Promjena Vlade u 2020. godini donijela je i promjenu ekonomske politike, barem po pitanju nezakonitog pomaganja državnih preduzeća. To je dovelo do prizemljenja aviona Montengroerlajnza (MA), što je uvod u gašenje nacionalnog avio-prevoznika. Gašenje MA je uvod u nova gašenja koja nas čekaju vrlo brzo. Vlada je to i najavila krajem decembra. Ta gašenja se tiču dvije državne pomorske kompanije, Barske i Crnogorske plovidbe, kojima je Vlada godinama unazad pomagala da vraćaju kredite za kupovinu brodova. Rata za otplatu kredita stiže na naplatu u drugoj polovini januara i Vlada do tada treba da odluči hoće li umjesto tih kompanija platiti ratu kineskoj Eksim banci. U 2019. i 2018. godini Crnogorskoj plovidbi nezakonito je pomognuto sa blizu 10 miliona eura, što Agencija za zaštitu konkurencije (AzK) ispituje. Ako donese mišljenje da je ta pomoć bila nezakonita, onda će kao i u slučaju MA Vladi biti ruke vezane i neće moći da pomaže u vraćanju kredita. Mogući scenariji nakon toga su aktiviranje garancija od strane Eksim banke, a koliko će ta preduzeća moći da posluju bez pomoći Vlade vrlo je diskutabilno. Ukupan gubitak dvije plovidbe je 30 miliona eura. Ministar finansija Milojko Spajić je u jednom od svojih javnih nastupa kazao da će državne kompanije pozitivno poslovati ili ih neće biti.

Ako to bude pravilo, onda su i željeznička preduzeća u opasnosti. Samo je jedno, i to Željeznička infrastruktura, pozitivno. Razlog za to je što su prije dvije godine pokrili gubitak smanjenjem kapitala za 30 miliona. Godinama unazad Vlada je davala garancije željezničkim preduzećima. Loše stanje je i u „Plantažama”, koje su na kraju trećeg kvartala imale rekordan minus zbog krize izazvane pandemijom, ali godinama unazad to preduzeće ne stoji kako treba.

Problem svih problema koji Vlada treba da riješi što prije jeste autoput. Rok za izgradnju istekao je 30. septembra, kineski CRBC je još prethodnoj Vladi uputio zahtjev za produženje roka i dodatna plaćanja. Prethodna Vlada razmatrala je njihove zahtjeve, dok od nove Vlade nismo dobili informaciju šta je sa zahtjevom Kineza i kada će se to pitanje regulisati, a potom i kada će se autoput završiti i staviti u funkciju. Prioritetna dionica, po dosadašnjem ugovoru i aneksima, koštaće preko 900 miliona eura. Izgradnja je počela 2015. godine, prvi rok za završetak je bio maj 2019. godine, a pitanje je hoćemo li i u ovoj godini dočekati njegov završetak. U ovoj godini treba da krene otplata kredita, čiji je grejs period bio šest godina.

Koncesija za aerodrome, takođe je vrlo bitna, a mnogo toga se promijenilo otkad je raspisan pretkvalifikacioni tender za ponuđače. U igri su ostale tri kompanije, ali pitanje je kakve će uslove oni tražiti s obzirom da je avio-saobraćaj najviše pogođen pandemijom, a uz to su zaustavljani letovi MA, koji je prevozio godišnje oko 600 hiljada putnika, što će uticati na promet dva aerodroma. Spajić je kazao da će sa zainteresovanim ponuđačima razgovarati i vidjeti kakvi su njihovi uslovi, te da će nakon toga donijeti odluku. Prethodna Vlada je u uslovima navela da je jednokratna uplata od 100 miliona jedan od uslova za koncesiju, ali će svi faktori uticati i na tu cifru za koju su mnogi u prethodnom periodu govorili da je mala. Aerodromi će ovu godinu završiti sa minusom od oko 10 miliona eura, dok su 2019. godinu imali 14 miliona profita, što dovoljno govori za koliko se obrnula situacija u vezi sa koncesijom. Članice sadašnje vlasti su bile protiv koncesije dok su bile u opoziciji, kao i SD, koji je bio konstituent bivše vlasti, i SDP, pa ostaje da se vidi šta će sa time biti. Vlada ne mora za ovaj posao da konsultuje Skupštinu.

Takođe, početkom godine Vlada mora da priprema četvrti paket mjera pomoći privredi, jer se mnogi sektori polako gase zbog mjera za suzbijanje širenja virusa korona.

D.M.

---