Da li je Cr­no­gor­ska aka­de­mi­ja na­u­ka vi­še du­kljan­ska ili je DA­NU vi­še cr­no­gor­ska ne­go du­kljan­ska? Ko je ko­ga tu napravio, i ko ko­ga tu do­ra­đu­je i raz­ra­đu­je, ni­je ja­sno. Da li su one (ove dvi­je po­lu­se­stre) jed­no ili su dvo­je? Da li su dvo­je ko­je su jed­no, ili jed­no ko­je je dvo­je? Da li bi jed­na bez dru­ge iz­gu­bi­le iden­ti­tet, i da li je raz­log op­stan­ka i jed­ne i dru­ge uvi­jek u onoj dru­goj, a ne u onoj sa­moj? Vje­ro­vat­no da su ova­ko pro­ti­vr­ječ­ni ka­zu­a­li­stič­ki raz­lo­zi naj­bli­ži isti­ni? Ne isti­ni, jer o isti­ni se ov­dje ne mo­že go­vo­ri­ti, ali mo­že o re­al­nom sta­nju stva­ri. Ko­je je, u iden­ti­te­kom smi­slu, sa­svim di­fu­zno, i s ka­ta­stro­fal­nim de­fi­ci­tom raz­lo­ga za sa­mo­stal­no po­sto­ja­nje. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u ba­sna­ma sam na­po­mi­njao ka­ko jed­na ko­ko­ška kvo­ca po Cr­noj Go­ri, da su te dvi­je aka­de­mi­je jed­no isto. Eto, vrap­ci i ko­ko­ške su zna­li, a pa­met­ni lju­di su sum­nja­li, i od­bi­ja­li ta­kvu po­mi­sao. E ka­kva nam je Cr­na Go­ra ako su joj aka­de­mi­je na­u­ka ova­kve? Ne­što se vi­še mo­že zna­ti o „su­ve­re­noj“ Cr­noj Go­ri, ako se sa­gle­da­va kroz ove dvi­je po­ćer­ke, na ko­je Cr­na Go­ra pre­no­si svo­je du­hov­no i kul­tur­no na­sle­đe. Ne­će­mo sa­da raz­ma­tra­ti ulo­gu tre­će kćer­ke, tzv. cr­no­gor­ske pr­vo­slav­ne cr­kve, ko­ja bi su­vi­še uslo­ži­la ovaj kra­tak osvrt na cr­no­gor­sku pse­u­do­kul­tu­ru i sa­mo­ra­zor­no dr­žav­no ustroj­stvo. Pa ka­kva nam je Crna Go­ra? Ona je one! Ona njih stva­ra, a one od nje pra­ve ono što ni­je ona. A nji­ma se baš ne zna šta su. Ako slu­že sa­da­šnju Cr­nu Go­ru, a ne zna­ju ko­ga slu­ži ova Cr­na Go­ra, on­da bi to do­sta mo­glo da ka­že o nji­ho­vom „na­uč­nom“ ni­vou, po­seb­no o kul­tur­noj sa­mo­svi­je­sti, i slo­bo­di nje­nih čla­no­va, da ka­že­mo, lju­di. Ko­ja je ovo i či­ja je Cr­na Go­ra? Jer ovo ni­je ona pr­va Cr­na Go­ra, iako je po­šla od nje. Po­šla je od nje, i od­mah je iz­da­la. Jer ona pr­va Cr­na Go­ra Pe­tro­vi­ća, ba­šti­ni­la je srp­sku kul­tu­ru, srp­ski rječ­nik, je­zik i pi­smo. To je bio njen za­kon, iskon, du­hov­na i gra­đan­ska prak­sa. Ta­ko je i po­sta­la ono što je bi­la.
Da­nas se ne zna či­ja je Cr­na Go­ra! Sa­mo ni­je onih či­ja je bi­la. Ne sa­mo cr­no­gor­ski mu­sli­ma­ni, ne­go i Al­ban­ci, i Hr­va­ti, i Ro­mi, go­to­vi su uvi­jek da ka­žu no­vim Cr­no­gor­ci­ma - bez nas ne bi­ste ima­li ovu Cr­nu Go­ru! I na tu ustav­nu opo­me­nu ne smi­je im ni­je­dan Cr­no­go­rac pi­snu­ti. Jer se sva­ki ta­kav „su­ve­re­ni“ Cr­no­go­rac sa­gnuo pred nji­ma da gla­sa­ju za ova­kvu Cr­nu Go­ru. Ova Cr­na Go­ra kon­sen­zu­al­no mo­že sa­mo da po­ni­ža­va cr­no­gor­ske Sr­be, srp­sku kul­tu­ru, rječ­nik, je­zik i pi­smo. A Sr­bi Cr­no­gor­ci su je stvo­ri­li. Pe­tro­vi­ći su bi­li to. Ova Cr­na Go­ra svoj kon­stru­i­sa­ni i ma­ni­pu­la­tiv­ni su­ve­re­ni­tet ne­le­gal­no iz­vo­di iz srp­ske Cr­ne Go­re knja­za Da­ni­la i Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća, da bi ne­le­gi­tim­no i na­sil­no stva­ra­la an­ti­srp­ki su­ve­re­ni­tet. Da li je osnov­ni smi­sao ove „su­ve­re­ne“ Cr­ne Go­re uni­šta­va­nje srp­skog kul­tur­nog iden­ti­te­ta, na ko­jem stvar­no sto­ji!? Bez jav­nog otva­ra­nja ovih pi­ta­nja sve će bi­ti ne­ja­sno (i ne­sreć­no) u Cr­noj Go­ri.
Evo CA­NU, tj. sa­da­šnja po­li­tič­ka oli­gar­hi­ja, kroz aka­de­mi­ju pra­vi Rječ­nik cr­no­gor­skog je­zi­ka, od srp­ske lek­si­ke. Taj rječ­nik bi mo­gao bi­ti pro­jekt DA­NU, ali je re­a­li­zo­van u CA­NU. Da se ne zna ko ko­me ne­što pod­me­će, ko ko­me ne­što pra­vi, ko ko­me ne­što ra­đa. Ta­ko je utvr­đen taj grup­ni brak. Sve je srp­sko, a fir­ma cr­no­gor­ska. Cr­no­gor­ska pi­ta od srp­skog bra­šna i srp­skih ja­ja, a ne­će da pri­zna­ju. Ume­ću se kao da su to nji­ho­va ja­ja?! A svi pod­met­nu­ti u pod­met­nu­tom po­slu. I svi za­jed­no pod­me­ću Cr­nu Go­ru kao da joj ne­što do­bro ra­de. A to što tim pod­me­ta­njem i sa­mo­pod­me­ta­njem ja­lo­ve i pret­ke i po­tom­ke, ni­šta. Ta­kva je bu­duć­nost Cr­ne nam Go­re! Pa kra­đe na­rod­nog nov­ca, ma­le su pri ovim kra­đa­ma. Pa kad kra­du du­hov­no na­slje­đe, ko­je je sve­ti­nja, za­što ne bi kra­li nov­ča­ne svo­te, na ko­je se na­vla­če za­vr­za­ni da za­bo­ra­ve i što zna­ju.
Sve je još mno­go slo­že­ni­je. Kao da je ova Cr­na Go­ra pot­pu­no za­bo­ra­vi­la, da je i ona pr­va na­sta­la ula­skom Sta­re Her­ce­go­vi­ne u njen sa­stav, pri­je vi­jek i po. I uni­je­la Srp­ski rječ­nik i du­hov­no na­sle­đe. I hi­lja­du mu­ka.
(Autor je knji­žev­nik)

Pi­še: Mi­lu­tin MI­ĆO­VIĆ