Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


„Dru­štve­no-eko­nom­ski pro­ce­si u Cr­noj Go­ri, iako spo­ro, od­vi­ja­li su se po isto­rij­skim za­ko­ni­to­sti­ma, pa ih za­to ni­je mo­gao spri­je­či­ti knjaz Ni­ko­la sa vla­da­ju­ćim bi­ro­krat­sko-gla­var­skim slo­jem. Vra­ta su bi­la od­škri­nu­ta za ne­što br­ži pro­ces ka­pi­ta­li­stič­kih od­no­sa i raz­vo­ja gra­đan­skog dru­štva... Go­di­na 1905. bi­la je pu­na is­ku­še­nja za knja­za Ni­ko­lu. Po­kro­vi­te­lji­ca Cr­ne Go­re Ru­si­ja na­la­zi­la se u kri­tič­nom po­lo­ža­ju... i iz te­me­lja po­tre­se­na; re­žim je bio pri­nu­đen na ustup­ke, i uči­nio ih je u vi­du usta­va“, što či­ni i sam knjaz Ni­ko­la. Go­vo­ri­lo se i da „knjaz ni­je htio da sa tur­skim sul­ta­nom osta­ne je­di­ni vla­dar ko­ji ni­je ze­mlji dao ustav“, te da je jed­nom pri­li­kom voj­vo­di Si­mu Po­po­vi­ću re­kao ka­ko ho­će da „Cr­noj Go­ri da ustav“. Tu svo­ju na­mje­ru knjaz je ob­zna­nio u Lu­čin­dan­skoj pro­kla­ma­ci­ji 31. ok­to­bra 1905. go­di­ne. „Ne­ma­ju­ći po­vje­re­nja u cr­no­gor­ske prav­ni­ke i zbog stra­ha da bi oni ogra­ni­či­li nje­go­vu vlast“, knjaz iz­ra­du usta­va po­vje­ra­va sr­bi­jan­skom kon­zer­va­tiv­nom po­li­ti­ča­ru i no­vi­na­ru Ste­va­nu Ćur­či­ću. Za osno­vu ustav­nog pro­jek­ta Ćur­čić je „uzeo srp­ski na­mje­snič­ki ustav iz 1869. go­di­ne, do­ne­kle pri­la­go­đen pri­li­ka­ma u Cr­noj Go­ri. Na ustav su ta­ko­đe ima­li uti­ca­ja i usta­vi ne­ko­li­ko dr­ža­va Evro­pe. Knjaz Ni­ko­la je pre­gle­dao na­crt usta­va i unio sit­ne iz­mje­ne.“
„Za pr­vu cr­no­gor­sku Na­rod­nu skup­šti­nu iz­bo­ri su ob­ja­vlje­ni 27. no­vem­bra 1905. go­di­ne. Uoči za­sje­da­nja Skup­šti­ne knjaz je ime­no­vao pr­vu ustav­nu vla­du sa La­za­rom Mi­ju­ško­vi­ćem na če­lu“, a čla­no­vi vla­de su po­sta­li i An­dri­ja Ra­do­vić, La­bud Goj­nić, Mi­lo Do­žić, te Jan­ko Vu­ko­tić.
„Ta pr­va Na­rod­na skup­šti­na sa­sta­la se u za­sje­da­nje 19. de­cem­bra 1905.go­di­ne, na Ni­kolj­dan, imen­dan cr­no­gor­skog knja­za. Tač­no u 12 sa­ti do­šao je knjaz Ni­ko­la u Na­rod­nu skup­šti­nu. Po­sla­ni­ci­ma je pro­či­tao ustav, ko­ji su oni sto­je­ći sa­slu­ša­li. Knjaz Ni­ko­la je po­lo­žio za­kle­tvu na ustav i Skup­šti­na je ras­pu­šte­na, a da ni jed­na ri­ječ od stra­ne po­sla­ni­ka ni­je pro­go­vo­re­na. Ustav ima 15 dje­lo­va i 220 čla­no­va. U čla­nu pr­vom kon­sta­tu­je se da je „Knja­že­vi­na Cr­na Go­ra na­šljed­na ustav­na mo­nar­hi­ja sa na­rod­ni­jem pre­stav­ni­štvom“, a po čla­nu dva „Knjaz Go­spo­dar je po­gla­var dr­ža­ve i kao ta­kav ima sva pra­va dr­žav­ne vla­sti, a vr­ši ih po od­red­ba­ma ovog Usta­va. Nje­go­va je lič­nost ne­pri­ko­sno­ve­na i neo­d­go­vor­na: On ne mo­že bi­ti utu­žen.“ Autor da­lje na­vo­di da su usta­vom od­re­đe­na pra­va i nad­le­žno­sti sa­mo­ga knja­za Ni­ko­le, Na­rod­ne skup­šti­ne, Vla­de, Dr­žav­nog sa­vje­ta i dru­gih dr­žav­nih or­ga­na. Vla­du ( Mi­ni­star­ski sa­vjet) po­sta­vljao je i ra­zr­je­ša­vao knjaz.
Dr Ra­ko­če­vić na­vo­di da su re­ak­ci­je na Ustav bi­le broj­ne: „Kon­zer­va­tiv­ci, re­ži­mli­je i sta­ri na­zad­nja­ci bi­li su pro­tiv sva­kog usta­va jer im je od­u­zi­mao vlast“; na­pred­njač­ki opre­di­je­lje­ni lju­di bi­li su „ne­za­do­volj­ni usta­vom jer su pra­va skup­šti­ne bi­la ve­o­ma ogra­ni­če­na, a pra­va vla­da­ra osta­la sko­ro neo­gra­ni­če­na“; za­tim „naj­u­mje­re­ni­ji na­pred­nja­ci ni­je­su ima­li po­vje­re­nja u knja­že­ve na­mje­re da­va­nja usta­va“; bi­li su ne­za­do­volj­ni i pri­pad­ni­ci „brat­stva Pe­tro­vić-Nje­goš, ko­ji su se­be sma­tra­li za čla­no­ve vla­da­lač­kog do­ma“, ali su naj­kri­tič­ni­ji bi­li cr­no­gor­ski stu­den­ti u Be­o­gra­du, ko­ji su 7/20. apri­la 1906. go­di­ne do­ni­je­li pro­glas „Ri­ječ cr­no­gor­ske uni­ver­zi­tet­ske omla­di­ne o pri­li­ka­ma u Cr­noj Go­ri“, ko­ji je pot­pi­sa­lo 16 stu­de­na­ta. Ustav je u nje­mu oka­rak­te­ri­san kao „jed­na sa­mo­volj­na vr­hov­na na­red­ba, ob­ja­vlje­na pred jed­nim sku­pom lju­di, ko­ji­ma je za­bra­nje­no da ga uzi­ma­ju u pre­tres i na­re­đe­no im je da ga pri­me ona­kav ka­kav je­ste. Vo­lja vla­da­o­če­va i da­lje je osta­la iz­vor i uto­ka sva­ke vla­sti. Na­rod­na skup­šti­na pri­ma po­klon i ne gle­da­ju­ći ka­kav je...“
Ovaj stu­dent­ski pro­glas je kod knja­za iza­zvao „te­žak uti­sak i ve­li­ko ogor­če­nje, pa je od­lu­čio da pot­pi­sni­ke sta­vi pod sud“, op­tu­žu­ju­ći ih za „uvre­du i kle­ve­tu vla­da­ra i vla­de“. Oni su na­kon pro­ce­sa, na op­šte za­do­volj­stvo, oslo­bo­đe­ni.
Pr­vi cr­no­gor­ski ustav, ma­da ogra­ni­če­nih de­mo­krat­skih do­me­ta, ipak je omo­gu­ćio raz­vi­ja­nje po­li­tič­kog ži­vo­ta u Cr­noj Go­ri, or­ga­ni­zo­va­nje po­li­tič­kih par­ti­ja-stra­na­ka i vo­đe­nje po­li­tič­ke bor­be me­đu ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma. Ipak, Ra­ko­če­vić is­ti­če da je „knjaz Ni­ko­la shva­tao osni­va­nje Na­rod­ne stran­ke kao ne­pri­ja­telj­ski akt usmje­ren lič­no pro­ti­vu nje­ga i nje­go­ve di­na­sti­je, pa se od­mah žu­stro i plan­ski po­čeo pri­pre­ma­ti za ob­ra­čun s njom.“ Po­ku­šao je da „pri­vo­li pot­pi­sni­ke pro­gra­ma, sta­re rat­ni­ke, da se nje­ga od­rek­nu i na­pu­ste stran­ku. U to­me ni­je uspio...Od pot­pi­sni­ka pro­gra­ma Na­rod­ne stran­ke, njih 38, sa­mo su se dvo­ji­ca – oba sve­šte­ni­ci – u je­sen 1907. go­di­ne pi­sme­no od­re­kli Na­rod­ne stran­ke i nje­nog pro­gra­ma“, is­ti­če Ra­ko­če­vić.(Na­sta­vi­će se)