Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Mi­o­mir Da­šić je svoj rad­ni vi­jek pro­veo u Cr­noj Go­ri, ra­de­ći u obra­zo­va­nju i na­u­ci. Pro­fe­sor­ski (dr­žav­ni) is­pit po­lo­žio je s od­lič­nim uspje­hom 1957. go­di­ne u Be­o­gra­du. Pr­ve struč­ne ra­do­ve ob­ja­vlju­u­je kao gim­na­zij­ski pro­fe­sor već 1955. go­di­ne, či­me je skre­nuo pa­žnju struč­ne jav­no­sti u Cr­noj Go­ri.
Pro­fe­sor Da­šić je u gim­na­zi­ji pr­vih go­di­na pre­da­vao po­red isto­ri­je i fi­lo­zo­fi­ju, ko­ju je imao kao op­šti is­pit na stu­di­ja­ma i po­lo­žio ga sa vi­so­kom ocje­nom, kod aka­de­mi­ka dr Du­ša­na Ne­delj­ko­vi­ća. Pre­da­vao je kao pred­met i Dr­žav­no ure­đe­nje. Za uspje­šno iz­vo­đe­nje na­sta­ve ocje­nji­van je naj­ve­ćim ono­vre­me­nim ocje­na­ma - na­ro­či­to se is­ti­če.Za svoj pe­da­go­ški rad vi­še pu­ta je i nov­ča­no na­gra­đi­van i pi­sme­no po­hva­lji­van. Ak­tiv­no je dje­lo­vao u Isto­rij­skom dru­štvu Cr­ne Go­re, od­no­sno Dru­štvu isto­ri­ča­ra Cr­ne Go­re.
Da­šić se kao gim­na­zij­ski pro­fe­sor du­go ba­vio i no­vi­nar­stvom. Bio je član Udru­že­nja no­vi­na­ra Cr­ne Go­re i Ju­go­sla­vi­je. Sa­ra­đi­vao je u be­o­grad­skim dnev­nim li­sto­vi­ma Bor­ba i Ve­čer­nje no­vo­sti, pod­go­rič­koj Po­bje­di i pro­svjet­nim pe­ri­o­dič­nim li­sto­vi­ma Pro­svjet­ni rad i Pro­svjet­ni pre­gled. Je­dan je od po­kre­ta­ča ne­djelj­nog li­sta Slo­bo­da (1961) u Ivan­gra­du, je­da­na­est go­di­na bio nje­gov sa­rad­nik (do 1972. go­di­ne), i ured­nik kul­tur­ne ru­bri­ke. U Slo­bo­di je Da­šić ob­ja­vlji­vao i svo­je ra­do­ve struč­nog i na­uč­nog ka­rak­te­ra, od pe­da­go­škog i op­šte­dru­štve­nog sa­dr­ža­ja.
Pr­ve na­uč­ne i struč­ne ra­do­ve, pro­fe­sor Da­šić je ob­ja­vlji­vao u po­zna­tom cr­no­gor­skom ča­so­pi­su Isto­rij­ski za­pi­si. Na skup­šti­ni Dru­štva isto­ri­ča­ra Cr­ne Go­re (odr­ža­noj po­čet­kom ok­to­bra 1959. go­di­ne u Ivan­gra­du), Mi­o­mir Da­šić je pod­nio re­fe­rat na te­mu: Pe­ri­o­di­za­ci­ja isto­ri­je Cr­ne Go­re. Ovaj re­fe­rat je do­bio po­hva­le i vi­so­ke struč­ne ocje­ne. Da­ši­ćev jav­ni na­uč­ni na­stup na ovoj skup­šti­ni i do­ta­da­šnji uspjeh u na­sta­vi, kao i za­pa­že­ni ob­ja­vlje­ni struč­ni i pe­da­go­ški ra­do­vi, bi­li su do­bra pre­po­ru­ka da se udo­vo­lji nje­go­vom za­htje­vu da re­dov­no upi­še post­di­plom­ske stu­di­je škol­ske 1960 / 1961. go­di­ne, ko­je je ta­da or­ga­ni­zo­vao aka­de­mik Va­sa Ču­bri­lo­vić, kao šef Odje­lje­nja za isto­ri­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. U dvo­go­di­šnjem pla­će­nom od­su­stvu Da­šić je za­vr­šio post­di­plom­ske stu­di­je uspje­šnom od­bra­nom ma­gi­star­skog ra­da. Nje­go­va ma­gi­star­ska di­plo­ma ste­če­na na Be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu je za­ve­de­na pod bro­jem 2.
U me­đu­vre­me­nu, Da­šić je po­sta­vljen za di­rek­to­ra Gim­na­zi­je u Ivan­gra­du (1.ok­to­bra 1962. go­di­ne) i na toj du­žno­sti ostao pu­nu de­ce­ni­ju - do ok­to­bra 1972. go­di­ne. U isto­ri­ji ove ško­le bio je to naj­du­ži pe­ri­od di­rek­to­ro­va­nja jed­ne lič­no­sti. Ta­da je Gim­na­zi­ja u Ivan­gra­du (Be­ra­na­ma) bi­la jed­na od naj­ču­ve­ni­jih, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, ne­go i u biv­šoj SFRJ. Bi­la je po­zna­ta i po ve­li­kom bro­ju uče­ni­ka (ima­la je iz­me­đu 1.500 i 2.000 đa­ka), kao i po broj­nom struč­nom i in­te­lek­tu­al­no sna­žnom na­stav­nič­kom ko­lek­ti­vu (pre­ko sto pro­fe­so­ra).
Ini­ci­ja­ti­vom di­rek­to­ra Da­ši­ća, otvo­re­na su pod­ruč­na odje­lje­nja ivan­grad­ske gim­na­zi­je u Ro­ža­ja­ma i Pla­vu, a škol­ske 1966/67. go­di­ne i is­tu­re­no odje­lje­nje u An­dri­je­vi­ci. Odje­lje­nja u Ro­ža­ja­ma i Pla­vu su po­sli­je pe­to­go­di­šnjeg raz­vo­ja 1969 / 70. go­di­ne pre­ra­sla u sa­mo­stal­ne gim­na­zi­je. Iz ge­ne­ra­ci­je gim­na­zi­ja­la­ca u Ro­ža­ja­ma i Pla­vu for­mi­ra­na je i pr­va fa­kul­tet­ski obra­zo­va­na in­te­li­gen­ci­ja, ko­ja je do da­na­šnjih da­na no­si­lac kul­tur­no-pro­svjet­nog i pri­vred­no-teh­nič­kog raz­vo­ja i na­pret­ka ovih, do ta­da ne­raz­vi­je­nih sre­di­na. Odje­lje­nje Be­ran­ske gim­na­zi­je u An­dri­je­vi­ci osta­lo je u sa­sta­vu ove ma­tič­ne ško­le sve do po­nov­nog for­mi­ra­nja op­šti­ne An­dri­je­vi­ca, po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ka­da se i ono osa­mo­sta­li­lo u po­seb­nu sred­nju ško­lu.
Iz sa­sta­va Na­stav­nič­kog vi­je­ća Gim­na­zi­je u Ivan­gra­du (Be­ra­na­ma) de­vet pro­fe­so­ra je ste­klo aka­dem­ske ti­tu­le dok­to­ra na­u­ka, a njih osam je ma­gi­stri­ra­lo. Ne­ko­li­ko dru­gih pro­fe­so­ra za­pa­že­ni su kao auto­ri struč­nih, pe­da­go­ških i pu­bli­ci­stič­kih tek­sto­va, a me­đu nji­ma je bi­lo i auto­ra udž­be­ni­ka. Po­je­di­ni pro­fe­so­ri Gim­na­zi­je, po­sta­li su uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri i pro­fe­so­ri vi­ših ško­la. Mi­o­mir Da­šić je bio i pot­pred­sjed­nik Za­jed­ni­ce gim­na­zi­ja Cr­ne Go­re i član pred­sjed­ni­štva Za­jed­ni­ce gim­na­zi­ja SFRJ (1963-1972). U tom vre­me­nu bio je i re­cen­zent vi­še udž­be­ni­ka i pri­ruč­ni­ka za na­sta­vu isto­ri­je.
(Na­sta­vi­će se)