Kon­cer­tom maj­sto­ra gi­ta­re Vlat­ka Ste­fa­nov­skog i Mi­ro­sla­va Ta­di­ća na Kan­li ku­li ot­po­čeo ju­bi­lar­ni, 10. Gi­tar art sa­mer fe­sti­val. Duo Ste­fa­nov­ski-Ta­dić po­sljed­nji put na­stu­pio je u Her­ceg No­vom pri­je de­set go­di­na, na pr­vom Gi­tar ar­tu.
Fe­sti­val je bi­ra­nim ri­je­či­ma otvo­ri­la Na­ta­ša Aći­mo­vić, pred­sjed­ni­ca Op­šti­ne Her­ceg No­vi, ko­ja je is­ta­kla da je ova manifestacija „dra­gulj u ni­ski bi­se­ra kul­tur­nih do­ga­đa­ja ko­je ovaj grad nu­di i nje­gu­je”.
Vlat­ko Ste­fa­nov­ski je ka­zao da mu Her­ceg No­vi iz­gle­da li­je­po ovih da­na, če­sti­ta­ju­ći or­ga­ni­za­to­ri­ma ali i gra­du na do­ma­ćin­skom od­no­su pre­ma fe­sti­va­lu ko­ji tra­je pu­nu de­ce­ni­ju.
- Sa za­do­volj­stvom do­la­zim u Her­ceg No­vi. Pam­tim ov­dje svo­je da­ne iz mla­do­sti, ka­da sam spre­mao al­bu­me sa gru­pom „ Leb i sol”. Ov­dje ži­vi bub­njar Dra­go­ljub Đu­ri­čić i on je nam je u to vri­je­me bio do­ma­ćin. Mi smo mje­se­ci­ma, ra­di­li, ku­pa­li se, pri­pre­ma­li no­ve ma­te­ri­ja­le i no­ve pje­sme. Dra­go mi je da uvi­jek do­đem u Her­ceg No­vi, u ko­jem vla­da oso­be­na at­mos­fe­ra, raz­li­či­ta od onih ko­ja vla­da u dru­gim tu­ri­stič­kim cen­tri­ma. Her­ceg No­vi je uvi­jek ma­lo vi­še kul. Taj naš na­stup na pr­vom Go­tar art sa­mer fe­stu pam­tim ve­o­ma do­bro, jer smo ima­li iz­u­zet­nu noć, pre­kra­snu ti­ši­nu, pu­nu Kan­li ku­lu. Mi­ro­slav i ja, ne­ka­ko po­ne­se­ni ener­gi­jom, na­pra­vi­li smo je­dan od na­ših naj­bo­ljih kon­ce­ra­ta ika­da. A, svi­ra­mo već 20 go­di­na. Ove go­di­ne sla­vi­mo, da­kle, ju­bi­lej za­jed­nič­ke sa­rad­nje. Svi­ra­mo po ci­je­lom svi­je­tu, pu­tu­je­mo, iako i on i ja ima­mo i dru­ge pro­jek­te i dru­ge mu­zič­ke avan­tu­re – ka­zao je ču­ve­ni gi­tar­ti­sta.
Ova duo ima iz­u­zet­no bo­gat re­per­to­ar, pa Ste­fa­nov­skom i Ta­di­ću ni­je te­ško da da oda­be­ru što će svi­ra­ti to­kom kon­cer­ta. Upra­vo ta­ko, Ste­fa­nov­ski je ka­zao da njih dvo­ji­ca set li­stu sa­sta­vlja­ju za 15 mi­nu­ta pri­je na­stu­pa.
- Uvi­jek tra­ži­mo ne­ko par­če har­ti­je i pen­ka­lo da se to na­pi­še. Ina­če, ima­mo vr­lo bo­gat re­pe­r­to­ar ko­ji je za­pi­san u mom mo­bil­nom te­le­fo­nu i sva­kom tre­nut­ku mo­že­mo da oda­be­re­mo. Oda­bir re­per­to­a­ra za­vi­si od mno­go to­ga, pr­vo ko­li­ko je dug na­stup, da li smo ras­po­lo­že­ni za me­di­ta­tiv­ne kom­po­zi­ci­je, ili one ko­je „po­di­žu tem­pe­ra­tu­ru” slu­ša­la­ca. Ako tre­ba da se pred­sta­vi­mo na ne­kom zna­čaj­nom fe­sti­va­lu, re­ci­mo u Nju Jor­ku, oda­bra­će­mo ne­što vre­lo, a ovi ljet­nji pro­sto­ri in­spi­ri­šu na me­di­ta­tiv­ne stva­ri, ko­je vi­še vo­lim. Za Kan­li ku­lu i Gi­tar Art sa­mer fest ove go­di­ne sa­sta­vi­li smo kom­bi­no­va­ni re­per­to­ar – ma­lo me­di­ta­tiv­nih stva­ri ma­lo „pr­že­nja” - ka­zao je Ste­fa­nov­ski.
On sma­tra da je u re­du fa­sci­ni­ra­ti ne­kog gi­tar­skom teh­ni­kom ili br­zi­nom, ali da su naj­zna­čaj­ni­je mu­zič­ke po­ru­ke ko­je je do­bi­jao od ve­li­kih umjet­ni­ka bi­le me­di­ta­tiv­ne.
Ste­fa­nov­ski je na­ja­vio sni­ma­nje no­vog al­bu­ma, i ot­krio nam da se u po­sljed­nje vri­je­me vi­še ba­vi ti­me gdje će sni­ma­ti, a ma­nje što će bi­ti sni­mlje­no. U tom kon­tek­stu ga za­ni­ma­ju am­bi­je­tal­ni pro­sto­ri, cr­kve, ka­te­dra­le. Sma­tra da upra­vo zvuk ko­ji se do­bi­je u ova­kvom ti­pu pro­sto­ra ne­ma ci­je­nu.
On je na­gla­sio da sma­tra da umjet­nost ne tr­pi re­cept „br­zo, prak­tič­no i jef­ti­no”.
Mi­ro­slav Ta­dić je po­tvr­dio ocje­nu Ste­fa­nov­skog da su na pr­vom an­stu­pu na Gi­tar art sa­mer fe­stu na Kan­li ku­li ima­li je­dan od svo­jih naj­bo­ljih za­jed­nič­kih na­stu­pa u ka­ri­je­ri.
- To je za­i­sta bi­lo po­seb­no. I, na­dam se smo i sa­da uspje­li da do­zo­ve­mo istu in­spi­ra­ci­ju. Bu­du­ći da sla­vi­mo 20 go­di­na ra­da kon­cert na Kan­li ku­le je jed­na vr­sta na­še re­tro­spek­ti­ve i esen­ci­je re­per­to­a­ra naj­pri­klad­ni­jeg za ovaj pro­stor, pu­bli­ku i na­še ras­po­lo­že­nje. Po­seb­no mi je dra­go i to što ću na­stu­pi­ti sa bra­ćom Te­o­fi­lo­vić. Ri­ječ je o pro­jek­tu ko­ji je cr­no­gor­skoj pu­bli­ci po­znat od dav­no, od na­ših kon­ce­ra­ta u Pod­go­ri­ci, Sve­tom Ste­fa­nu i Bu­dvi - ka­zao je Ta­dić.
I kao što je bi­lo oči­gled­no da su Ste­fa­bov­ski i Ta­dić, ne­pre­va­zi­đe­ni maj­sto­ri stru­na, uži­va­li u ovom kon­cer­tu, ta­ko i pu­bli­ka ni­je kri­la odu­še­vlje­nje. Od pr­ve nu­me­re „Ma­ke­don­sko de­voj­če”, do po­sljed­nje - „Jo­va­no, Jo­van­ke”, pu­bli­ka ni­je šte­dje­la dla­no­ve da na­gra­di umjet­ni­ke bur­nim apla­u­zi­ma, sta­ja­ćim ova­ci­ma­ja, a da je stru­ja­la po­seb­na ener­gi­ja Kan­li ku­lom go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su se Ste­fa­nov­ski i Ta­dić dva pu­ta vra­ća­li na bis.
K. MA­TO­VIĆ