KO­TOR - Sa­da­šnja spo­me­nič­ka obi­ljež­ja na Glav­nim vra­ti­ma Ko­to­ra tre­ba da osta­nu ta­mo gdje je­su, bu­du­ći da sim­bo­li­zu­ju i pod­se­ća­ju na jed­nu od naj­zna­čaj­ni­jih epo­ha ko­jom se Ko­tor po mno­go če­mu mo­že po­no­si­ti, sa­op­šte­no je iz Udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a (1941.-1945.) i an­ti­fa­ši­sta Ko­tor.
Or­ga­ni­za­ci­ja se ogla­si­la po­vo­dom sta­va pred­sjed­ni­ka Za­jed­ni­ce Ita­li­ja­na Cr­ne Go­re (ZICG) ar­hi­tek­te Alek­san­dra Den­de­ra i mr Jo­va­na Mar­ti­no­vi­ća da Glav­na grad­ska vra­ta u Ko­to­ru „tre­ba re­sta­u­ri­ra­ti i vra­ti­ti im ori­gi­nal­ni iz­gled“.
Pod­sje­ća­ju­ći da je pod pe­to­kra­kom kao sim­bo­lom oslo­bo­đe­no ovo pod­ruč­je i slo­mljen fa­ši­zam, iz UB­NOR-a na­gla­ša­va­ju­ći da je Ko­tor kao grad Une­ska ušao u svjet­sku kul­tur­nu ba­šti­nu za­jed­no sa svim po­sto­je­ćim spo­me­ni­ci­ma i spo­men- obi­ljež­ji­ma.
-Sva­ko pre­pra­vlja­nje ne bi bi­lo u skla­du s ci­vi­li­za­cij­skim vri­jed­no­sti­ma i ko­re­spon­di­ra­lo bi s van­da­li­zmom, što ve­li­ka ve­ći­na gra­đa­na ne bi po­zdra­vi­la. Da­tum uti­snut na Vra­ti­ma od mo­ra pred­sta­vlja Dan oslo­bo­đe­nja Ko­to­ra, od­no­sno op­šti­ne Ko­tor, ka­te­go­rič­ni su u bo­rač­koj or­ga­ni­za­ci­ji, uz pod­sje­ća­nje da je fa­ši­zam na ovim pro­sto­ri­ma po­ra­žen 21. no­vem­bra 1944. go­di­ne ka­da su u Ko­tor ušli dje­lo­vi par­ti­zan­skih je­di­ni­ca; Pr­ve bo­kelj­ske NOU bri­ga­de i pro­sla­vlje­ne Dru­ge dal­ma­tin­ske NOU bri­ga­de, a u an­ti­fa­ši­stič­koj bor­bi na­rod ovog kra­ja svo­ju slo­bo­du pla­tio je da­ju­ći 519 ži­vo­ta, me­đu ko­ji­ma je 231 žr­tva fa­ši­stič­kog te­ro­ra.
-Te­ško je na­ći zna­čaj­ni­ji da­tum u du­goj i slav­noj isto­ri­ji na­šeg gra­da od 21. no­vem­bra 1944. go­di­ne. Upi­san je iz­nad Glav­nih grad­skih vra­ta i pred­sta­vlja Lu­ču slo­bo­de i an­ti­fa­ši­zma po­red gr­ba - sim­bo­la no­vo­stvo­re­ne dr­ža­ve, kao i ri­je­či ko­je je iz­go­vo­rio vr­hov­ni ko­man­dant po­bjed­nič­ke oslo­bo­di­lač­ke voj­ske „Tu­đe ne­će­mo svo­je ne da­mo“. Za­ču­đe­ni smo i ve­o­ma za­bri­nu­ti, pa i re­vol­ti­ra­ni zbog sve ofan­ziv­ni­je ini­ci­ja­ti­ve ne­kih NVO i po­je­di­na­ca ko­ji se, zbog ne­kih ci­vi­li­za­cij­skih i kul­tu­ro­lo­ških po­bu­da, za­la­žu da uklo­ne i po­sta­ve na dru­go mje­sto po­me­nu­te sim­bo­le, ka­ko bi umje­sto njih bi­li po­sta­vlje­ni sim­bo­li im­pe­ri­jal­nih dr­ža­va; Ve­ne­ci­je i Austro­u­gar­ske. Obje ove dr­ža­ve, kao i osta­li za­vo­je­va­či ko­jih je bi­lo na de­se­tak, bi­li su tu­đi­ni na ovim pro­sto­ri­ma. Nji­ho­va vla­da­vi­na je osta­vi­la vi­dlji­ve tra­go­ve u na­šem gra­du, ali to su tra­go­vi pro­hu­ja­le pro­šlo­sti i da­nas ne tre­ba ni­ko­me da sme­ta­ju, a neo­spor­no je da ne sme­ta­ju ni na­šem udru­že­nju, po­ru­ču­ju iz Udru­že­nja bo­ra­ca NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Ko­tor ko­je se za­la­že za pra­va ma­njin­skih za­jed­ni­ca, uklju­ču­ju­ći i pra­va Za­jed­ni­ce Ita­li­ja­na Cr­ne Go­re u Ko­to­ru.
-Ali ni u kom slu­ča­ju ne mo­že­mo pri­hva­ti­ti da se ova za­jed­ni­ca ba­vi „re­kon­struk­ci­jom“ Vra­ta od mo­ra, ka­ko se nji­ho­vim pro­gra­mom za 2014. go­di­nu pred­vi­đa, tra­že­ći da se što pri­je, umje­sto nat­pi­sa i sim­bo­la an­ti­fa­ši­stič­ke bor­be, vra­te zna­me­nja Ve­ne­ci­je i Austro­u­gar­ske. Po­red ovo­ga, u li­stu Za­jed­ni­ce Ita­li­ja­na „Co­ri­e­re di Cat­ta­ro“ ko­ji iz­la­zi u Ko­to­ru u tek­stu ko­ji se na­la­zi is­pod fo­to­gra­fi­je ošte­će­nog la­va, Ti­to­vi par­ti­za­ni na­zi­va­ju se van­da­li­ma i na­gla­ša­va se nji­ho­vo de­struk­tiv­no dje­lo­va­nje pre­ma kul­tu­ri mle­tač­kog pe­ri­o­da i Austro­u­gar­ske. Ta­kvo ka­rak­te­ri­sa­nje Ti­to­vih par­ti­za­na ne da ni­je pri­hva­tlji­vo, ne­go je za sva­ku osu­du, na­gla­ša­va­ju u UB­NOR-u Ko­tor.
Bor­ci po­ru­ču­ju da se ukla­nja­nje sim­bo­la Mle­tač­ke re­pu­bli­ke i Austro­u­gar­ske ni­je de­si­lo 1945. go­di­ne, već 1953. go­di­ne u je­ku tr­šćan­ske kri­ze i že­sto­ke re­ak­ci­je na sa­ve­znič­ku od­lu­ku od 8. ok­to­bra 1953. go­di­ne da se uki­ne Sa­ve­znič­ka voj­na upra­va u zo­ni A STT i pre­pu­sti ita­li­jan­skoj vla­di.
-U ta­kvom za­no­su ski­nu­ti su i am­ble­mi s Glav­nih vra­ta Ko­to­ra i na­rod se zbog to­ga ne mo­že na­zva­ti van­da­li­ma, ka­ko to ho­će da pri­ka­žu go­spo­din Den­der i Mar­ti­no­vić iz Udru­že­nja Ita­li­ja­na iz Ko­to­ra. Uvi­dje­li su to i sa­mi Ita­li­ja­ni ka­da su pro­blem STT vi­dje­li kao „op­šte­e­vrop­ski“ pro­blem i do rje­še­nja tr­šćan­ske kri­ze do­šlo je mir­nim pu­tem po­čet­kom 1954. go­di­ne, na­vo­di se u sa­op­šte­nju OO UB­NOR-a Ko­tor. B.M.


Rav­no­pra­van tret­man

U UB­NOR-u sma­tra­ju da bi bi­lo oprav­da­no da se sva­ka isto­rij­ska epo­ha u Ko­to­ru isto­rij­ski rav­no­prav­no tre­ti­ra, ne is­ti­ču­ći pre­vi­še ni­jed­nu.
-Sva­ka epo­ha je za­si­gur­no, vi­še ili ma­nje, vr­ši­la iz­vje­snu de­va­sta­ci­ju sim­bo­la pret­hod­ne. Sma­tra­mo da gr­bo­vi i sim­bo­li vla­sti ko­je su se smje­nji­va­le u Ko­to­ru tre­ba da na­đu svo­je mje­sto na zi­di­na­ma Ko­to­ra po­red grad­skih vra­ta ili na ne­kom dru­gom ade­kvat­nom mje­stu, ka­ko bi bi­li vi­dlji­vi po­sje­ti­o­ci­ma, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.