Već dru­gu go­di­nu kul­tur­no-du­hov­na ma­ni­fe­sta­ci­ja „Trg od ći­ri­li­ce” na Be­la­vi­sti u Her­ceg No­vom oku­plja po­što­va­o­ce ći­ri­li­ce i kul­tur­ne ba­šti­ne na­sta­le na drev­nom pi­smu bra­će Ći­ri­la i Me­to­di­ja. Pre­da­va­nja fil­mo­vi, iz­lo­žbe kon­cer­ti ni­ko­ga ne mo­gu osta­vi­ti rav­no­du­šnim na tr­gu ome­đe­nim pa­no­i­ma Ći­ri­la i Me­to­di­ja sa jed­ne stra­ne i bi­stom pje­sni­ka Alek­se Šan­ti­ća sa dru­ge.
Dru­ge ve­če­ri ove svet­ko­vi­ne pu­bli­ka je pr­vo bi­la u pri­li­ci da po­gle­da do­ku­men­tar­ni film „Kod Ći­ri­lov - ra­đa­nje ci­vi­li­za­ci­je” ko­ji je ura­đen u pro­duk­ci­ji ru­ske dr­žav­ne te­le­vi­zi­je. U fil­mu ko­ji su ra­di­li ru­ski auto­ri, ri­ječ je o uni­šta­va­nju ći­ri­li­ce kao naj­tvr­đeg be­de­ma kul­tur­nog ras­po­zna­va­nja Slo­ve­na kroz vje­ko­ve. Po­sje­ti­o­ci su u ovom fil­mu mo­gli da vi­de za­što je upra­vo ći­ri­li­ca po­sta­la osno­va is­toč­ne hri­šćan­ske ci­vi­li­za­ci­je, ko je za­bra­nji­vao Slo­ve­ni­ma da se vas­pi­ta­va­ju i mo­le na­rod­nim je­zi­kom, ko da­nas pro­du­ža­va dje­lo ne­pri­ja­te­lja ći­ri­li­ce, ko se bo­ri za nju da­nas, a kao i u vri­je­me Ći­ri­la i Me­to­di­ja.
U dru­gom di­je­lu ve­če­ri Alek­san­dar Ar­se­nin iz No­vog Sa­da, autor broj­nih pre­da­va­nja, in­ter­et na­slo­va i knji­ga iz obla­sti in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je, bi­o­me­ha­ni­ke i bi­o­e­lek­tro­ni­ke je odr­žao pre­da­va­nje na te­mu „Hri­šćan­stvo i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet vir­tu­el­nog do­ba”. Ovaj sa­vre­me­ni tu­mač in­ter­net teh­no­lo­gi­ja na po­lji­ma upra­vlja­nja in­for­ma­ci­ja­ma i za­šti­ti po­da­ta­ka uka­zao je na so­ci­jal­ni aspekt in­ter­ne­ta i nje­gov uti­caj na dru­štvo. Shod­no is­ku­stvu ste­če­nom u ra­du na svom de­se­to­go­di­šnjem pro­je­ku „Vir­tu­el­no de­tin­stvo” on je go­vo­rio o ne­ga­tiv­nom aspek­tu in­ter­ne­ta na dje­cu ali i ći­ri­lič­nom pi­smu i nje­go­vo mar­gi­na­li­za­ci­ji u in­ter­net teh­no­lo­gi­ji, če­mi smo kao po­je­din­ci i na­ci­ja sa­mi kri­vi.
- Pi­smo ko­jim se te in­for­ma­ci­je pi­šu je uglav­nom la­ti­ni­ca. Za to po­vod mo­gu bi­ti ne­zna­nje ali i na­ša li­je­nost. Isti­na, ka­da je in­ter­net po­čeo, ni­je bi­lo ni mo­guć­no­sti da se stvo­ri ba­za po­da­ta­ka na ći­ri­lič­nom ko­du – za­klju­čio je on.
I to je po ri­je­či­ma Alek­san­dra Ar­se­ni­na bio raz­log da se la­tin­ca fa­vo­ri­zu­je kao osnov­no sred­stvo pi­sa­nja na ra­ču­na­ru. I taj po­čet­ni pro­blem ostao je na­vi­ka.
- Ali mi se i da­nas sa­mi ši­zo­fre­no po­na­ša­mo ka­da pri­ča­mo o ći­ri­li­ci - na ri­je­či­ma se za­la­že­mo za jed­no, a u prak­si ra­di­mo ne­što sa­svim dru­go. Ne­ma­mo na­vi­ku da se ma­lo po­tru­di­mo i pi­še­mo ći­ri­li­com i da to po­ša­lje­mo svom po­slov­nom part­ne­ru. Naj­mla­đi­ma tre­ba usa­di­ti me­dij­sku pi­sme­nost i na­u­či­ti uh da ko­ri­ste svo­je pi­smo elek­tron­skom po­štom. Ta­ko će­mo svi­je­tu po­ru­či­ti da nje­gu­je­mo svoj iden­ti­tet. Ako ta­ko ne bu­de­mo ra­di­li kao što nam je po­ka­zao ovaj ru­ski do­ku­men­tar­ni film pi­smo i je­zik, od­no­sno jed­na dr­ža­va i na­ci­ja će ne­sta­ti. Da­nas za­hva­lju­ju­ći in­for­ma­tiv­nim teh­no­lo­gi­ja­ma ima­mo po­ja­vu da je je­dan je­zik u opa­sno­sti od iz­u­mi­ra­nja. Svi pi­šu la­ti­ni­com, a po­tre­ban je sa­mo ma­li trud da se pre­ba­ci­mo na ći­ri­lič­no pi­smo – po­ru­čio je Ar­se­nin.
Ma­la gru­pa mo­že da pro­mje­ni svi­jet i da po­ku­ša da se bo­ri jer to je vri­jed­no bit­ke za na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Na­ža­lost u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Re­pu­bli­ci Srp­skoj po­sto­ji mno­go vi­še kul­tu­ro­lo­ških i prav­nih pre­pre­ka, pa čak i eko­nom­skih.
On is­ti­če da „po­li­ti­ka na­mjer­no že­li da uni­šti ći­ri­lič­ni kod”. Elek­stron­ski me­di­ji se slu­že ucje­na­ma da se teh­no­lo­ški ći­ri­li­ca prak­tič­no uklo­ni kao pi­smo, tvr­di on. Uko­li­ko ma­li je­zi­ci, ra­ču­na­ju­ći i ći­ri­li­cu, po­sta­nu rav­no­rav­ni u svim elek­tron­skim me­di­ji­ma ko­je bu­de in­ter­net do­no­sio tim bo­lje.
- Ne smi­je­mo da se sti­di­mo ći­ri­li­ce i pi­sma ko­je nam je osta­vio Sve­ti Sa­va. Ma­le dr­ža­ve za­to što ne ci­je­ne svoj na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet po­ste­pe­no se uni­šta­va­ju. Sa­da je na na­ma da li će­mo to i do­zvo­li­ti. Bor­ba nam sva­ka­ko pred­sto­ji – po­ru­čio je Ar­se­nin broj­noj pu­bli­ci.
Alek­san­dar Ar­se­nin je na­gla­sio da je in­ter­net teh­no­lo­gi­ju tre­ba okre­nu­ti u svo­ju ko­rist u od­bra­ni svog in­te­gri­te­ta, ali i ima­ti na umu ona ugro­ža­va op­sta­nak ma­lih na­ro­da jer se ba­zi­ra na glo­ba­li­za­ci­ji. U tu teh­no­lo­šku bor­bu uklju­či­la se i SPC, ko­ja ko­ri­sti ći­ri­li­cu na zva­nič­nom saj­tu. Ona pred­vo­di broj­ne in­sti­tu­ci­je u toj bor­bi, ali one za­sad ne­ma­ju po­dr­šku zva­nič­nih usta­no­va.
Z. ŠA­KO­TIĆ


Raz­bi­ja­nje glo­ba­li­za­ci­je

- Ru­si­ja je pr­va dr­ža­va ko­ja je uve­la ći­ri­li­cu kao pi­smo elek­tron­ske po­šte. Ki­na i arap­ske ze­mlje odav­no ko­ri­ste svo­je do­me­ne na in­ter­ne­tu. To je utvr­đi­va­nje iden­ti­te­ta u raz­bi­ja­nju glo­ba­li­za­ci­je. Bez ob­zi­ra na sve pro­ble­me Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra ima­ju dov­ljno lju­di da se iz­bo­re za mje­sto ći­ri­li­ce po­seb­no u in­for­ma­tiv­nim me­di­ji­ma. Uslov je mo­ra­mo bi­ti an­ga­žo­va­ni i po­dig­nu­ti glas.