mi­si­je i za­mi­je­ni ga me­ri­tor­nom pre­su­dom zbog, ka­ko se na­vo­di, „is­kri­stra­li­sa­nog op­šteg uvje­re­nja“ da to ti­je­lo ne mo­že, ne­će i ne umi­je da do­ne­se pra­vi­lan i na za­ko­nu za­sno­van akt.
U tu­žbi se od Uprav­nog su­da tra­ži i da oba­ve­že ko­mi­si­ju za žal­be Vla­de da Čo­be­lji­ću re­sti­tu­i­še sva pra­va pro­iz­ve­de­na iz od­bi­ja­ju­ćeg rje­še­nja.
– Dje­lo­vi rje­še­nja i „ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­je“ tu­že­nog po­vr­šnim uvi­dom, ot­kri­va­ju pot­pu­no od­su­stvo i mi­ni­mu­ma pro­fe­si­o­nal­nih ka­pa­ci­te­ta i ko­dek­sa, ve­ri­fi­ku­ju sklo­nost ka ma­ni­pu­la­ci­ja­ma i ne­po­bit­nim ne­za­ko­ni­to­sti­ma – na­vo­di se u tu­žbi, ko­ju je za Čo­be­lji­ća pod­ni­je­la advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja „Ju­sti­ci­ja“.
U tu­žbi se kon­sta­tu­je da Čo­be­ljić oče­ku­je prav­du od sud­ske kon­tro­le upra­ve, jer je, ka­ko na­vo­de, iz uvo­da „ja­sno ka­ko `uprava kon­tro­li­še upravu`“, od­no­sno ka­ko je Ko­mi­si­ja za žal­be Vla­de kon­tro­li­sa­la rje­še­nje mi­ni­stra od­bra­ne.
– Tu­že­ni je oci­je­nio da ni­je po­vri­je­đen član 160 Za­ko­na o ra­du, po ko­jem se ža­li­lac kao sin­di­kal­ni pred­stav­nik ne mo­že do­ve­sti u ne­po­volj­ni­ji po­lo­žaj, jer či­nje­ni­ca to što je pred­stav­nik sin­di­ka­ta ne mo­že ga do­ve­sti u „po­volj­ni­ji po­lo­žaj“ u od­no­su na osta­la pro­fe­si­o­nal­na voj­na li­ca ko­ji­ma je ta­ko­đe pre­stao ra­dni od­nos po ovom osno­vu – kon­sta­to­va­no je u tu­žbi.
Uka­zu­je se da Čo­be­ljić ni­je pred­stav­nik sin­di­ka­ta već pred­sjed­nik re­pre­zen­ta­tiv­nog SOVCG. U tu­žbi je na­ve­de­no da su ne­za­ko­ni­to pri­ku­plja­ni po­da­ci o Čo­be­lji­ću, nje­go­voj su­pru­zi, pa čak i o ma­lo­ljet­noj dje­ci, o nji­ho­voj na­ci­o­nal­no­sti.
– Ta­kvo „pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka“ je ne­za­ko­ni­to po sva­kom osno­vu, bu­du­ći da se pre­ma va­že­ćoj le­gi­sla­ti­vi i kon­ven­cij­skom pra­vu, po­slo­dav­cu da­je „pri­li­ka“ da pri­ku­pi lič­ne po­dat­ke, ali sa­mo i is­klju­či­vo one lič­ne po­dat­ke ko­ji se ti­ču uslo­va za oba­vlja­nje kon­kret­ne du­žno­sti, pa po­što po Za­ko­nu o Voj­sci Cr­ne Go­re ni­je­su uslov, ni­ti pre­pre­ka za pro­fe­si­o­nal­no vr­še­nje voj­ne slu­žbe, za­što se to či­ni – na­vo­di se u tu­žbi.
Po­sta­vlja se pi­ta­nje za ko­ju na­mje­nu se pri­ku­plja­ju po­da­ci o na­ci­o­nal­no­sti za či­ta­ve po­ro­di­ce, a da to ima „ne­ku na­mje­nu sa sta­no­vi­šta VCG“. Uka­zu­je se da na­mje­re ne­ma, jer se u su­prot­nom njo­me kr­ši za­kon „jer se iz­vje­sno zlo­u­po­tre­blja­va­ju lič­ni po­da­ci“.
– Do­sa­da­šnjim po­stu­pa­njem, no­vi mi­ni­star (Pre­drag Bo­ško­vić) iz­vje­sno od dis­kri­mi­na­ci­je ostva­ru­je sve bit­ne ele­men­te mo­bin­ga, ka­da su u pi­ta­nju za­po­sle­ni, bu­du­ći da se po­stu­pak mo­bin­ga po­kla­pa s po­stup­ci­ma u VCG i MO – pi­še u tu­žbi.
Ka­ko se na­vo­di, „ne­ma sum­nje da po­da­ni­štvo i vjer­ni po­da­ni­ci či­ne mi­ni­stra mi­ni­strom“.
– Ni­je ra­zu­mlji­vo ka­ko je bez do­vo­đe­nja ne­kog mla­dog ofi­ci­ra umje­sto tu­ži­o­ca, bez iz­mje­ne si­ste­ma­ti­za­ci­je, a uz pri­su­stvo mno­štva li­ca za­po­sle­nih kod tu­že­nog da­le­ko sta­ri­jih i bit­no vre­me­šni­jim od tu­ži­o­ca iz­ni­kao prav­ni raz­log za pro­tje­ri­va­nje tu­ži­o­ca u pen­zi­ju, su­prot­no zdra­vo­ra­zum­skim kri­te­ri­ju­mi­ma? Po­sto­je de­se­ti­ne sta­ri­jih i vre­me­šnih, pa i li­ce ko­je je vo­di­lo po­stu­pak je bar pet go­di­na sta­ri­je od tu­ži­o­ca, i to u zbr­ci zbi­ra po­da­ta­ka i pre­fe­ren­ci­ja­la do­vo­di do prav­ne i etič­ke en­tro­pi­je pre­spor­nog rje­še­nja tu­že­no­ga – kon­sta­tu­je se u tu­žbi.
A.O.


Ne zna se je li ča­sno ili ne­ča­sno ot­pu­šten

U tu­žbi se na­vo­di da u rje­še­nju ni­je na­ve­de­no da li je Čo­be­lji­ću pre­sta­la slu­žba uz ča­stan ili ne­ča­stan ot­pust.
– Za sva­kog ofi­ci­ra na svi­je­tu, to je­ste „Sve­to pi­smo“. Pro­fe­si­o­nal­no voj­no li­ce ko­je je iz slu­žbe ot­pu­šte­no uz „ča­stan ot­pust“ za­dr­ža­va pra­vo na slu­žbe­ni na­ziv či­na i no­še­nje voj­ne uni­for­me u sve­ča­nim pri­li­ka­ma – na­gla­še­no je u tu­žbi.