- Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ

Po­sli­je smr­ti kne­za Mi­la­na, a na­ro­či­to zbog ote­za­nja kne­za Mi­lo­ša da odo­bri mla­đem si­nu Mi­ha­i­lu da do­đe u Sr­bi­ju, opo­zi­ci­ja je za­po­če­la pri­pre­mu za smje­nu Obre­no­vi­ća i do­vo­đe­nje na vlast Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Pe­tro­ni­je­vić, bu­du­ći član Na­mje­sni­štva, taj­no je po­dr­ža­vao Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća, ma­da je nje­go­va dje­lat­nost u tom po­gle­du za­ku­li­sna i ne­do­volj­no po­zna­ta. Đor­đe Pro­tić u jed­nom svom me­mo­a­ru is­ti­če da je Pe­tro­ni­je­vić za Ka­ra­đor­đe­vi­ća pri­pre­mao te­ren u Ca­ri­gra­du i da je splet­ka­rio s ne­kim svo­jim pri­ja­te­ljem u Ca­ri­gra­du „prem­da ak­ta na vi­di­ku ne­ma, ko­ja bi po­sve­do­či­ti mo­gla”'. Slič­nu tvrd­nju iz­no­si i ru­ski isto­ri­čar Nil Po­pov. Iz po­sto­je­ćih iz­vo­ra ni­je­su se mo­gli do­ku­či­ti Pe­tro­ni­je­vi­će­vi mo­ti­vi ko­ji­ma se ru­ko­vo­dio u opre­dje­lje­nju za Ka­ra­đor­đe­vog si­na. Po­zna­to je da se sa čla­no­vi­ma usta­nič­ke emi­gra­ci­je sa­stao u Be­sa­ra­bi­ji 1830. go­di­ne, da je o Ka­ra­đor­đu i nje­go­vom vre­me­nu slu­šao od lju­di ko­ji su ga ne­po­sred­no po­zna­va­li i slu­ži­li pod nji­me, kao što su La­zar To­do­ro­vić, Ni­ko­la Ni­ko­la­je­vić, Ba­ta­la­ka i dru­gi. Mo­žda je ne­ka ve­za Pe­tro­ni­je­vi­će­vo kum­stvo s Ili­jom Ča­ra­pi­ćem za ko­jeg je bi­la uda­ta Ka­ra­đor­đe­va ćer­ka Sta­men­ka. Ali to su sve po­sred­ni do­ka­zi, go­to­vo na­ga­đa­nja, sto­ga ovo pi­ta­nje osta­je otvo­re­no. Iz­vje­sno je­ste da je opo­zi­ci­ja u na­ro­du stvo­ri­la sna­žno an­ti­o­bre­no­vi­ćev­sko ras­po­lo­že­nje usmje­re­no ka pro­mje­ni vla­da­ra. U ta­kvom op­štem du­hov­nom sta­nju, po ri­je­či­ma Va­se Ču­bri­lo­vi­ća, ne mo­že da odo­li ni­je­dan vla­da­lac, već „mo­ra po­pu­sti­ti i uklo­ni­ti se ili iz­gu­bi­ti gla­vu ili pre­sto”', kao što se, osim 1839, de­si­lo uoči Maj­skog pre­vra­ta 1903. go­di­ne, ali i ka­sni­je. Dru­gi vo­ždov sin Alek­san­dar ži­vio je do 1830. go­di­ne u Be­sa­ra­bi­ji, obla­sti ko­ja je Bu­ku­re­škim mi­rom pri­pa­la Ru­si­ji. Na­da­ju­ći se da će nje­go­voj po­ro­di­ci po­sli­je ob­ja­ve Ha­ti­še­ri­fa 1830. bi­ti omo­gu­ćen po­vra­tak u Sr­bi­ju, na­sta­nio se u Vla­škoj, bli­zu srp­ske gra­ni­ce, ali mu do­la­zak u otadž­bi­nu ni­je bio do­zvo­ljen. Po stu­pa­nju Na­mje­sni­štva na vlast Ka­ra­đor­đe­vić je, bez zva­nič­nog odo­bre­nja vla­sti, pre­šao u Sr­bi­ju. Pe­tro­ni­je­vić je znao da će nje­gov do­la­zak u Sr­bi­ju iza­zva­ti re­ak­ci­ju tur­skih vla­sti u su­sjed­nim san­dža­ci­ma. E da bi to pred­u­pri­je­dio, na­lo­žio je kra­jin­skom okru­žnom na­čel­ni­ku Mi­lu­ti­nu Pe­tro­vi­ću da is­tak­ne u raz­go­vo­ri­ma s tur­skim zva­nič­ni­ci­ma ka­ko je knez Mi­loš odo­brio po­vra­tak iz­bje­gli­ca u Sr­bi­ju i da od tog pro­pi­sa ni­je iz­u­ze­ta ni Ka­ra­đor­đe­va po­ro­di­ca. Pod pri­ti­skom pa­še u Be­o­gra­du i ru­skog kon­zu­la Va­šćen­ka, Pe­tro­ni­je­vić je 20. sep­tem­bra 1839. go­di­ne na­re­dio Mi­lu­ti­nu Pe­tro­vi­ću da Ka­ra­đor­đe­vi­ća neo­d­lo­žno pro­tje­ra iz Sr­bi­je. Me­đu­tim, u taj­no po­sla­tom pi­smu mo­lio je bu­du­ćeg kne­za za str­plje­nje. „Ve­ruj­te da ni iz ka­ko­vog uzro­ka ne po­stu­pa se s Va­ma ta­ko, no sa­mo zbog to­ga što nam obtsto­ja­telj­stva to na­la­žu. Za sa­da Vam tre­ba pre­tr­pe­ti se, ne­će ni to du­go tra­ja­ti, pak će se on­da že­lja Va­ša is­pu­ni­ti. Te­ši­te se ra­zu­mom Va­šim i po­mi­sli­te da ne­će za­du­go još tra­ja­ti sa­da­šnja kri­tič­na vre­me­na, pak da će­te on­da mo­ći u ote­če­stvo do­ći i na ve­ki u nje­mu pre­bi­va­ti. Od mo­je stra­ne ja Vas mo­gu uve­ri­ti da će on­da sve pre­po­ne ko­je sa­da na pu­tu Va­še sto­je pre­sta­ti, ka­ko se sa­mo pre­o­kre­nu na­ša ob­sto­ja­telj­stva, ko­ja mo­ra što sko­ri­je bi­ti''. Da se o smje­ni Obre­no­vi­ća ras­pra­vlja­lo na Por­ti po­tvr­đu­je jed­no pi­smo iz­vje­snog dok­to­ra Šte­ke­ra iz Ca­ri­gra­da upu­će­no Vu­či­ću iz ko­jeg sa­zna­je­mo ka­ko su po­je­di­ne pa­še na Por­ti bi­le sa­gla­sne da se kne­žev­sko do­sto­jan­stvo ''„d Mi­lo­še­ve po­ro­di­ce odu­zme”' i dru­gi vla­dar iza­be­re.
Ne­ga­tiv­na po­sle­di­ca po­li­tič­kih su­ko­ba za vri­je­me Na­mje­sni­štva 1839/40. go­di­ne bi­la je gu­bi­tak pra­va na­sled­no­sti kne­žev­skog do­sto­jan­stva, što pred­sta­vlja jed­nu u ni­zu slič­nih po­ja­va u isto­ri­ji Sr­bi­je: zbog unu­tra­šnjih raz­mi­ri­ca osla­bi dr­žav­na sta­bil­nost. Uko­li­ko po­sma­tra­mo na­ci­o­nal­ni men­ta­li­tet, ri­ječ je o „in­di­vi­du­a­li­stič­kom di­na­mi­zmu”' spe­ci­fič­no srp­skoj „pla­ho­vi­to­sti i is­klju­či­vo­sti u me­đu­stra­nač­koj bor­bi”, o ko­joj pi­še Slo­bo­dan Jo­va­no­vić. Još ka­da se u unu­tra­šnje bor­be uple­te stra­ni či­ni­lac, kao u ovom slu­ča­ju Por­ta, on­da na­sta­je dis­kon­ti­nu­i­tet sa pre­đa­šnjim raz­vo­jem. Na­i­me, Por­ta je već u fer­ma­nu kne­zu Mi­la­nu na­gla­si­la da po­tvr­đu­je nje­go­vo kne­žev­sko zva­nje na osno­vu ra­ni­je da­tih pri­vi­le­gi­ja (be­ra­ta i ha­ti­še­ri­fa), ali i na osno­vu či­nje­ni­ce da ga je iza­brao Sa­vjet. Ta­kvom for­mu­la­ci­jom tur­ska vla­da je gur­nu­la klip u to­čak srp­ske auto­no­mi­je, jer je njom do­ve­den u sum­nju prin­cip pri­mo­ge­ni­tu­re, pro­pi­san u tur­skim jav­no-prav­nim ak­ti­ma, a on­da je u be­ra­tu kne­zu Mi­ha­i­lu na­zna­če­no da je iza­bran, po­što je na­sle­đi­va­nje po prin­ci­pu pr­vo­rod­stva pre­ki­nu­to smr­ću kne­za Mi­la­na.
Ka­da je Por­ta po­tvr­di­la kne­za Mi­ha­i­la za vla­da­ra Sr­bi­je Pe­tro­ni­je­vi­ću je lak­nu­lo što vi­di­mo iz nje­go­ve pre­pi­ske sa Mi­lu­ti­nom Pe­tro­vi­ćem. On mu je 26. sep­tem­bra 1839. go­di­ne pi­sao: „Sad pak do­biv­ši vi­jest iz Ca­ri­gra­da da je Go­spo­dar Mi­ha­i­lo za knja­za srp­skog od Por­te pri­znan, i po to­me ne vi­de­ći ni­ka­ko­vu vi­še opa­snost, ko­je smo se bo­ja­li”, pre­po­ru­ču­ju­ći mu da po­ro­di­cu Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća ne po­žu­ru­je iz Sr­bi­je. Opa­snost ko­ju Pe­tro­ni­je­vić po­mi­nje je knez Mi­loš, na­mje­ran da do­đe u Vi­din ra­di do­go­vo­ra sa Hu­se­in-pa­šom. Me­đu­tim, Pe­tro­ni­je­vić, kog po­dr­ža­va­ju osta­li usta­vo­bra­ni­telj­ski pr­va­ci, na­sta­vio je to­kom je­se­ni 1839. go­di­ne da ro­va­ri na Por­ti pro­tiv no­vo­po­sta­vlje­nog kne­za Mi­ha­i­la.
(NA­STA­VI­ĆE SE)