Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Isto­ri­čar dr Dra­go­je Živ­ko­vić je dao kri­tič­ki osvrt na knji­gu dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća Cr­na Go­ra u Pr­vom svjet­skom ra­tu 1914–1918, u iz­da­nju Isto­rij­skog in­sti­tu­ta. Ovo je, ina­če, dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja ko­ju je Ra­ko­če­vić od­bra­nio kra­jem 1965. go­di­ne, a ko­ja je po­bu­di­la ve­li­ko in­te­re­so­va­nje isto­ri­ča­ra, a i ši­re či­ta­lač­ke pu­bli­ke. Knji­ga je i hva­lje­na i kri­ti­ko­va­na. Dr Dra­go­je Živ­ko­vić se u re­vi­ji Ov­dje, Ti­to­grad, br. 13. jun 1970. go­di­ne, kri­tič­ki osvr­nuo na Ra­ko­če­vi­će­vu knji­gu, u ko­joj mu je ve­o­ma za­mje­rio po pi­ta­nju raz­ma­tra­nja cr­no­gor­skog na­ci­o­nal­nog pi­ta­nja.
Pri­re­đi­vač Ra­ko­če­vi­će­ve knji­ge Vri­je­me knja­za i kra­lja Ni­ko­le 1878–1918. go­di­ne u cje­lo­sti je pre­nio Živ­ko­vi­ćev kri­tič­ki osvrt, u ko­jem se, iz­me­đu osta­log ka­že: „Ka­ko je Ra­ko­če­vi­će­vo raz­ma­tra­nje cr­no­gor­skog na­ci­o­nal­nog pi­ta­nja, u ob­ja­vlje­noj knji­zi, me­to­do­lo­ški po­gre­šno i ne­na­uč­no, za­slu­žu­je da bu­de pred­met na­še pa­žnje. U svo­joj knji­zi Ra­ko­če­vić o cr­no­gor­skoj na­ci­ji pi­še iz­me­đu re­do­va, po­sred­no, ali za­i­sta ne­na­uč­no, su­bjek­ti­vi­stič­ki, bez pra­vih ar­gu­me­na­ta na ko­ji­ma gra­di svo­je po­stav­ke... Ne že­li­mo da mu dr­ži­mo lek­ci­ju o te­o­rij­skim i su­štin­skim de­ter­mi­na­ta­ma cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­no­sti, ali se po­sta­vlja pi­ta­nje: ka­ko je mo­gu­će pre­ne­breg­nu­ti od­re­đe­ne isto­rij­ske okol­no­sti ko­je su pre­sud­no uti­ca­le na for­mi­ra­nje cr­no­gor­ske na­ci­je, mno­go ra­ni­je ne­go što to Ra­ko­če­vić tvr­di.
Autor po­me­nu­te knji­ge za­ne­ma­rio je mark­si­stič­ki pri­laz cr­no­gor­skom na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju, što ga je, ra­zu­mi­je se, od­ve­lo na stran­pu­ti­cu. Za nje­ga je et­nič­ka pri­pad­nost Cr­no­go­ra­ca ne­ka­da­šnjem srp­skom ple­me­nu pre­do­mi­nant­na kom­po­nen­ta u opre­dje­lji­va­nju cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti. Gdje je on­da str­pao di­ja­lek­tič­ke za­ko­ne raz­vit­ka dru­štva bez ko­jih se ne mo­že tu­ma­či­ti ni­je­dan pro­ces dru­štve­nih od­no­sa, pa ni pro­blem na­sta­ja­nja na­ci­je?...” kon­sta­tu­je, iz­me­đu osta­log, u ina­če du­gom tek­stu dr Dra­go­je Živ­ko­vić. U ovoj knji­zi ob­ja­vlje­ni su i dru­gi kri­tič­ki član­ci Ra­ko­če­vi­će­vog dje­la, uglav­nom u ve­zi cr­no­gor­skog na­ci­o­nal­nog pi­ta­nja, a ko­ji iz raz­lo­ga ogra­ni­če­no­sti pro­sto­ra ovog felj­to­na ne mo­gu bi­ti pre­ne­se­ni.
Dr No­vi­ca Ra­ko­če­vić od­go­vo­rio je dr Dra­go­ju Živ­ko­vi­ću u is­toj re­vi­ji Ov­dje, broj 14–15. jul-av­gust 1970. go­di­ne, gdje, iz­me­đu osta­log, Ra­ko­če­vić ka­že: „... Da bi pri­ba­vio sna­žni­ju ar­gu­men­ta­ci­ju svo­joj kri­ti­ci, dr Živ­ko­vić je mo­rao da iz­mi­šlja i da mi pri­pi­su­je tvrd­nje ko­jih uop­šte ne­ma u mo­joj knji­zi. On je pro­na­šao ka­ko je kod me­ne et­nič­ka pri­pad­nost Cr­no­go­ra­ca ne­ka­da­šnjem srp­skom ple­me­nu! pre­do­mi­nant­na kom­po­nen­ta u opre­dje­lji­va­nju cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti, da ja fe­ti­ši­zi­ram taj et­no­ge­ni fak­tor i da to vo­di u dog­ma­ti­zam i ni­hi­li­zam. Me­đu­tim, ja u knji­zi uop­šte ne go­vo­rim o po­ri­je­klu Cr­no­go­ra­ca, ni­ti o et­no­ge­nom fak­to­ru...
Cr­no­gor­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje uop­šte ni­je pred­met raz­ma­tra­nja u mo­joj knji­zi; u ve­zi sa njim ja sam sa­mo na osno­vu do­sa­da­šnjih na­uč­nih re­zul­ta­ta, u sve­ga se­dam re­da­ka, kon­sta­to­vao utvr­đe­nu či­nje­ni­cu – da se cr­no­gor­sko na­ci­o­nal­no pi­ta­nje on­da ni­je ni po­sta­vlja­lo... Dr Živ­ko­vić upra­vo sam ka­že da su Cr­no­gor­ci srp­skog et­nič­kog po­ri­je­kla i da je kod njih to srp­sko po­ri­je­klo s po­no­som pre­no­še­no s po­ko­lje­nja na po­ko­lje­nje. A da bi do­ka­zao da et­no­ge­ne­za ni­je bi­la bi­tan fak­tor za kon­sti­tu­i­sa­nje cr­no­gor­ske na­ci­je, on ka­že: Ali i Ame­ri­kan­ci su en­gle­skog po­ri­je­kla, što oni do­bro zna­ju, pa ne sma­tra­ju se­be En­gle­zi­ma. (Ka­kvo po­re­đe­nje! O po­ri­je­klu Ame­ri­ka­na­ca dr Živ­ko­vić mo­že na­ći pre­ci­zni­je ob­ja­šnje­nje u udž­be­ni­ci­ma za osnov­ne ško­le)...
Na­u­ka još ne po­zna­je od­u­vi­jek ho­mo­gen na­rod, a ni dr­ža­va ni­je uvi­jek šti­ti­la ho­mo­ge­nost Cr­no­go­ra­ca (To bi zna­či­lo da Cr­no­gor­ci ni­je­su ni­kad pot­pa­da­li pod vlast tu­đi­na, a i u udž­be­ni­ci­ma isto­ri­je za osnov­ne ško­le mo­gu se na­ći osnov­ni po­da­ci iz ko­jih se vi­di ka­ko se iz­gra­đi­va­la i ši­ri­la cr­no­gor­ska dr­ža­va.)... Živ­ko­vić se ču­di ka­ko ja kra­lja Ni­ko­lu na­zi­vam srp­skim su­ve­re­nom. Nje­mu, iz­gle­da, ni­je po­zna­to da se kralj Ni­ko­la sam na­zi­vao srp­skim su­ve­re­nom. Na pri­mjer: u go­vo­ru na­rod­nim po­sla­ni­ci­ma pri­li­kom pro­gla­še­nja za kra­lja 1910. on je re­kao ka­ko je tvr­do ubi­je­đen da će sve ve­le­si­le sa bla­go­vo­lje­njem po­zdra­vi­ti po­red jed­ne kra­lje­vi­ne u Srp­skom Po­du­na­vlju ovu dru­gu u Srp­skom Pri­mor­ju”...
(Na­sta­vi­će se)