Sli­ke po­zna­tog cr­no­gor­skog sli­ka­ra Mi­lo­va­na Mi­ki­ja Ra­du­lo­vi­ća iz Nik­ši­ća, čla­na ne­ka­da­šnje umjet­nič­ke gru­pe „Ge­na­ra­ci­ja 9”, na­šle su mje­sto u po­stav­ci pri­re­đe­noj u Mu­ze­ju gra­da Pe­ra­sta. Upr­kos ne­iz­vje­sno­sti o ko­o­tva­ra­nja iz­lo­žbe, usled ne­stan­ka stru­je iza­zva­nog po­ža­rom ko­ji je iz­bio tri da­na ra­ni­je na br­du iz­nad Pe­ra­sta, otva­ra­nje su prek­si­noć is­pra­ti­li broj­ni lju­bi­te­lji li­kov­ne umjet­no­sti i po­što­va­o­ci Ra­du­lo­vi­će­vog umjet­nič­kog stva­ra­la­štva.
Ovaj vr­stan umjet­nik u svo­jim sli­ka­ma po­jed­no­sta­vlju­je ob­li­ke ta­ko da su ku­će na­lik obič­nim koc­ka­ma, a ljud­ske fi­gu­re su sve­de­ne na osnov­ne ob­li­ke kao što su krug ili tro­u­gao, ob­ja­sni­la je isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Alek­san­dra Si­me­u­no­vić.
- Dje­li­ma Mi­ki­ja Ra­du­lo­vi­ća do­mi­ni­ra­ju for­me ko­je afir­mi­še ge­o­me­trij­ski shva­ćen ob­lik uz od­go­va­ra­ju­će zna­če­nje bo­je. Po­stim­pre­si­o­ni­sti su sma­tra­li da se sve, što u pri­ro­di po­sto­ji, mo­že li­kov­no pri­ka­za­ti osnov­nim ob­li­ci­ma (koc­ka, ku­gla, va­ljak). Svo­đe­nje ne­pra­vil­nih na pra­vil­ne ob­li­ke i pri­rod­nih na ge­o­me­trij­ske jed­na je od naj­sta­ri­jih me­to­da svla­da­va­nja čo­vje­ko­vog vi­dlji­vog. Če­sto se sma­tra­lo da je ge­o­me­trij­sko „ide­a­li­zo­va­nje” pri­ro­de put pre­ma ot­kri­ću sa­me ide­je pri­ro­de, pa sto­ga, uko­li­ko sli­kar na­sto­ji da do­ku­či ge­o­me­trij­ske za­ko­ne pri­ro­de, nje­go­va sli­ka je bo­lja od kla­sič­nog opo­na­ša­nja pri­ro­de – is­ta­kla je Si­me­u­no­vić.
Iz­lo­že­ni ra­do­vi po­tvr­đu­ju zre­lost, si­gur­nost i pre­po­zna­tlji­vost u stil­skom stva­ra­la­štvu i li­kov­nom iz­ra­zu ovog umjet­ni­ka, is­ti­če An­dro Ra­du­lo­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja.
- Mi­ki­je­ve vi­zi­je su či­ste i is­kre­ne i kao ta­kve od­vo­de u na­iv­nost i ma­štu, te ih na vješt na­čin smje­šta u ti­pič­ni cr­no­gor­ski pej­zaž. Stva­ra no­vu stvar­nost ko­ja, na nje­mu oso­ben na­čin, vra­ća u svi­jet dje­tinj­stva iz ko­jeg se ra­đa svi­jet do­ži­vlje­nog, slu­ša­nog, is­pri­ča­nog, svi­jet po ko­me je ovaj sli­kar po­stao i pre­po­zna­tljiv. Ko­lo­rit mi­je­nja i u tom dje­či­jem svi­je­tu se igra mo­no­hrom­nim cr­no-bi­je­lim, ze­le­nim, pla­vim, ro­zim, a na­da­sve cr­ve­nim bo­ja­ma, gdje ne­po­sred­nost ali i dis­kret­nost uno­si dah ve­dri­ne. Sen­zi­bi­li­tet i li­rič­nost na sli­ka­ma sa mo­ti­vi­ma pri­ro­de pre­tva­ra­ju Mi­ki­je­vu umjet­nost u mi­stič­nu i za­ča­ra­nu van­vre­men­sku di­men­zi­ju, ka­zao je otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu Ra­du­lo­vić.
On je iz­ra­zio za­do­volj­stvo što će u na­red­nih dva­de­set da­na mu­zej­ska ga­le­ri­ja bi­ti do­ma­ćin iz­lo­žbe is­tak­nu­tog cr­no­gor­skog sli­ka­ra.
Mi­lo­van Mi­ki Ra­du­lo­vić ro­đen je 1947. go­di­ne u Nik­ši­ću, gdje je di­plo­mi­rao na od­sje­ku za li­kov­no obra­zo­va­nje na Pe­da­go­škoj aka­de­mi­ji, a za­tim i na FLU u Be­o­gra­du u kla­si prof.Mi­lo­ša Ba­ji­ća, a za­tim i ma­gi­stri­rao u kla­si prof. Ra­den­ka Mi­še­vi­ća. Pri­re­dio je 30 sa­mo­stal­nih i uče­stvo­vao na pre­ko 200 ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi. Član je ULUCG od 1987. go­di­ne, a na­gra­đi­van je sa vi­še zna­čaj­nih li­kov­nih pri­zna­nja.
M.D.PO­PO­VIĆ