Dr­ža­va ne­će mo­ći da na­pla­ti naj­ma­nje 166,46 mi­li­o­na eura po­re­skog du­ga od pred­u­ze­ća u ste­ča­ju, ne­ak­tiv­nih kom­pa­ni­ja i pri­vred­nih dru­šta­va ko­ja su iz­bri­sa­na iz Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta.
Ra­di se sa­mo o di­je­lu te­ško na­pla­ti­vog ili pot­pu­no ne­na­pla­ti­vog du­ga od pred­u­ze­ća ko­ja se na­la­ze na cr­noj li­sti Po­re­ske upra­ve, jer se na­kon pro­da­je imo­vi­ne pred­u­ze­ća u ste­ča­ju u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va je­dva is­pla­te po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka, obič­no u mi­ni­mal­nim iz­no­si­ma, dok dr­ža­va, či­ja se po­tra­ži­va­nja svr­sta­va­ju u dru­gi is­plat­ni red, kao i po­vje­ri­o­ci iz tre­ćeg is­plat­nog re­da i ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri, naj­če­šće osta­nu krat­kih ru­ka­va zbog ne­do­stat­ka nov­ca.
Na li­sti 200 naj­ve­ćih du­žni­ka, po osno­vu ne­pla­će­nog PDV-a, po­re­za na do­bit, na ne­po­kret­no­sti, kon­ce­si­ja i ak­ci­za, za­ključ­no sa 1. ok­to­brom pro­šle go­di­ne, ka­da je po­sled­nji put i ob­ja­vlje­na cr­na li­sta, na­la­zi se sve­ga 78 ak­tiv­nih pred­u­ze­ća či­ji je dug 53,49 mi­li­o­na eura, dok je dug 47 pred­u­ze­ća u ste­ča­ju 76,56 mi­li­o­na eura, ne­ak­tiv­na pred­u­ze­ća, njih 42 du­gu­ju 18,9 mi­li­o­na eura, dok su 33 pri­vred­na dru­štva ko­ja su iz­bri­sa­na iz Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta dr­ža­vi za po­re­ze osta­la du­žna 12 mi­li­o­na eura.
Slič­na si­tu­a­ci­ja je i sa du­žni­ci­ma za po­re­ze i do­pri­no­se iz i na lič­na pri­ma­nja. Na li­sti PU na­la­zi se 100 kom­pa­ni­ja, od ko­jih 46 ak­tiv­nih du­gu­ju 53,9 mi­li­o­na, pred­u­ze­ća u ste­ča­ju, ko­jih je 43 du­gu­ju 54,5 mi­li­o­na, a dug 11 pred­u­ze­ća ko­ja su iz­bri­sa­na iz CRPS je 4,45 mi­li­o­na eura.
Na li­sti PU na­la­zi se za­ne­mar­ljiv broj pred­u­ze­ća ko­ja su u ste­ča­ju ili su uga­še­na, od ko­jih dr­ža­va ne­će mo­ći da na­pla­ti po­re­ski dug. Sa­mo u pro­šloj go­di­ni, ste­čaj je uve­den u 520 pred­u­ze­ća, dok je za pe­ri­od od 2011. za­ključ­no sa pro­šlom go­di­nom u ste­čaj oti­šlo 2.363 pred­u­ze­ća.
Iako po­re­ski dug kon­stant­no ra­ste od 2010. go­di­ne, a na kra­ju 2014. do­sti­gao je re­kord­nih 720,1 mi­li­on eura, ka­ko je kon­sta­to­va­la Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja, u iz­vje­šta­ju o efi­ka­sno­sti Po­re­ske upra­ve u na­pla­ti po­re­skog du­ga, ta in­sti­tu­ci­ja je od 2013. do pro­šle go­di­ne za­tra­ži­la uvo­đe­nje ste­ča­ja u sve­ga šest pred­u­ze­ća, od če­ga je je­dan za­htjev po­vu­čen, dok je na za­htjev Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja uve­den ste­čaj u Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma.
Uku­pan dug zbog ko­ga je PU uve­la ste­čaj u pet pred­u­ze­ća iz­no­sio je za­ne­mar­lji­vih 9,6 mi­li­o­na eura, u od­no­su na uku­pan po­re­ski dug, a ste­čaj je uve­den u Al­bo­nu, Po­bje­du, Mon­te­var Me­ta­lac, FEP Pi­va i Ja­dran­sko bro­do­gra­di­li­šte.
Advo­kat MANS-a Ve­se­lin Ra­du­lo­vić sma­tra da je ključ­no pi­ta­nje ve­za­no za ne­na­pla­ti­vi po­re­ski dug to šta je PU tre­ba­lo da ura­di a ni­je i šta su raz­lo­zi za ne­pred­u­zi­ma­nje za­kon­skih oba­ve­za u tom di­je­lu.
– Po mom mi­šlje­nju, glav­ni kri­vac za ta­kvo sta­nje i iz­nos ne­na­pla­ti­vog du­ga je upra­vo Po­re­ska upra­va, jer po­sto­je si­tu­a­ci­je da se od­re­đe­ni su­bjek­ti ne tre­ti­ra­ju jed­na­ko, a to se od­no­si na pred­u­ze­ća, pred­u­zet­ni­ke i sva li­ca ko­ja po­slu­ju u Cr­noj Go­ri. Ne­ko­me je omo­gu­će­no da ne pla­ća po­re­ze mje­se­ci­ma i go­di­na­ma i da PU ne pred­u­zi­ma ni­šta, na­kon to­ga do­la­zi do si­tu­a­ci­je da niz tih pred­u­ze­ća od­la­zi u ste­čaj, a da dr­ža­va ne mo­že da na­pla­ti svo­ja po­tra­ži­va­nja. Ključ­no pi­ta­nje je za­što po­re­ski in­spek­to­ri ni­je­su ra­di­li svoj po­sao. Svi­ma je do­bro po­zna­to da bi od­re­đe­ni su­bjek­ti, uko­li­ko ne bi iz­vr­ša­va­li svo­je po­re­ske oba­ve­ze, od­mah bi­li na uda­ru PU, ali je pi­ta­nje za­što se ta in­sti­tu­ci­ja ne od­no­si pre­ma svi­ma na taj na­čin, već do­zvo­lja­va da se stva­ra­ju mi­li­on­ske oba­ve­ze ko­je ka­sni­je ne mo­že da na­pla­ti. Sa­svim la­god­no se u jav­no­sti sa­op­šta­va­ju ti po­da­ci, bez ika­kvog po­ku­ša­ja da se utvr­di kon­kret­na in­di­vi­du­al­na od­go­vor­nost li­ca ko­ja su ru­ko­vo­di­la ili ru­ko­vo­de Po­re­skom upra­vom – re­kao je on.
Ra­du­lo­vić je na­gla­sio da dug ne bi mo­gao da do­stig­ne ni pri­bli­žan iz­nos da ta in­sti­tu­ci­ja ra­di svoj po­sao ka­ko tre­ba.
– Ova­ko ima­mo si­tu­a­ci­ju da mi­li­o­ni osta­ju ne­na­pla­će­ni, da dr­ža­va bi­va ošte­će­na, a sve to pro­la­zi bez ika­kve lič­ne od­go­vor­no­sti – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Ra­du­lo­vi­ća, PU tre­ba da se sta­ra o na­pla­ti svih vr­sta po­re­za, ko­ji po­re­ski ob­ve­zni­ci tre­ba da pla­ća­ju mje­seč­no.
– Ako ne­ki su­bje­kat ne iz­vr­ša­va tu oba­ve­zu već ne­ko­li­ko mje­se­ci, PU mo­ra da pred­u­zi­ma rad­nje ra­di na­pla­te svo­jih rje­še­nja, a što sve mo­že i mo­ra da se ura­di ako pred­u­ze­će po­slu­je, znat­no pri­je ne­go što ono za­pad­ne u pro­ble­me ko­ji do­vo­de do ste­ča­ja. Sa­mo po­kre­ta­nje ste­čaj­nog po­stup­ka, pa čak i kad to ura­di PU, ne do­no­si kraj­nji re­zul­tat, jer se po­tra­ži­va­nje svr­sta­va u dru­gi is­plat­ni red iz ko­jeg ve­o­ma te­ško mo­že do­ći u si­tu­a­ci­ju da na­pla­ti svo­je po­tra­ži­va­nje – re­kao je on.J.V.


Po­je­di­ni iz­van oči­ju jav­no­sti

Ra­du­lo­vić je re­kao da po­da­tak da se na li­sti PU od 200 naj­ve­ćih du­žni­ka na­la­zi sve­ga 78 ak­tiv­nih vr­lo mo­gu­će mo­že da zna­či da se kroz te ob­ja­vlje­ne po­dat­ke po­ku­ša­va pri­kri­ti, od­no­sno omo­gu­ći­ti ne­kim li­ci­ma i pred­u­ze­ći­ma da i da­lje osta­nu van oči­ju jav­no­sti i da i da­lje iz­bje­ga­va­ju pla­ća­nje po­re­za.


Ot­pis bi zna­čio krah

Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da Vla­da i PU oči­to ne­ma­ju na­mje­ru, ni mo­guć­nost da ot­pi­šu od­re­đe­ni iz­nos po­re­skog du­ga.
– Ako je ne­što ne­na­pla­ti­vo tre­ba ga ot­pi­sa­ti ili ba­rem iz­dvo­ji­ti na ne­ku po­seb­nu li­stu, ka­ko se taj dug ne bi mi­je­šao sa di­je­lom du­ga ko­ji je mo­gu­će na­pla­ti­ti, ali bo­jim se da na tom spi­sku ne­na­pla­ti­vog du­ga po­sto­je pri­ja­te­lji i rod­bi­na ra­znih po­li­tič­kih gru­pa­ci­ja ko­ji bi u slu­ča­ju ot­pi­sa po­re­skog du­ga po­no­vo bi­li eti­ke­ti­ra­ni, što oči­to ni­je u in­te­re­su. Tran­spa­rent­nost oko po­re­skog du­ga i nje­go­ve na­pla­te bi­la bi pot­pu­no ot­kri­ve­na kad bi se ko­nač­no iz­dvo­jio ne­na­pla­ti­vi dug, ali je či­nje­ni­ca da ni­ko ne­ma mo­guć­no­sti, da ne ka­žem ni po­li­tič­ke pe­tlje da to ura­di, jer bi to bio krah, a sa­ma či­nje­ni­ca da se ot­pi­su­je po­re­ski dug u za­pad­nim eko­­mi­ja­ma ni­kad ni­je bi­la pri­sut­na, jer je po­rez sve­ti­nja – re­kao je Le­kić.