„Plje­valj­ske no­vi­ne’’ i osta­la cr­no­gor­ska štam­pa, po­red osta­lih no­vi­te­ta, bi­lje­že i po­tre­bu gra­đa­na Plje­va­lja za “do­dat­nim bo­ca­ma ki­se­o­ni­ka” u no­vem­bar­skim i de­cem­bar­skim da­ni­ma. Ako su i pri­bli­žno tač­ni po­da­ci ko­je bi­lje­ži eko­lo­ška sta­ti­sti­ka, otva­ra se pi­ta­nje: ka­ko raz­vi­ti mo­del eko­lo­ške eko­no­mi­je, s jed­ne, i hu­ma­ni raz­voj Plje­va­lja kao ener­get­skog ba­se­na, s dru­ge stra­ne?
Kao od­go­vor na ovo pi­ta­nje mo­gu nam po­slu­ži­ti re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja u okvi­ru pro­jek­ta “Odr­ži­vi raz­voj i za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne” (Eko­lo­ška eko­no­mi­ja - si­tem urav­no­te­že­nih ci­lje­va: eko­nom­skih, eko­lo­ških i etič­kih). To je svo­je­vr­sna eko­lo­ška agen­da: Evrop­ska uni­ja (EU) 2020. ko­ja mo­že po­slu­ži­ti kao pu­to­kaz kre­a­to­ri­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke u Plje­vlji­ma i Cr­noj Go­ri u osmi­šlja­va­nju stra­te­gi­je, vi­zi­je i mi­si­je bu­du­ćeg pri­vred­nog raz­vo­ja, ka­ko bi se iz­bje­gle gre­ške iz pret­hod­nog pe­ri­o­da.
Po­što se pri­vred­ni raz­voj Plje­va­lja ba­zi­ra na ener­ge­ti­ci, ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce ove pri­vred­ne dje­lat­no­sti, po­seb­no su apo­stro­fi­ra­ne kon­cep­tom ‘’Odr­ži­vog raz­vo­ja i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne”.
Is­pu­nje­nje kri­te­ri­ju­ma de­fi­ni­sa­nih po­me­nu­tim do­ku­men­tom po­sta­je ‘’vi­za” po­stran­zi­ci­o­nim ze­mlja­ma za ula­zak na tr­ži­šte EU. Li­ci­ti­ra­nja o (ne) pri­hva­ta­nju ne­ma.
Šta su osnov­ne po­ru­ke ovog pro­jek­ta? Kon­cep­tom odr­ži­vog raz­vo­ja de­fi­ni­sa­no je 27 prin­ci­pa, od ko­jih se po­seb­no iz­dva­ja ‘’In­deks hu­ma­nog raz­vo­ja’’ (HDI).
Nje­go­va naj­bit­ni­ja od­red­ni­ca je: ‘’Odr­živ raz­voj je raz­voj ko­ji tre­ba da omo­gu­ći za­do­vo­lje­nje sa­da­šnjih po­tre­ba, ali bez ugro­ža­va­nja mo­guć­no­sti za­do­vo­lja­va­nja po­tre­ba bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja”. U tom smi­slu vi­zi­ja odr­ži­vog raz­vo­ja se za­sni­va na pret­hod­nom is­ku­stvu i bu­du­ćoj prak­si, a te­me­lji su joj: eko­nom­ski, eko­lo­ški, so­ci­jal­ni, kul­tu­ro­lo­ški i po­li­tič­ki raz­voj
(spre­ča­va­nje ugro­ža­va­nja ljud­skih pra­va i de­mo­krat­skih slo­bo­da).
U da­ljem tek­stu se na­vo­di da su stra­te­ški za­ga­đi­va­či ži­vot­ne sre­di­ne: is­ko­ri­šće­nje vo­da, emi­si­ja sum­por­di­ok­si­da, emi­si­ja azot­nih ok­si­da, emi­si­ja ugljen­di­ok­si­da, emi­si­ja ot­pad­nih vo­da i emi­si­ja ga­so­va sta­kle­ne ba­šte.
Kre­a­to­ri ovog do­ku­men­ta su tak­sa­tiv­no na­bro­ja­li pri­vred­ne su­bjek­te, naj­ve­će za­ga­đi­va­če, od ko­jih iz­dva­ja­mo: rud­ni­ke sa po­vr­šin­skom eks­plo­a­ta­ci­jom, ter­mo­e­lek­tra­ne, elek­tro­pri­vre­du i ce­men­ta­re. Ta­ko, npr. kod rud­ni­ka sa po­vr­šin­skom eks­plo­a­ta­ci­jom iz­ra­že­ni su eko -kriv­ci: ugljen­di­ok­sid, sum­por­di­ok­sid, azo­to­vi ok­si­di, pra­ši­na od pi­je­ska itd. Ter­mo­e­ner­get­ski objek­ti su naj­ve­ći za­ga­đi­va­či ko­ji oslo­ba­đa­ju SO2, NO2, CO i če­sti­ce pe­pe­la.
Kao mje­re za­šti­te kon­cept pred­vi­đa: eko­fil­te­re, vi­so­ke dim­nja­ke, iz­bor ge­o­graf­ski (kli­mat­ski) po­volj­ne lo­ka­ci­je, re­kul­ti­va­ci­ju de­po­ni­ja pe­pe­la i od­la­ga­li­šta ja­lo­vi­ne, za­mje­nu hi­dra­u­lič­nog tran­spor­ta pe­pe­la i eko­lo­ško upra­vlja­nje ot­pad­nim vo­da­ma.
Stu­di­ja odr­ži­vog raz­vo­ja is­ti­če da su na te­ri­to­ri­ji biv­še SFRJ u ter­mo­e­ner­get­skim objek­ti­ma ugra­đe­ni eko­fil­te­ri, kon­struk­ci­o­nih ka­rak­te­ri­sti­ka pri­je 1970. go­di­ne... Ne na­vo­de­ći ko­ji su to objek­ti, ali uz na­po­me­nu da je nji­ho­va eko­lo­ška efi­ka­snost da­le­ko is­pod sa­da­šnjih stan­dar­da EU. Tu se pr­ven­stve­no mi­sli na efi­ka­snost odva­ja­nja pe­pe­la iz dim­nih ga­so­va.
Evrop­ska uni­ja je pro­mo­vi­sa­la kon­cept ,,za­ga­đi­vač pla­ća” kroz uvo­đe­nje eko­lo­ške tak­se. Dru­ge mje­re za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne od­no­se se na sup­sti­tu­ci­ju tra­di­ci­o­nal­nih si­ro­vi­na al­ter­na­tiv­nim, raz­voj no­vih teh­no­lo­gi­ja ( eko­lo­ški či­stih), eko­nom­skim pod­sti­ca­ji­ma itd.
Oti­šlo se još ko­rak da­lje.
Kao pri­mjer uzor­nog eko-pa­zi­te­lja u gru­pi biv­ših, is­toč­no­e­vrop­skih ze­ma­lja na­vo­di se Če­ho­slo­vač­ka, ko­ja je ,,pre­te­ča” kon­cep­ta za­ga­đi­vač pl a­ća, jer je pr­va ot­po­če­la eko­nom­skim in­stru­men­ti­ma da šti­ti ži­vot­nu sre­di­nu (kra­jem 60-ih go­di­na 20. vi­je­ka uve­de­ne su eko­lo­ške tak­se), a na­kon nje biv­ša DDR.
Na kra­ju, ali ne ma­nje va­žno, kre­a­to­ri kon­cep­ta odr­ži­vog raz­vo­ja sa­vje­tu­ju po­li­ti­ča­ri­ma, me­na­dže­ri­ma, ak­ci­o­na­ri­ma i dru­štvu u cje­li­ni: pri­je usva­ja­nja Stra­te­gi­je pri­vred­nog raz­vo­ja pro­ci­je­ni­te stvar­ne do­bit­ke i gu­bit­ke vi­zi­o­nar­skih pro­jek­ci­ja, kroz IN­DI­KA­TOR STVAR­NOG EKO­NOM­SKO-TEH­NO­LO­ŠKOG PRO­GRE­SA ( dva­put mje­ri- jed­nom se­ci). Šta ovaj in­di­ka­tor zna­či?
Opo­me­nu kre­a­to­ri­ma stra­te­gi­je da se na­pre­dak jed­ne ze­mlje ne mje­ri sa­mo kroz je­dan po­ka­za­telj- do­sad u eko­no­mi­ji po­znat kao DBP ( bru­to do­ma­ći pro­iz­vod). Eko­lo­ška eko­no­mi­ja svo­ju efek­tiv­nost- efi­ka­snost mje­ri sa 25 pa­ra­me­ta­ra sa­dr­ža­nih u in­di­ka­to­ru. Zbog ogra­ni­če­no­sti tek­sta, na­po­mi­nje­mo da on po­či­nje s lič­nom po­tro­šnjom, gu­bit­kom slo­bod­nog vre­me­na, mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva, eko­no­mi­jom zdra­vlja ( tro­ško­vi­ma li­je­če­nja), gu­blje­njem po­lo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, flo­re i fa­u­ne, ras­pa­dom po­ro­di­ce ( vir­tu­el­na-in­ter­net po­ro­di­ca), ra­u­bo­va­njem ge­o­lo­ški neo­b­no­vlji­vih re­sur­sa, za­ga­đe­šću rad­ne i ži­vot­ne sre­di­ne….itd.
Ilu­stra­tiv­no je za­pa­ža­nje da jed­na op­šti­na, re­gi­on ili dr­ža­va, mo­gu ima­ti rast DBP, a da se kva­li­tet ži­vo­ta gra­đa­na po­gor­ša­va. Kao naj­če­šće raz­lo­ge za to is­tra­ži­va­či na­vo­de od­su­stvo fun­da­men­tal­nih od­red­ni­ca pri­vred­nog raz­vo­ja, kao što smo na­po­me­nu­li: eko­lo­šku kom­po­nen­tu, so­ci­jal­nu, kul­tu­ro­lo­šku i po­li­tič­ku.
Ma­la di­gre­si­ja- zar se to Plje­valj­skom ba­se­nu ne mo­že de­si­ti?
Mno­go je eko­nom­sko-eko­lo­ških eks­pe­ri­me­na­ta u op­šti­ni kao što su Plje­vlja. Od­su­stvo osmi­šlje­ne stra­te­gi­je pri­vred­no raz­vo­ja plje­valj­ske op­šti­ne ne­će mo­ći iz­dr­ža­ti eko­nom­sko-eko­lo­ški test, pre­ma kri­te­ri­ju­mi­ma EU i me­đu­na­rod­nih stan­dar­da ren­ta­bil­no­sti.
Kon­cept odr­ži­vog raz­vo­ja nas opo­mi­nje- ne­pro­mi­šlje­na stra­te­gi­ja pri­vred­nog raz­vo­ja, uz od­su­stvo eko­nom­sko-eko­lo­ške kom­po­nen­te, mo­že po­sta­ti ta­kva si­la, ko­ja mje­re­na pre­ma 27 pa­ra­me­ta­ra in­di­ka­to­ra stvar­nog eko­nom­sko-teh­no­lo­škog pro­gre­sa, mo­že se upo­re­đi­va­ti sa si­la­ma sti­hi­je.

Pi­še: prof. dr
Sre­ten Ću­zo­vić