PI­ŠE: Želj­ko Ra­šo­vić


U elek­tron­skim me­di­ji­ma i dnev­noj štam­pi su se ne­dav­no po­ja­vi­li tek­sto­vi o knja­zu Da­ni­lu Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu dr Živ­ka An­dri­ja­še­vi­ća. U nji­ma se na­vo­di da „knjaz Da­ni­lo još če­ka su­sret sa ne­pri­stra­snim isto­ri­ča­ri­ma, a sjen­ka jed­no­stra­nog, ten­den­ci­o­znog i, na­da­sve, ne­u­te­me­lje­nog pri­ka­zi­va­nja ne­kih do­ga­đa­ja iz nje­go­ve vla­da­vi­ne, sto­ji nad nje­go­vom dr­žav­nič­kom lič­no­šću i us­pje­si­ma... Ako upr­kos sve­mu, je­dan ne­sreć­ni ili iz­mi­šlje­ni do­ga­đaj, do­mi­nant­no od­re­đu­je stav pre­ma knja­zu Da­ni­lu, on­da je ri­ječ o pro­ble­mu objek­tiv­no­sti u isto­ri­o­gra­fi­ji.”
Pot­pu­no sa­gla­sni sa ova­kvim sta­vom An­dri­ja­še­vi­ća, oče­ki­va­li smo da će on na­pra­vi­ti is­ko­rak u tom prav­cu i otre­sti ne­po­treb­ni ba­last ra­ni­jih vi­đe­nja do­ga­đa­ja.
Je­dan od do­mi­nant­nih do­ga­đa­ja ko­ji u tim i ra­ni­jim tek­sto­vi­ma po­mi­nje An­dri­ja­še­vić je do­ga­đaj ko­ji se de­sio u Ku­či­ma na Pe­trov­dan, 1856. go­di­ne. Zbog po­tre­be da se ta te­ma ko­nač­no re­al­no i bo­lje ra­svi­je­tli po­gle­daj­mo ka­kve do­ka­ze iz­no­si An­dri­ja­še­vić kao do­pri­nos osvje­tlja­va­nju ovog „ne­sreć­nog ili iz­mi­šlje­nog do­ga­đa­ja”. Tu su na­vo­di: „…stvar­ni autor te la­ži … re­cen­zent i pi­sac glav­nog mo­ti­va „Po­ha­re” – u ko­joj se po pr­vi put po­mi­nje tkz. Po­ha­ra – je To­mo Ora­ho­vac” ; „40 go­di­na se ni­je pi­sa­lo o tom do­ga­đa­ju”; „voj­vo­da Mar­ko je do­dat­no pre­u­ve­li­čao broj žr­ta­va” tj. to su „voj­vo­di­ne bez­oč­ne iz­mi­šljo­ti­ne”; „ka­ko to da je Mar­ko ostao u slu­žbi Pe­tro­vi­ća po­sli­je ta­kvog `zločina`?!”, pr­vi iz­vje­štaj Mir­kov knja­zu Da­ni­lu pi­san u po­čet­ku do­ga­đa­ja; dva da­ti­ra­na pi­sma knja­za Da­ni­la, fran­cu­skom i ru­skom kon­zu­lu; ra­do­va dva po­zna­ta cr­no­gor­ska isto­ri­ča­ra, dr To­mi­ce Nik­če­vi­ća i aka­de­mi­ka Bran­ka Pa­vi­će­vi­ća.
Ipak, po­gle­daj­mo de­talj­ni­je šta to o ovim do­ga­đa­ji­ma pi­šu ovi na­uč­ni­ci. Nik­če­vić na­vo­di po­dat­ke:
„... Pr­vu ka­zne­nu eks­pe­di­ci­ju na Ku­če po­slao je knez Da­ni­lo, ka­ko smo re­kli, ju­na 1855. go­di­ne. Ovom pr­vom „po­ha­rom”, ko­ju je iz­ve­lo ne­ko­li­ko hi­lja­da voj­ni­ka kne­za Da­ni­la, opljač­ka­na je i po­pa­lje­na imo­vi­na u kuč­kim se­li­ma. Voj­sci i nje­nim star­je­ši­na­ma na­re­đe­no je da ni­ko­ga, i ni­šta, ne šte­de, i da ne raz­bi­ra­ju ko je pri­vr­žen Cr­noj Go­ri, a ko ni­je?!... Ali, pr­va „po­ha­ra” ni­je do­ve­la do for­mi­ra­nja or­ga­na vla­sti u Ku­či­ma.” (Po­li­tič­ke stru­je u Cr­noj Go­ri u pro­ce­su stva­ra­nja dr­ža­ve u XIX vi­je­ku, Pod­go­ri­ca/Nik­šić, 1999, 209/11).
„Kad je usli­je­dio austrij­ski pro­test pro­tiv ova­kve knja­že­ve in­ter­ven­ci­je, cr­no­gor­ska voj­ska se po­vu­kla.” (B. Pa­vi­će­vić, Isto­ri­ja Cr­ne Go­re, knji­ga 4, tom 1, Pod­go­ri­ca, 2004, 344).
An­dri­ja­še­vić ovaj do­ga­đaj pot­pu­no dru­ga­či­je pri­ka­zu­je, uop­šte ne po­mi­nje žr­tve, pljač­ke i pa­lje­vi­ne Ku­ča i in­ter­ven­ci­ju austrij­skog kon­zu­la. U nje­go­voj ver­zi­ji: „Do su­ko­ba cr­no­gor­ske dr­ža­ve i Ku­ča do­šlo je naj­pri­je 1855. go­di­ne, ka­da je je­dan dio ovog ple­me­na (Dre­ka­lo­vi­ći) po­čeo da iz­vo­di na­pa­de na cr­no­gor­ske po­da­ni­ke u Bra­to­no­ži­ći­ma i Pi­pe­ri­ma. Na­kon in­ter­ven­ci­je od­re­da cr­no­gor­ske voj­ske, na­pa­da­či su se po­vu­kli.” (Knjaz Da­ni­lo Pe­tro­vić Nje­goš, Po­li­tič­ki spi­si, pri­re­dio An­dri­ja­še­vić, Pod­go­ri­ca, 2013, 35).
Na­sta­vlja Nik­če­vić: „Knez Da­ni­lo je, go­di­nu da­na ka­sni­je, ju­na 1856. go­di­ne, po­slao dru­gu ka­zne­nu eks­pe­di­ci­ju ... Sam voj­vo­da Mir­ko Pe­tro­vić osta­vio je po­da­tak o zvjer­stvu ko­je je iz­vr­šio u Ku­či­ma. Sa­ču­van je je­dan nje­gov iz­vje­štaj o pr­vom na­le­tu voj­ske na Ku­če, u ko­je­mu je u sti­hu, sa odu­še­vlje­njem ja­vio kne­zu Da­ni­lu o svo­jim us­pje­si­ma: Po­zdra­vljam te, dra­gi Go­spo­da­ru/ Bo­gu hva­la i Pe­tru sve­to­mu/ Kre­nuh ju­tros u zo­ru bi­je­lu/ I raz­re­dih tvo­je so­ko­lo­ve/ Što smo kće­li to smo uči­nje­li/
I 50 gla­vah oki­nu­li/ I dru­ga ni ni­je po­gi­nu­lo/ Do dva dru­ga, te do­sta rđa­va Osta­jem iz Ku­ča po­zdra­vlja­ju­ći vaš brat Mir­ko Pe­tro­vić. Na Uble, 28.ju­na. Do 7 ura sve fa­tam.
Knez Da­ni­lo ni ovom pri­li­kom ni­je uspio da pri­sa­je­di­ni Ku­če, ni­ti da u nji­ma us­po­sta­vi svo­je or­ga­ne vla­sti, jer su Tur­ci ener­gič­no na­sto­ja­li da Ku­če odr­že pod svo­jom vla­šću”.
Aka­de­mik Pa­vi­će­vić tvr­di: „Su­šti­na spo­ra na gra­ni­ci pre­ma Al­ba­ni­ji sa­sto­ja­la se u že­lji Cr­ne Go­re da na­tje­ra vla­sti u Ska­dru da se od­rek­nu su­ve­re­ni­te­ta nad kuč­kom te­ri­to­ri­jom.” (Knjaz Da­ni­lo, Be­o­grad, 1990, 245). Ka­ko je knjaz Da­ni­lo mi­slio da na­tje­ra vla­sti u Ska­dru da se od­rek­nu su­ve­re­ni­te­ta? Ili je svo­ju ne­moć iz­ru­čio na Ku­če: „Bi­lans ovog kr­va­vog su­ko­ba bio je oko 200 ubi­je­nih. Voj­ska voj­vo­de Mir­ka na­pra­vi­la je pu­stoš u Ku­či­ma: po­pa­lje­no je 13 se­la, opljač­ka­no 800 ku­ća, za­pli­je­nje­no 985 ko­ma­da ra­znog oruž­ja i od­ve­de­no 4.000 gr­la sit­ne i krup­ne sto­ke”. (ICG,4,tom 1,344)
Da­lje voj­ne ope­ra­ci­je u ovom su­ko­bu, ob­u­sta­vlja­ne su ener­gič­nom in­ter­ven­ci­jom fran­cu­skog, ru­skog i en­gle­skog kon­zu­la u Ska­dru, ko­ji su kne­zu Da­ni­lu sa­vje­to­va­li di­plo­mat­ski na­čin rje­še­nja ovog pro­ble­ma. (Po­li­tič­ke stru­je... 209/11) – knjaz Da­ni­lo.
Pa ov­dje ovi isto­ri­ča­ri do­vo­de u pi­ta­nje le­gi­tim­nost upa­da oja­ča­nog od­re­da na te­ri­to­ri­ju Ku­ča. Da li je, osim voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va, i uva­že­ni aka­de­mik Pa­vi­će­vić do­dat­no pre­u­ve­li­čao broj žr­ta­va i „stvar­ne” efek­te dru­gog po­ho­da? (prim R.Ž.)
Nik­če­vić na­vo­di čak dvi­je po­ha­re, „pri­prem­nu” – 1855. (u ovoj je bi­lo oko 80 žr­ta­va iz Ku­ča i 12 cr­no­gor­skih) i „glav­nu” – 1856. go­di­ne. Ne­ja­sno je za ko­ju od ove dvi­je po­ha­re An­dri­ja­še­vić tvr­di da je „la­žna” a ko­ju je ” iz­mi­slio „To­mo Ora­ho­vac? Pa­vi­će­vić na­vo­di de­talj­no pljač­ke, pa­lje­vi­ne i broj žr­ta­va i de­ci­dan je o ka­rak­te­ru upa­da oja­ča­nog od­re­da na te­ri­to­ri­ju Ku­ča, jer u oba po­ho­da Mir­ko­vi od­re­di su pod pri­ti­skom kon­zu­la mo­ra­li na­pu­sti­ti Ku­če.
(Na­sta­vi­će se)