P
o­pu­lar­nost na in­ter­ne­tu je slič­na onoj u re­al­nom ži­vo­tu. Što ve­će si­se, ve­će su i šan­se da us­pi­je­te na Fej­su, In­sta­gra­mu, Tvi­te­ru. Jed­na sli­ka mo­že da vam ku­pi pa­žnju mi­li­o­na. Ipak, po­sto­je lju­di ko­ji na so­ci­jal­nim mre­ža­ma za­slu­žu­ju pra­će­nje iz sa­svim dru­gih raz­lo­ga... men­tal­no hi­gi­jen­skih. Po­sta­vlja­ju za­ni­mlji­va za­pa­ža­nja, du­ho­vi­te opa­ske, osvr­nu se tu i ta­mo na istin­ski ži­vot­ne mo­men­te - te za­ti­ljač­no ili po­ti­ljač­no do­pru do mo­zga pu­bli­ke (u za­vi­sno­sti ko­ji dio ke­fa­la vam bo­lje funk­ci­o­ni­še). U na­šem na­ro­du to je obič­no zad­nji dio lo­ba­nje... jer, sve nam ne­ka­ko i ide stra­žnje.
U mom sluč­ju, za bo­ra­vak na so­ci­jal­nim mre­ža­ma ne mo­že se is­ta­ći ni­šta po­seb­no in­te­re­sant­no... Sla­bo sam pod­no­sio ma­se, ta­ko da ko­mu­nu pri­ja­te­lja odr­ža­vam na sve­ga sto­ti­nak du­ša. Što je, vje­ruj­te, s ob­zi­rom na ka­pa­ci­te­te ne­kih oso­ba, tek zr­no so­li u sla­ni­ku. Ili bi­be­ra... u za­vi­sno­sti na ko­ju ste no­gu usta­li. Ma­da, upo­re­đu­ju­ći se sa na­šim uspje­šnim fej­sbu­ka­či­ma ili tvi­te­ra­ši­ma, ne­skrom­no mo­gu utvr­di­ti da sam so­li­dan u sa­dr­ža­ji­ma ko­je nu­dim. Ne­kad sa­mo tre­ba ima­ti sto­mak za sve to... ni­sam vam za kon­stant­no kon­zu­mi­ra­nje. Ura­di­li smo i eks­pe­ri­men­te u vi­še na­vra­ta, pa su ko­lum­ne sa­či­nje­ne od sta­tu­sa ko­je sam “pre­sli­ka­vao” sa svog Fej­sbu­ka bi­le me­đu naj­či­ta­ni­ji­ma. Za­to, da­nas sa ela­bo­ra­ci­jom pre­sta­jem ov­dje, a u na­stav­ku či­taj­te još je­dan od ta­kvih spi­sko­va...
1. Za lju­de ko­ji vje­ru­ju u re­in­kar­na­ci­ju, na gro­bu tre­ba da pi­še “Vi­di­mo se usko­ro”.
2. Svi ima­mo po ne­ko­ga ko­ga mo­ra­mo da pre­bo­li­mo, iako ni­ka­da ni­smo ni bi­li za­jed­no.
3. Že­na je kao čaj. Ni­kad ne­ćeš sa­zna­ti ko­li­ko je ja­ka, dok je ne uba­ciš u vre­lu vo­du.
4. Onaj ko je re­kao da je “uvi­jek naj­bo­lje go­vo­ri­ti isti­nu” - la­že kao pas!
5. Ako ste s.eba­ni, mr­zo­volj­ni, apa­tič­ni i de­pre­siv­ni... po­mi­sli­te da ta­mo ne­gdje po­sto­je lju­di ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri.
6. U Nik­ši­ću je u ne­kim dje­lo­vi­ma gra­da to­li­ko opa­sno da se mo­že de­si­ti da te upu­ca­ju, i na­kon što si već ubi­jen.
7. Cu­ra že­li mno­go stva­ri od jed­nog mu­škar­ca. Mu­ška­rac že­li sa­mo jed­nu stvar od mno­go cu­ra.
A, bi­lo je sta­tu­sa ko­je su pre­u­ze­li i dru­gi por­ta­li, po­put:
8. Ono što je tur­bo folk već ura­dio kul­tu­ri jed­ne na­ci­je, slič­no će uči­ni­ti pod­go­rič­ki ak­ce­nat je­zi­ku. Kr­nji iz­go­vor sa tvr­dim pod­gla­sjem.
9. Svu­da po svi­je­tu sa­ka­će­nja i ubi­ja­nja. Ko­lju se či­ji je Bog mi­lo­srd­ni­ji.
10. Đa­ku­zi – spra­va, ko­ja se naj­bo­lje pro­da­je oni­ma ko­ji su od­ra­sli uz polj­ski to­a­let.
11. Ka­da se ja i že­na sva­đa­mo, osje­ćam se kao da smo na kon­cer­tu. Pr­vo no­ve stva­ri pa se vra­će­mo na naj­ve­će hi­to­ve.
12. Ko­li­ko su zbi­lja zdra­va is­hra­na i zdra­vi sti­lo­vi ži­vo­ta učin­ko­vi­ti u bo­le­snom dru­štvu?
13. Ve­le da je Ze­mlja du­žna oko 700 tri­li­o­na do­la­ra. Ne ka­žu ko­joj pla­ne­ti.
14. Za­lju­blje­nost bi tre­ba­lo svr­sta­ti u men­tal­ne po­re­me­ća­je.
15. Ho­će­mo li kod te­be ili me­ne da gle­da­mo u te­le­fo­ne?
16. Za moj sva­ko­dnev­ni iz­gled po­bri­nu­la se Cr­na Go­ra.
17. Znam fa­mi­li­ju ko­ja je od­lu­či­la da se pre­se­li u Her­ceg No­vi. Po­šli ta­mo u ju­nu i kru­že do da­na da­na­šnjeg tra­že­ći slo­bod­no mje­sto na par­kin­zi­ma.
18. Vo­lim kad svje­ži pa­ro­vi na­ja­ve ka­ko “oče­ku­ju” be­bu. Kao da po­sto­ji ne­ka­kva šan­sa da im se de­si ka­mi­la, pin­gvin ili ma­ga­re.
19. Ne ra­zu­mi­jem za­što že­ne vo­le mač­ke? Mač­ke su ne­za­vi­sne, ne slu­ša­ju, ne po­vi­nu­ju se, ne do­la­ze ka­da ih zo­veš, vo­le da su na­po­lju ci­je­lu noć, a ka­da su kod ku­će, vo­le da ih osta­viš na mi­ru i pu­stiš ih da spa­va­ju. Dru­gim ri­je­či­ma, sva­ku oso­bi­nu ko­ju že­ne mr­ze kod mu­ška­ra­ca, obo­ža­va­ju kod ma­ča­ka.
20. Ako do­volj­no du­go gle­da­te u zvi­je­zde i za­mi­sli­te že­lju, sve­mir za­bo­lje du­pe za to.
21. Po­ne­kad, u ži­vo­tu, sve što vam tre­ba je sa­mo go­mi­la pa­ra.
22. Stal­no sta­vljam stva­ri na po­gre­šna mje­sta... klju­če­ve u fri­ži­der, mli­je­ko u obu­ća­ru, vje­ru u lju­de...
23. Ako ste če­sto po svad­ba­ma, ne znam je­ste li pri­mi­je­ti­li jed­nu čud­nu sta­ti­stič­ku či­nje­ni­cu... Elem, to­li­ko svi­nja umre dok je­de ja­bu­ku.
24. Zna­či, “3 od 5 pu­ša­ča umru”. Sli­je­di da on­da dva po­sta­ju be­smrt­na.
25. Iza sva­ke uspje­šne že­ne sto­ji iz­ne­na­đe­na sve­kr­va.
26. Pra­ti­te svo­je sno­ve. Vr­ni­te se u kre­vet.
Na sa­mom kra­ju, je­dan sta­tus se ne­vje­ro­vat­no do­bro pri­mio me­đu osta­lim pro­fi­li­ma, pre­u­zi­man je če­sto.... nji­me i za­vr­ša­va­mo, na­dam se da vam je pri­ja­lo, jer...
27. Iz­dr­ži­te još ma­lo. Ne­će­te još du­go.
(Autor je knji­žev­nik)

Pi­še: Mi­li­sav S. Po­po­vić