Uku­pan broj re­gi­stra­ci­o­no ak­tiv­nih kom­pa­ni­ja ko­je su u vla­sni­štvu ili su­vla­sni­štvu stra­nih kom­pa­ni­ja, a ko­je po­slu­ju u Cr­noj Go­ri iz­no­si 10.278, ka­za­li su „Da­nu” iz Po­re­ske upra­ve.
Od po­čet­ka ove go­di­ne osno­va­ne su 432 no­ve kom­pa­ni­je, ko­je su u vla­sni­štvu ili su­vla­sni­štvu stra­nih kom­pa­ni­ja.
– Po­re­ski ob­ve­zni­ci ko­ji su u vla­sni­štvu ili su­vla­sni­štvu stra­nih kom­pa­ni­ja ili stra­nih dr­ža­vlja­na to­kom 2016. go­di­ne po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa upla­ti­li su uku­pan iz­nos od 198.277.539,08 eura – ka­za­li su iz Po­re­ske upra­ve.
Na­vo­de i da su kom­pa­ni­je u stra­nom vla­sni­štvu od po­čet­ka ove go­di­ne, za­ključ­no sa 12. ovog mje­se­ca po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa upla­ti­li ukup­no 69.726.415,34 eura.
Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u Cr­noj Go­ri je u pro­šloj go­di­ni bi­lo 28,27 hi­lja­da pred­u­ze­ća, što je po­ve­ća­nje od 8,2 od­sto u od­no­su na 2015. go­di­nu.
Naj­ve­ći broj pred­u­ze­ća evi­den­ti­ran je u Pod­go­ri­ci, 10,33 hi­lja­de, što či­ni 36,6 od­sto od ukup­nog bro­ja. Sli­je­di Bu­dva sa 3,27 hi­lja­da ili 11,6 od­sto i Bar sa 2,72 hi­lja­de, od­no­sno 9,6 od­sto uče­šća u ukup­nom bro­ju pred­u­ze­ća.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da su po­re­ske olak­ši­ce ko­je omo­gu­ća­va dr­ža­va upra­vo raz­log za osni­va­nje to­li­kog bro­ja stra­nih kom­pa­ni­ja u Cr­noj Go­ri.
– Stra­ni in­ve­sti­to­ri su u Cr­noj Go­ri is­ko­ri­sti­li po­volj­no­sti otva­ra­nja fir­mi i prak­tič­no su po­ku­po­va­li i fir­me i sta­no­ve. Osnu­ju pred­u­ze­će za je­dan euro, a ka­sni­je, u ve­li­koj mje­ri, iz­bje­ga­va­ju i po­rez da pla­te dr­ža­vi, jer im je to omo­gu­će­no. Mi prak­tič­no ne­ma­mo stra­nog in­ve­sti­to­ra, ko­jim smo za­do­volj­ni, jer vr­lo br­zo po­ka­žu svo­je pra­vo li­ce, od­no­sno da im je pro­fit pri­o­ri­tet, što ni­je ni­šta čud­no, ali je pro­blem što ih mi kao dr­ža­va pu­šta­mo da ra­de šta ho­će – ka­zao je on.
Le­kić je na­gla­sio da bi dr­ža­va tre­ba­la da kon­tro­li­še fir­me u stra­nom vla­sni­štvu i nji­ho­vo po­slo­va­nje, u mno­go ve­ćoj mje­ri u od­no­su na do­ma­će kom­pa­ni­je.
– Svi ti stra­ni in­ve­sti­to­ri ko­ji su do­šli u Cr­nu Go­ru sma­nji­va­li su broj rad­ni­ka, kao i pro­iz­vod­nju – re­kao je on na­gla­ša­va­ju­ći da je do­bar dio tih kom­pa­ni­ja do­bio kre­di­te i ga­ran­ci­je na te­ret bu­dže­ta.
Le­kić je pod­sje­tio da je to bio slu­čaj sa, na pri­mjer, tur­skom ko­map­ni­jom To­sja­li grup, ko­ja je ku­pi­la Že­lje­za­ru Nik­šić iz ste­ča­ja, Kom­bi­na­tom alu­mi­ni­ju­ma i slič­no.
– Naj­ve­ći pro­blem je što pri­va­ti­za­ci­o­ni ugo­vo­ri, po za­vr­šet­ku pri­va­ti­za­ci­ja ni­je­su kon­tro­li­sa­ni, ni­je­su ras­ki­da­ni u slu­ča­ju ka­da se po­ka­žu kao spor­ni. Bi­lo je do­sta mal­ver­za­ci­ja sa ga­ran­ci­ja­ma, po­put slu­ča­ja Pri­mor­ke Bar, a si­gur­no da ima još ta­kvih i slič­nih slu­ča­je­va. Za kri­vič­no dje­lo, uko­li­ko je do nje­ga do­šlo, mo­ra da se od­go­va­ra, ali gdje je od­go­vor­nost Vla­de i onih mi­ni­star­sta­va ko­ja su bi­la za­du­že­na za kon­tro­lu i šta su pred­u­ze­li da ne do­đe do ta­kvih stva­ri, po­seb­no mi­ni­star­stva eko­no­mi­je i fi­na­n­si­ja i to je osnov­ni pro­blem – za­klju­čio je Le­kić.
Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) sma­tra da, osim ri­jet­kih pri­mje­ra gdje se do­la­skom stra­nih pred­u­ze­ća u Cr­nu Go­ru uvo­zi ino­stra­na šted­nja i sta­vlja u funk­ci­ju pri­vred­nog ra­sta, glav­ni mo­tiv za broj stra­nih pred­u­ze­ća ko­ja po­slu­ju u Cr­noj Go­ri, le­ži u po­re­skim raz­lo­zi­ma i že­lji da se osva­ja i mo­no­po­li­zu­je tr­ži­šte.
– Da je po­li­ti­ka pri­vla­če­nja in­ve­sti­to­ra ima­la uspje­ha ne bi Cr­na Go­ra ima­la iz­ra­zi­to vi­sok ste­pen uvo­zne za­vi­sno­sti. To po­tvr­đu­je da su ta ne­kre­di­bil­na stra­na pred­u­ze­ća, pod ko­jim se kri­ju do­ma­ća ime­na, tu­đa sre­ća, a ne fak­tor do­ma­ćeg raz­vo­ja. Ta­ko­đe, da je ta po­li­ti­ka ima­la uspje­ha Cr­na Go­ra bi pri­ho­do­va­la ve­će su­me na ime po­re­za na do­bit, umje­sto što te­ret jav­nih fi­nan­si­ja no­se gra­đa­ni pla­ća­njem PDV-a. Pod­sti­ca­nje stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja ni­je da­lo re­zul­ta­te. Ni­je­su ukla­nja­ne ba­ri­je­re ko­je odr­ža­va­ju u pri­vred­nom ži­vo­tu bu­ra­zer­ske fir­me ko­je je­di­nu šan­su vi­de u mir­nom ži­vo­tu bez kon­ku­ren­ci­je, be­za­ko­nju i do­slu­hu sa vla­šću. Ta­ko­đe, i ne­raz­vi­je­no i lo­še ure­đe­no do­ma­će fi­nan­sij­sko tr­ži­šte do­ve­lo je do to­ga da stra­na pred­u­ze­ća do­bar dio in­ve­sti­ci­ja usmje­ra­va­ju u ne­raz­mje­nji­va do­bra, a tu pri­je sve­ga mi­slim na ne­kret­ni­ne, te je iz­o­stao pri­vred­ni rast usled nji­ho­vog pri­ti­ca­ja. U ta­kvim ne­po­volj­nim pri­vred­no-prav­nim uslo­vi­ma od­i­gra­la se i ne­ga­tiv­na se­lek­ci­ja ino­stra­nih pred­u­ze­ća: ona kre­di­bil­na su za­o­bi­la­zi­la Cr­nu Go­ru, a ula­ga­la su ona ko­ja u ma­hi­na­ci­ja­ma i iz­no­še­nju pro­fi­ta vi­de osnov­nu po­slov­nu stra­te­gi­ju – na­veo je on.J.V.


Ne­pot­pu­ni za­ko­ni šti­te ma­hi­na­ci­je

Ko­pri­vi­ca je is­ta­kao da su ne­pot­pu­ni po­re­ski za­ko­ni „ki­šo­bran” za po­re­ske ma­hi­na­ci­je.
– Ta­ko, na pri­mjer, osta­vlja­ju pro­stor da isto fi­zič­ko li­ce osnu­je dvi­je fir­me ili da bu­de vla­snik fir­me-maj­ke (i smje­sti je na of­šor de­sti­na­ci­ju u ino­stran­stvu) i fir­me-kćer­ke i on­da te dvi­je fir­me, pod pa­tro­na­tom istog li­ca, me­đu­sob­no po­zajm­lju­ju sred­stva i po­slu­ju sa po­zajm­lje­nim, a ne sa sop­stve­nim sred­stvi­ma. To je vr­lo pro­mi­šlje­no jer se na­kna­da za ko­ri­šće­nje tu­đih, od­no­sno po­zajm­lje­nih sred­sta­va tre­ti­ra kao po­slov­ni tro­šak i od­bi­ja od pri­ho­da či­me se uma­nju­je osno­vi­ca po­re­za na do­bit obje fir­me. Na­kna­de za ko­ri­šće­nje po­zajm­lje­nih sred­sta­va, ko­je se po­re­ski tre­ti­ra­ju kao ras­hod za fir­me, na kra­ju za­vr­ša­va­ju u dže­pu nji­ho­vog vla­sni­ka, ali mu pri­je sve­ga slu­že da ne­le­gi­tim­no iz­bjeg­ne po­rez. To je mo­gu­će jer ne­ma­mo va­lja­na pra­vi­la o uta­nje­noj ka­pi­ta­li­za­ci­ji – sma­tra Ko­pri­vi­ca.
On je po­ja­sio da iz raz­lo­ga što ne­ma­mo pra­vi­la o kon­tro­li­sa­noj ino­stra­noj kom­pa­ni­ji uta­ji­va­či­ma na ras­po­la­ga­nju sto­ji i mo­guć­nost da skla­nja­ju do­ho­dak u tzv. ba­znu kom­pa­ni­ju u ino­stran­stvu, ta­ko da on ne ula­zi u svjet­ski do­ho­dak na­šeg re­zi­den­ta.
– Taj za­kon­ski ne­do­sta­tak da­je i pri­li­ku da jed­na fir­ma pro­da­je imo­vin­ska do­bra i vr­ši uslu­ge pa na osno­vu to­ga sti­če po­tra­ži­va­nja ko­ja on­da pro­da­je tj. fak­tu­ri­še svo­joj kon­tro­li­sa­noj kom­pa­ni­ji u ino­stra­nom po­re­skom ra­ju po ni­žoj ci­je­ni da bi ima­la na­vod­ni gu­bi­tak i ti­me uma­nji­la po­re­ski te­ret – po­ja­snio je on.