PIŠE: VOJO VULETIĆ


Ko­lum­na pa­tri­jar­ha srp­ske po­e­zi­je i mu­dro­sti aka­de­mi­ka Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća “Zlo­u­po­tre­ba de­mo­kra­ti­je”, ko­ju sam pro­či­tao u “Da­nu”, na­dah­nju­je, otva­ra i pro­du­ža­va vi­di­ke kao i sve što na­pi­še i ka­že ovaj ve­li­kan, iz­da­nak na­ših go­ra. Ri­ječ je o ovo­vre­me­noj zbi­lji i od­re­đi­va­nju da­ljeg to­ka kre­ta­nja sa­vre­me­ne Cr­ne Go­re. U tom kon­tek­stu sje­tih se jed­ne vr­ca­ve i pro­du­blje­ne li­je­pe mi­sli o kon­cen­trič­nim kru­go­vi­ma ko­ji su, po­put ba­če­nog ka­men­či­ća, uz­bur­ka­li ‘’mr­tvu ri­je­ku’’ ko­ja pred­sta­vlja go­mi­lu ri­je­či bez du­še, a o če­mu pro­či­tah u re­cen­zi­ji jed­ne knji­ge... Sve se od­vi­ja kao kad se ba­ci ka­men u Mo­ra­ču od ko­jeg se ši­re kru­go­vi, a ja bih do­dao, do­pi­ru­ći do bes­ko­nač­no­sti ljud­ske i dru­štve­ne stvar­no­sti. I sve, u isto­rij­skom i dru­štve­nom smi­slu kre­će od ne­kog “ba­če­nog ka­me­na”, ne­ke mi­sli i ide­je ba­če­nih u ri­je­ku vre­me­na od ko­je na­sta­ju isto­rij­ske i dru­štve­ne mi­je­ne. To se uvi­jek de­ša­va iz­me­đu “kraj­no­sti do­bra i zla” što je za­pa­zio i Ci­ce­ron ne­ko­li­ko de­se­ti­na go­di­na pri­je Hri­sta, a He­gel po­tvr­dio svo­jom te­zom o “di­ja­lek­ti­ci isto­ri­je” i sve se to svo­di na po­jam slo­bo­de i ljud­skog do­sto­jan­stva, pa ta­mo gdje se “za­vr­ša­va slo­bo­da, po­či­nje zlo­čin”, re­če Ma­ti­ja u po­me­nu­toj ko­lum­ni i na­sta­vi da je to u stva­ri “zlo­u­po­tre­ba de­mo­kra­ti­je”. I ka­da se ova krat­ko uob­li­če­na mi­sa­o­nost i fi­lo­so­fi­ja u tom ogrom­nom vre­men­skom raz­ma­ku sve­de na ovo­vre­me­nu cr­no­gor­sku zbi­lju mo­ra­mo se za­pi­ta­ti: u ka­kvoj mi to dr­ža­vi i dru­štve­nom od­no­su da­nas ži­vi­mo? Kao što zna­mo, ži­vi­mo u za­ro­blje­noj dr­ža­vi, eko­nom­ski i po­li­tič­ki sko­ro uni­šte­noj s dik­ta­to­rom ko­jeg u sva­koj dr­ža­vi svi­je­ta sma­tra­ju oli­če­njem sa­mo­vo­lje i be­za­ko­nja, še­fom ma­fi­je i no­si­o­cem kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Ako sve to zna­mo, sli­je­di pi­ta­nje šta to tre­ba pred­u­ze­ti da bi do­šlo do pro­mje­na, da bi se ze­mlja iz­ba­vi­la iz oko­va zlo­či­nač­kog DPS re­ži­ma i da bi se stvo­ri­li uslo­vi da ži­vot u na­šoj ob­no­vlje­noj do­mo­vi­ni bu­de do­sto­jan ljud­skih bi­ća?!
Ba­rem mo­ja ge­ne­ra­ci­ja zna da smo po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta od 1945. go­di­ne, za­jed­no sa još pet re­pu­bli­ka, ži­vje­li u za­jed­nič­koj dr­ža­vi Ju­go­sla­vi­ji (SFRJ) u ko­joj je bio jed­no­par­tij­ski si­stem sa so­ci­ja­li­stič­kim dru­štve­nim ure­đe­njem i sred­stvi­ma za pro­iz­vod­nju u dru­štve­nom vla­sni­štvu. I sve je to tra­ja­lo do de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ka­da je Ju­go­sla­vi­ja, pod uti­ca­jem spolj­nih cen­ta­ra mo­ći, po­seb­no SAD, u kr­vi raz­bi­je­na. Bi­la je to sred­nje raz­vi­je­na ze­mlja, u svi­je­tu ve­o­ma ci­je­nje­na, s ve­o­ma raz­vi­je­nom in­du­stri­jom i po­ljo­pri­vre­dom, bes­plat­nim zdrav­stvom i obra­zo­va­njem, u ko­joj je so­ci­jal­na si­gur­nost bi­la op­šte­za­stu­plje­na. So­li­dar­nost je bi­la ve­o­ma iz­ra­že­na, baš kao i slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja. Čak ni mje­sni sa­mo­do­pri­nos ni­je se mo­gao uve­sti bez iz­ja­šnja­va­nja gra­đa­na na mje­snom re­fe­ren­du­mu. Da­nas ovaj re­žim iz­bje­ga­va re­fe­ren­dum čak i o ta­ko va­žnoj stva­ri kao što je iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO ali­jan­su ko­ja je 1999. go­di­ne krv­nič­ki bom­bar­do­va­la Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru is­klju­či­vo, kao što to vri­je­me po­tvr­đu­je, iz će­fa svjet­skih moć­ni­ka. Če­sto se ču­ju mi­šlje­nja, čak i od biv­ših dr­žav­nih pr­va­ka da se u tom vre­me­nu (jed­no­u­mlja), bo­lje ži­vje­lo i da je bi­lo vi­še de­mo­kra­ti­je i slo­bo­de ne­go u ovom par­ti­to­krat­skom bez­u­mlju u uslo­vi­ma ukra­de­ne de­mo­kra­ti­je i dik­ta­tor­ske sa­mo­vo­lje, gdje se kru­go­vi zla sve vi­še ši­re.
Iz­bo­ri su na pra­gu... Ne­bro­je­no pu­ta sam iz ne­či­jih usta čuo mo­li­tvu “spa­si me, Bo­že, od zla i na­pa­sti”. A kao što zna­mo, zlo i na­past vla­da­ju ovom ze­mljom. Uz vi­še sa­mo­po­što­va­nja i zre­li­jeg raz­mi­šlja­nja, sa­mi se­bi mo­že­mo do­ni­je­ti spa­se­nje od “zla do­ma­će­ga” na iz­bo­ri­ma 16. ok­to­bra. Glas za slo­bo­du je glas za spa­se­nje. Ne­ka dvi­je me­ta­fo­re o “ukra­de­noj de­mo­kra­ti­ji” i “ka­men­či­ću ba­če­nom u ri­je­ku”, ko­je su mo­to ove mo­je pri­če, bu­du pred­znak smje­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri. SLO­BO­DA ILI NI­ŠTA!