BI­JE­LO PO­LjE - Pi­sa­nje „Da­na” o slu­ča­ju pe­de­se­to­go­di­šnje Zo­ri­ce Bo­jo­vić, ko­ja je men­tal­no obo­lje­la ži­vje­la sa­ma u kraj­nje ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma u se­lu Mi­o­če, uro­di­lo je plo­dom. Na­i­me, kao što je i obe­ćao di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ad­mir Mu­staj­ba­šić, eki­pa ove in­sti­tu­ci­je od­mah se upu­ti­la u se­lo Mi­o­če pod ob­ron­ci­ma Li­se, uda­lje­nom še­sna­est ki­lo­me­ta­ra od Bi­je­log Po­lja.
-Na­ši slu­žbe­ni­ci su Zo­ri­cu za­te­kli u te­škom sta­nju. Ni­je že­lje­la da ko­mu­ni­ci­ra i je­dva su je smje­sti­li u auto i do­ve­li do na­se­lja Me­da­no­vi­ći, gdje se na­la­zi Dom za sta­ra li­ca. Us­po­sta­vio sam kon­takt s di­rek­to­rom i njoj je pru­že­na sva tre­nut­no neo­p­hod­na po­moć – ka­že Mu­staj­ba­šić.
On do­da­je da lje­ka­ri tre­ba da utvr­de da li je Zo­ri­ca spo­sob­na da bo­ra­vi u do­mu i ako nji­ho­vo mi­šlje­nje bu­de po­zi­tiv­no Cen­tar za so­ci­jal­ni rad će pla­ća­ti njen bo­ra­va, s ob­zi­rom na to da je ko­ri­sni­ca so­ci­jal­ne po­mo­ći.
-Do­bro mi je ov­dje. Imam da je­dem i spa­vam, či­sto mi je – je­dva je pro­zbo­ri­la Zo­ri­ca ugle­dav­ši pot­pi­sni­ka ovog tek­sta ko­ji je sa­mo dan ra­ni­je po­sje­tio u nje­noj ku­ći u se­lu Mi­o­če gdje je ži­vje­la okru­že­na go­mi­lom sme­ća. Za­po­sle­ni u do­mu ka­za­li su da je to bi­la nje­na pr­va re­ak­ci­ja na­kon smje­šta­ja u ovoj usta­no­vi, a ni­je kri­la ra­dost ni kad je ugle­da­la svo­ju fo­to­gra­fi­ju na stra­ni­ca­ma „Da­na”.
Di­rek­tor Do­ma za sta­ra li­ca De­jan Pa­vi­će­vić re­kao je da je ovo je­dan od naj­te­žih slu­ča­je­va ko­je su ima­li od otva­ra­nja usta­no­ve, i da su sve pred­u­ze­li što je u nji­ho­voj mo­ći da Zo­ri­ci obez­bi­je­de ade­kvat­ne uslo­ve za bo­ra­vak.
-S njom se ote­ža­no ko­mu­ni­ci­ra, ta­ko da smo ima­li do­sta mu­ke da je smi­ri­mo i pri­vo­li­mo da je hi­gi­jen­ski zbri­ne­mo na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Ni­je se ku­pa­la i pre­sla­či­la du­go, ko­sa joj je bi­la pu­na va­ški i tre­ba oda­ti pri­zna­nje za­po­sle­ni­ma na tru­du ko­ji su ulo­ži­li da Zo­ri­ca do­ve­du u pri­stoj­no sta­nje – ka­že Pa­vi­će­vić.
On do­da­je da je, iako bez­u­spje­šno, sa Zo­ri­com po­ku­ša­la da raz­go­va­ra psi­ho­log do­ma Ma­ri­ja­na Pi­per.
-Mi smo ura­di­li sve što je do nas, a oče­ku­je­mo da ovih da­na s njom raz­go­va­ra i psi­hi­ja­tar Gor­da­na Ko­na­tar, ko­ja je tre­nut­no na slu­žbe­nom pu­tu. Sa­če­ka­će­mo nje­no mi­šlje­nje, ali i iz­vje­šta­je osta­lih lje­ka­ra, ka­ko bi­smo vi­dje­li šta i ka­ko da­lje sa Zo­ri­com. Za­sad je ov­dje kod nas, gdje se, što je naj­va­žni­je, na­la­zi u hu­ma­nim uslo­vi­ma, za raz­li­ku od ži­vo­ta ko­jim je ra­ni­je ži­vje­la – ka­zao je Pa­vi­će­vić.M.N.


Za­hval­ni „Da­nu” za hu­ma­no dje­lo

Čla­no­vi Zo­ri­či­ne da­lje po­ro­di­ce i nje­ne kom­ši­je za­hval­ni su „Da­nu” zbog ob­ja­vlji­va­nja tek­sta o nje­noj te­škoj si­tu­a­ci­ji na­kon če­ga je usli­je­di­la eks­pre­sna re­ak­ci­ja nad­le­žnih.
-Naj­va­žni­je je da je Zo­ri­ca zbri­nu­ta na pra­vi na­čin, jer joj je pri­je­ti­la si­gur­na smrt. Na­pra­vlje­no je hu­ma­no dje­lo i tre­ba sve ura­di­ti da ona do­bi­je pra­vi tret­man i da osta­tak ži­vo­ta pro­ži­vi u hu­ma­nim uslo­vi­ma. Hva­la „Da­nu” što je ob­ja­vio tekst i nad­le­žnim usta­no­va­ma ko­je su na­kon to­ga re­a­go­va­le efi­ka­sno– ka­zao je Ra­do­man Ra­jo To­ma­še­vić, pr­vi Zo­ri­čin kom­ši­ja, ko­ji joj je re­dov­no do­no­sio hra­nu i za­hva­lju­ju­ći ko­me je i op­sta­la u ži­vo­tu.