Na­stu­pom u cr­kvi Sv. Du­ha pi­ja­nist­ki­nja Ele­na Ba­ški­ro­va pru­ži­la je lju­bi­te­lji­ma kla­sič­ne mu­zi­ke pri­li­ku da kroz nje­nu iz­vo­đač­ku umjet­nost, vje­šti­nu mu­zi­ci­ra­nja i neo­bi­čan pro­gram­ski oda­bir, za­jed­no sa njom do­ži­ve spek­tar emo­ci­ja, od onih mrač­nih i pe­si­mi­stič­kih, do svje­tlih, ra­do­snih.
- Šu­ma­nov „noć­ni ko­mad” je tam­no dje­lo, neo­bič­no za ovog kom­mpo­zi­to­ra, a slič­no je obo­jen i „Po­greb” iz ci­klu­sa „Po­et­ske i re­li­gi­o­zne har­mo­ni­je” Fran­ca Li­sta, ali u nje­mu, ipak, ima mno­go svje­tla. Li­sto­va „Ba­la­da u h-mo­lu” je me­di­te­ran­ska pri­ča - lju­bav, smrt, gu­bi­tak. Ci­klus Špan­skih pje­sa­ma Isa­ka Al­be­ni­za je sun­ča­no dje­lo, ta­ko da smo od no­ći do­šli do sun­ča­nog ju­tra - ob­ja­sni­la je re­per­to­ar ve­dra Ele­na Ba­ški­ro­va.
Sa ovim pro­gra­mom ina­če na­stu­pa ovih mje­se­ci, a u Ko­to­ru je „pre­sko­či­la” jed­nu mo­car­to­vu so­na­tu, uobi­ča­je­nu u nje­nom ovo­go­di­šnjem re­per­to­a­ru.
Ka­ri­je­ra Ba­ški­ro­ve je is­pu­nje­na broj­nim so­li­stič­kim re­si­ta­li­ma, na­stu­pi­ma sa ka­mer­nim sa­sta­vi­ma i or­ke­stri­ma kao što su fil­har­mo­nij­ski or­ke­stri Ham­bur­ga i Min­he­na, sim­fo­nij­ski or­ke­stri NDR-a, Či­ka­ga, Da­la­sa, Hju­sto­na, fil­har­mo­ni­je Dre­zde­na, Mon­te Kar­la, kao i Pa­ri­ski or­ke­star, salc­bur­ški „Mo­car­te­um”, Špan­ski na­ci­o­nal­ni or­ke­star. To­kom ove se­zo­ne Ba­ški­ro­va na­stu­pa s Ber­lin­skom, Za­gre­bač­kom, Be­o­grad­skom fil­har­mo­ni­jom, Ka­mer­nom aka­de­mi­jom Pots­da­ma, Sim­fo­nij­skim or­ke­strom Ra­dio Štut­gar­ta. Na­iz­gled sli­čan dru­gim mu­zi­ča­ri­ma, njen umjet­nič­ki put se raz­li­ku­je po to­me što ni­je išla usta­lje­nim sta­za­ma tak­mi­če­nja, na­gra­da, ali uvi­jek se de­si ne­ki kon­cert ko­ji lan­si­ra umjet­ni­ka u vi­si­ne...
- Mo­je sr­ce je mno­go ka­sni­je pro­cvje­ta­lo, ni­sam bi­la vun­der­kind i ni­sam išla na tak­mi­če­nja, ka­sni­je sam sa­zre­la i po­sve­ti­la se mu­zi­ci. Ima­la sam fan­ta­stič­nu šan­su da na­stu­pam sa ta­kvim di­ri­gen­ti­ma ka­kvi su Serž Ći­li­bi­da­ki, Pjer Bu­lez, Zu­bin Meh­ta, od ko­jih sam mno­go na­u­či­la. To je bi­la mo­ja šan­sa. Uvi­jek slu­šam i učim od pri­ja­te­lja i od ko­le­ga, to što pra­tim ve­li­ke pje­va­če (Ana Ne­treb­ko i Ro­bert Hol), mno­go mi je po­mo­glo nji­ho­vo pje­va­nje u pod­sti­ca­nju spo­zna­va­nja me­lo­di­ja. U mom umjet­nič­kom raz­vit­ku svo­je mje­sto ima i ka­mer­na mu­zi­ka. Osno­va­la sam Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val ka­mer­ne mu­zi­ke u Je­ru­sa­li­mu, či­je će 18. iz­da­nje bi­ti u sep­tem­bru. To je ve­li­ki fe­sti­val sa mno­go mu­zi­ča­ra - ka­že Ba­ški­ro­va, ko­ja, ta­ko­đe, re­dov­no na­stu­pa na me­đu­na­rod­nim fe­sti­va­li­ma, kao što su Kla­vir­ski fe­sti­val u Ru­ru i fe­sti­val „Ver­bi­je” u Švaj­car­skoj. Na je­sen je oče­ku­je fe­sti­val u Ber­li­nu, gdje na­stu­pa sa or­ke­stri­ma i ka­mer­nim sa­sta­vi­ma.
Stal­no pu­tu­je, ra­di. Na­stu­pa­la je u Za­gre­bu i Be­o­gra­du pro­šle go­di­ne, u Du­brov­nik je do­la­zi­la pri­je ra­ta de­ve­de­se­tih, a pri­je par go­di­na na Du­bro­vač­kim ljet­njim igra­ma je odr­ža­la re­si­tal. Ne po­zna­je mno­go mu­zi­ča­ra sa ovih pro­sto­ra, ali one ko­je zna, iz­u­zet­ni su, sma­tra ona.
- Po­zna­jem Iva Po­go­re­li­ća, za­jed­no smo išli kod istog pro­fe­so­ra u istu ško­lu, znam Kse­ni­ju Jan­ko­vić, ta­ko­đe iz škol­skih da­na, Val­te­ra De­špa­nja se sje­ćam iz Du­brov­ni­ka. Sve su to mo­ji vr­lo do­bri pri­ja­te­lji. Sva­ka ze­mlja ima svog he­ro­ja u kla­sič­noj mu­zi­ci, ima mno­go umjet­ni­ka ko­ji su do­bri u svo­jim lo­kal­nim sre­di­na­ma, te je pot­pu­no ra­zu­mlji­vo da sva­ka dr­ža­va ga­ji svo­je umjet­ni­ke, ali i da po­zi­va lju­de iz ino­stran­stva da na­stu­pa­ju. Do­bi­la sam li­je­pu šan­su da na­stu­pam ov­dje i dra­go mi je da je Cr­na Go­ra otvo­re­na za umjet­ni­ke iz dru­gih ze­ma­lja - ka­za­la je ona za „Dan”.
M.D.PO­PO­VIĆ


Pri­vi­le­gi­ja gra­đan­ke svi­je­ta

- Vo­lim da se stal­no raz­vi­jam u umjet­nič­kom prav­cu, da ne sto­jim u mje­stu, to je kon­ti­nu­i­ra­na ener­gi­ja ko­ja me vo­di stal­no da­lje, i ta­ko će bi­ti dok ne umrem. Ve­li­ka je sre­ća ba­vi­ti se mu­zi­kom. Mi smo sreć­ni lju­di, jer ra­di­mo ono što vo­li­mo i ima­mo pri­li­ku da di­je­li­mo tu na­šu strast sa lju­di­ma. Uvi­jek ra­do na­stu­pam i na hu­ma­ni­tar­nim kon­cer­ti­ma, to mi je po­seb­no va­žno - ka­za­la je umjet­ni­ca za „Dan”.
Na­stu­pa­ju­ći na kon­cer­ti­ma pro­ve­la je dva mje­se­ca i je­dva če­ka da se na­kon Ko­to­ra vra­ti ku­ći, u Ber­lin. Ro­đe­na je u Ru­si­ji, ta­mo je za­vr­ši­la ško­lu, u Izra­e­lu je umjet­nič­ka di­rek­tor­ka Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la ka­mer­ne mu­zi­ke, a ži­vi i stva­ra u Nje­mač­koj, te s pra­vom se­be do­ži­vlja­va gra­đan­kom svi­je­ta.