BUDVA – U Narodnoj biblioteci Budve promovisan je 11. broj časopisa „Krug mladih“ i održan okrugli sto na temu „Zelena gradska površina, šta to bješe?“. Na okruglom stolu gvorilo se o nedostatku zelenih površina u Budvi, posledicama nagle i neplanske urbanizacije i mogućnostima da se postojeće stanje promijeni. Inače, ovim događajem Narodna biblioteka Budve u saradnji sa NVO Sedma sila mladih počela je program povodom proslave Dana opštine 22. novembra.
Urednica časopisa „Krug mladih“ Zorica Radenović istakla je da je tema jedanaestog broja časopisa nedostatak zelenih površina u Budvi, igrališta, parkova i prostora za druženje i rekreaciju, s ciljem da javnosti skrene pažnju da je krajnje vrijeme da se ovim problemom neko ozbiljnije pozabavi. Radenovićeva je dodala da su se za ovu temu odlučili nakon sprovedene ankete koja je pokazala da mladi Budve smatraju da su im zelene površine uskraćene.
Učesnici okruglog stola su se složili da je zelenih površina u Budvi sve manje, te da je potrebno pod hitno reagovati. Arhitekta Višnja Marković istakla je da su građani Budve prvenstveno orijentisani ka turizmu, što je normalno, ali da treba da razmišljaju i o tome da se koriste slobodne površne u gradu. Markovićeva je naglasila da problem Budve nije samo u zelenim površinama, već je tu i problem šetališta, parkinga na kojima se djeca igraju ukoliko su slobodna, trotoara koji su nerijetko zauzeti, gradskog trga koji je takođe u lošem stanju...
– U pitanju su važne stvari na koje građani mogu da utiču, za koje nijesu potrebne velike investicije, već nešto što se može redovnim održavanjem grada rješavati – rekla je Markovićeva i naglasila da je veoma važan i urbani mobilijar; kontejneri, kante za smeće, klupe, rasvjeta, te da su sve to sadržaji koji nam omogućavaju da imamo kvalitetniji i bolji život.
Arhitekta Ivana Bavić je naglasila da pored političara, ekonomista i stručnjaka za arhitkturu i urbanizam, građani mogu da odlučuju kako će njihov grad izgledati. Ona je pojasnila da to mogu da čine djelovanjem u organizacijama civilnog društva, kao i učešćem na javnim raspravama i građanskim inicijativama.
– Nije kasno da se neke stvari poprave, ali je za to potrebna građanska inicijativa koja će ukazati na stvarne potrebe stanovništa – istakla je Bavićeva.
Svoje mišljenje o ovoj temi iznijeli su mladi Budve i članovi redakcije „Krug mladih“.
Mirjana Kasalica je kazala da sumnja da smo svjesni šta radimo, te da zato ne krivi samo određene pojedince koji nam uskraćuju zelene površine već i sve one koji prećutkuju i ne žele da se izjasne o tom pitanju.
– Mladi su nedovoljno motivisani, boje se da se izjasne. A da li nezapočeta borba može biti izgubljena? – pitala je Kasalica.
Jovana Jagetić je istakla da Budva polako gubi svoju primorsku čar.
– U drugim primorskim zemljama poštuju se pravila da se pored mora ne smiju graditi višespratnice. Naročito ako je teritorija podložna zemljotresima. Iako imamo dovoljno intelektualaca, očigledno se njihov glas i glas mladih uopšte ne čuje. Ne treba samo klimati glavom na sve što nam nameću. Ipak smo mi stanovnici Budve i imamo pravo da kažemo šta nam ne odgovara. Sigurna sam da zajedničkim snagama možemo mnogo toga učiniti da naša Budva bude zelenija – rekla je Jagetićeva.
Miloš Boreta je kazao da bi bilo van pameti da „kraljica Mediterana“, danas nema tržne centre, hotele i zgrade, ali ne i kule.
– Nekadašnje budvanske višespratnice odavno su postale minijaturne u odnosu na njih. A tek mi!? Ne vidimo se, taman kao što se i ne čujemo povodom toga. Rastužuje me što samo rijetki prozbore o problemu koji se tiče svih. Neki zbog straha, neki iz neznanja, a većina što ima ogromnu korist. Daleko od toga da smatram da ne treba da se razvijamo, ali moramo imati na umu i teško bolesnu sugrađanku – prirodu – kojoj treba da pomognemo dok ne bude prekasno – naglasio je Boreta.
Tea Babić je istakla da je Budva danas poznata po stambenim objektima i nedostatku zelenih površina kojih je nekada bilo. Ona je uporedila Budvu i Cetinje, koje je takođe izgrađeno, ali koje i dalje ima predivne parkove i zelene površine.
– Prema mom mišljenju, turizam treba razvijati, ali moramo misliti i o okoloni koja je takođe bitna za sve nas ali i za generacije koje dolaze – kazala je Babićeva.
Časopis „Krug mladih“ izdaje NVO „Sedma sila mladih“, koja u saradnji s Narodnom bibliotekom Budve organizuje radionice novinarskog i kreativnog pisanja. Jedanaesti broj časopisa podržali su Ministarstvo sporta Crne Gore, Opština Budva, Turistička organizacija Budve i druga javna preduzeća i firmi.
Zelene površine važne za društveni život
Direktorica PPU „Vini Pu“ Marina Jovanović je kazala da je stanje u Budvi alarmantno kada su zelene površine u pitanju, te da ovaj problem posmatra prvenstveno kao roditelj, ali i kao neko ko rukovodi predškolskom ustanovom, koja vodi računa da djeca svakodnevno borave na otvorenom. Jovanovićeva smatra da su zelene površine važne za društveni život, te da su građani Budve u tom smislu ozbiljno uskraćeni.
)){kind=small}
