Na te­me­lji­ma ra­no­hri­šćan­ske sve­ti­nje na Zla­ti­ci, u Pod­go­ri­ci, a po­vo­dom hra­mov­ne sla­ve, mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom, slu­žio je sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u pri­su­stvu 250 dje­ce sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, ko­ja su no­si­la ma­ji­ce sa slo­ga­nom: „Ka­ko je div­no i kra­sno kad sva bra­ća ži­ve za­jed­no”.
Cvi­je­će, ra­dost, pje­sma i bla­ge ri­je­či bi­le su sklad­ne sa po­ru­kom vas­kr­se­nja ko­ju ša­lje broj­na vjer­na omla­di­na ko­ja je pre­pla­vi­la Zla­ti­cu. Is­tak­nu­ta je po­ru­ka: „Bla­go­slo­ve­ni ko­ji do­la­ze u ime Go­spod­nje, Ko­so­vo – ko­rak do Je­ru­sa­li­ma”.
Ula­zak Hri­stov u Je­ru­sa­lim – Cvi­je­ti, po­kret­ni je pra­znik ko­ji se sla­vi sju­tra­dan po vas­kr­se­nju La­za­re­vom, tj. La­za­re­voj su­bo­ti (Vr­bi­ci), še­ste ne­dje­lje Ve­li­kog po­sta i ne­dje­lju da­na pred Vas­krs. Usta­no­vljen u Je­ru­sa­li­mu kra­jem IV vi­je­ka za uspo­me­nu na po­sled­nji, car­ski i sve­ča­ni ula­zak Go­spo­da Isu­sa Hri­sta u sve­ti grad Je­ru­sa­lim, ja­šu­ći na ma­ga­re­tu, šest da­na pri­je Pas­he. Tom pri­li­kom na­rod ga je do­če­kao kao Ca­ra, pro­sti­ru­ći svo­je ha­lji­ne i gran­či­ce dr­ve­ća, no­se­ći u ru­ka­ma pal­mo­ve gran­či­ce.
– Ovaj drev­ni hram vas­kr­sa­va pro­sla­vlja­njem pra­zni­ka Cvi­je­ti u nje­mu, ali i na­šim sa­bi­ra­njem u nje­mu, kao što su to či­ni­le ra­no­hri­šćan­ske za­jed­ni­ce. Ako Bog da, vas­kr­snu­će ovaj hram i nje­go­vom ob­no­vom i grad­njom u Ar­gen­ti­ni. Gra­do­na­čel­nik ar­gen­tin­skog gra­da Re­zi­sten­ca do­di­je­lio je ze­mlju za grad­nju na ko­joj će bi­ti ko­pi­ja ovo­ga hra­ma – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, u svo­joj be­sje­di mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. On je do­dao da će vas­kr­snu­ti i hram na Ko­ni­ku, sve­ti­nja po­sve­će­na Sve­tom Va­si­li­ju Ostro­škom Ču­do­tvor­cu.
– Sve je od na­stan­ka u zna­ku vas­kr­se­nja – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u svo­joj be­sje­di go­vo­re­ći o zna­ča­ju Vas­kr­se­nja.
Ste­van So­vr­lić, vo­đa gru­pe od 250 uče­ni­ka ko­ja je sa Ko­so­va i Me­to­hi­je do­šla na pro­sla­vu Cvi­je­ti na Zla­ti­ci, is­ti­če da tre­ći put do­la­ze u Pod­go­ri­cu na ovu sla­vu. So­vr­lić, pro­fe­sor vjer­ske na­sta­ve u Me­di­cin­skoj ško­li i stu­dent­skom do­mu Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca, do­da­je da su za ,,Cvi­je­ti oba­ve­zno na Za­la­ti­ci”, što je pre­ra­slo u iz­v­je­snu tra­di­ci­ju.
– Ovaj zna­čaj­ni pra­znik pred­sta­vlja bu­đe­nje dje­ce u svi­ma na­ma, te da tre­ba do­če­ka­ti Isu­sa Hri­sta, sim­bo­lič­no, kao što su to či­ni­la pr­va dje­ca. Po­no­vo mo­ra­mo ot­kri­ti isti­nu ko­ju smo iz­gu­bi­li za­jed­no sa mno­go dru­gih, on­da ka­da smo mi­sli­li da smo na­pred­ni, a ustva­ri smo bi­li plit­ki i sli­je­pi – ka­zao je So­vr­lić u raz­go­vo­ru za ,,Dan”.
Po pr­vi put u Pod­go­ri­ci bo­ra­vi osam­na­e­sto­go­di­šnja Jo­va­na Žmi­gić iz Zve­ča­na, is­ti­ču­ći da joj se ve­o­ma do­pa­da u Cr­noj Go­ri.
– Svi­đa mi se ov­dje, sa ob­zi­rom da pr­vi put do­la­zim. Osje­ćaj je ve­o­ma pri­ja­tan, a i ovaj pra­znik u me­ni iza­zi­va ra­dost. Ina­če sam ve­za­na za Cr­kvu i re­dov­no je po­sje­ću­jem. Mi na Ko­so­vu smo okru­že­ni sim­bo­li­ma na­še vje­re – ka­za­la je Žmi­gić u raz­go­vo­ru za ,,Dan”. Slič­ne uti­ske no­si i Iva­na An­đel­ko­vić iz Banj­ske za ko­ju Cvi­je­ti pred­sta­vlja­ju ,,ra­dost, sre­ću, to­pli­nu, spo­koj, ali i po­ro­dič­no oku­plja­nje”.
Ka­non za ovaj pra­znik na­pi­sao je Ko­sma Me­lod – Je­ru­sa­li­mlja­nin, sre­di­nom VI­II vi­je­ka. Ovaj ka­non sma­tra se naj­ljep­šim ka­no­nom ovog vr­snog pje­sni­ka. Do­ga­đaj Hri­sto­vog ula­ska u Je­ru­sa­lim, na iko­ni se pred­sta­vlja ka­ko Hri­stos ja­še na ma­ga­re­tu, a pra­te ga uče­ni­ci, dok na­rod pro­sti­re svo­je ha­lji­ne i ba­ca gran­či­ce na put.
A.Ć.


Osje­ća­nje bla­go­sta­nja

– Cvi­je­ti su ve­li­ki i ra­do­stan vjer­ski pra­znik. Bo­rav­kom u Pod­go­ri­ci i ov­dje na Zla­ti­ci osje­ćam ne­ku vr­stu bla­go­sta­nja. Li­je­po je što smo iza­šli sa Ko­so­va i Me­to­hi­je i to baš ov­dje, u Cr­nu Go­ru, na ovaj pra­znik. Na­rav­no, na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji mo­že­mo nor­mal­no da funk­ci­o­ni­še­mo ka­da je u pi­ta­nju du­hov­ni i vjer­ski ži­vot jer se na­ša epar­hi­ja tru­di da ta­ko bu­de – ka­zao je u raz­go­vo­ru za ,,Dan” de­vet­na­e­sto­go­di­šnji Ste­fan Ar­sić iz Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, ko­ji u Pod­go­ri­ci bo­ra­vi po pr­vi put.