Pi­še: Če­do­mir An­tić


Da li vo­đe De­mo­sa i osta­lih stra­na­ka pse­u­do­vla­da­ju­će dvor­ske opo­zi­ci­je mi­sle da je bi­lo ko­ji auto­ri­tar­ni re­žim smi­je­njen ta­ko što bi mu se pri­dru­žio dio opo­zi­ci­je? Či­tam u no­vi­na­ma ka­ko ozbilj­ni i ško­lo­va­ni lju­di sno­vi­de i bun­ca­ju o to­me ka­ko će iz­vje­sna ko­mi­si­ja - na­sta­le uoči iz­bo­ra ra­di na­vod­ne us­po­sta­ve „iz­bor­nog po­vje­re­nja“ (šta god to zna­či­lo) - ta­ko ure­di­ti iz­bo­r­ne spi­sko­ve da zlo­u­po­tre­be vi­še ne­će bi­ti mo­gu­će pa će, za­mi­sli­te ču­da, re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća pa­sti na iz­bo­ri­ma.
Da­kle, Đu­ka­no­vić je ne­ki ne­is­ku­sni mla­dić ko­ji ra­di u ko­rist svo­je šte­te. Za­to je po­zvao Le­ki­ća i Da­ni­lo­vi­ća da mu po­mog­nu da se po­li­tič­ki ubi­je. Ko­li­ko lo­šeg, a tač­nog su njih dvo­ji­ca to­kom pret­hod­nih go­di­na re­kli o vla­sti u Cr­noj Go­ri, a sa­da po­sle sve­ga ne­ko­li­ko mje­se­ci vr­lo sum­nji­ve i sim­bo­lič­ne ko­a­li­ci­je osvje­ža­va­ju ba­ja­tu re­žim­sku pro­pa­gan­du?!
U is­toč­noj Evro­pi i ze­mlja­ma biv­šeg So­vjet­skog Sa­ve­za je to­kom pro­te­klih če­tvrt sto­lje­ća pro­mi­je­nje­no bar tri­de­set auto­ri­tar­nih re­ži­ma. Isti­na je... Bi­lo je ti­ra­na ko­ji su mir­no de­mi­si­o­ni­ra­li, ali su za­to pro­tiv se­be ima­li uje­di­nje­nu opo­zi­ci­ju, 80 od­sto gra­đan­stva i na­rav­no ključ­ne, a po­ne­kad i sve ve­li­ke si­le.
Ka­ko je da­nas u Cr­noj Go­ri? Mi­lo Đu­ka­no­vić se po­ka­zao kao po­li­ti­čar sa naj­flek­si­bil­ni­jom kič­mom u sa­vre­me­nom svi­je­tu. Bes­po­go­vor­no pri­stu­pa­nje NA­TO-u i lo­gi­ka pre­ma ko­joj je vri­jed­no da dr­ža­va po­sta­ne stra­ni sa­te­lit da bi on ostva­rio ap­so­lut­nu vlast u unu­tra­šnjim po­slo­vi­ma, do­ve­li su do to­ga da SAD i EU go­to­vo i da ne tra­že ostva­ri­va­nje de­mo­krat­skih pra­va i slo­bo­da za gra­đa­ne Cr­ne Go­re. Opo­zi­ci­ja je, za­hva­lju­ju­ći upra­vo no­vom za­o­štra­va­nju od­no­sa ime­đu SAD i Ru­ske Fe­de­ra­ci­je i po­lo­ža­ju ko­ji Cr­nu Go­ru či­ni va­žnom za Za­pad, si­ste­mat­ski op­stru­i­ra­na i ra­znim smi­ca­li­ca­ma sla­blje­na. Pre­la­zak De­mo­sa i ne­ko­li­ko ma­njih stra­na­ka u re­žim­sku vla­du ja­sno go­vo­ri to­me u pri­log. Či­tao sam sa­op­šte­nje De­mo­sa u ko­me kri­ti­ku­ju De­mo­krat­ski front iz ko­ga su po­te­kli. Tvr­de da DF sa­ra­đu­je sa re­ži­mom. To ka­žu oni ko­ji su ušli u re­žim­ski vla­du? Da je Le­kić istin­ski de­mo­kra­ta, on bi po­vu­kao za so­bom ve­ći­nu čla­no­va De­mo­krat­skog fron­ta, a sva­ka­ko ne bi pri­la­zio re­ži­mu sa ot­ci­je­plje­nom stran­kom. On je, na­pro­tiv, po­što je u dva na­vra­ta pred­vo­dio ovu ko­a­li­ci­ju, od­lu­čio da iz nje is­tu­pi i sa­da nje­go­va stran­ka da­je mi­ni­stra u vla­di, a op­tu­žu­je dru­ge za sa­rad­nju re­ži­mom. Pri­zna­jem da od vre­me­na ka­da su „li­be­ral­ni­je“ hr­vat­ske usta­še i do­ma­ći ko­mu­ni­sti op­tu­ži­va­li kra­lja Pe­tra Dru­gog i nje­go­vog pre­mi­je­ra Slo­bo­da­na Jo­va­no­vi­ća da sa­ra­đu­ju sa Hi­tle­rom – iz Lon­do­na gdje su bi­li prog­na­ni – ni­sam čuo čud­ni­ju i be­smi­sle­ni­ju op­tu­žbu.
Iz­vje­sno je da, za­hva­lju­ju­ći upra­vo „po­zi­tiv­nim”, „ura­ma” i „de­mo­si­ma”, opo­zi­ci­ja ni­je uspje­la da po­stig­ne kri­tič­nu ma­su da na mi­ri­nim pro­te­sti­ma na­tje­ra tru­li Đu­ka­no­vi­ćev re­žim da se uklo­ni s vla­sti. U Sr­bi­ji je Mi­lo­še­vić de­ve­de­se­tih go­di­na ta­ko­đe ma­ni­pu­li­sao bi­rač­kim spi­sko­vi­ma. Opo­zi­ci­ja ga je ogra­ni­či­la tek ka­da je za­vla­da­la op­šti­na­ma u ko­ji­ma je ži­vje­lo 70 od­sto gra­đa­na Sr­bi­je. Pret­hod­no su ra­di­ka­li, No­va de­mo­kra­ti­ja i SPO pak­ti­ra­li s re­ži­mom, op­tu­ži­va­li istin­sku opo­zi­ci­ju za ono što su sa­mi či­ni­li, ali ni­su uspje­li da re­žim bi­lo či­me ogra­ni­če.
Ho­će li De­mos i dru­gi ko­la­bo­ran­ti ima­ti vi­še uspje­ha? Re­kao bih da ne­će. Nji­hov cilj je da po­ve­du opo­zi­ci­ju i bu­du pr­vi do vla­da­ju­će stran­ke. Du­blje pro­mje­ne se ne spro­vo­de na na­čin ko­ji pre­po­ru­ču­ju.
I do­kle je sti­gla Cr­na Go­ra po­sle ne­ko­li­ko mje­se­ci ko­la­bo­ra­ci­je di­je­la opo­zi­ci­je? Ima li ika­kve pro­mje­ne? Gdje su ubi­ce Du­ška Jo­va­no­vi­ća? Ima li ga­ran­ci­ja da bor­ci za de­mo­kra­ti­ju An­dri­ja Man­dić i Sla­ven Ra­du­no­vić ne­će i da­lje bi­ti go­nje­ni u po­li­tič­kom pro­ce­su ko­ji re­žim pri­ti­ska­ju­ći sud­stvo po­ku­ša­va da vo­di pro­tiv njih?
Je­dan od sva­ka­ko za Cr­nu Go­ru naj­bo­ljih i naj­ple­me­ni­ti­jih ci­lje­va De­mo­krat­skog fron­ta bio je si­stem­sko po­mi­re­nje cr­no­gor­skih na­ro­da – pri­je sve­ga Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca. Tu sva­đu do­nio je Mi­lo Đu­ka­no­vić, nje­mu je bi­la po­treb­na da bi se zdru­žio sa srp­skim ne­pri­ja­te­lji­ma i oprav­dao za dje­la od 1990. do 1995. go­di­ne. Da su Sr­bi htje­li da ugro­ze Cr­nu Go­ru, da­nas bi naj­ma­nje na ve­ći­ni te­ri­to­ri­je bi­la Srp­ska Cr­na Go­ra, en­ti­tet sli­čan oni­ma u BiH. Da je Mi­lo­še­vić že­lio da si­lom zba­ci Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, uči­nio bi to za vri­je­me na­pa­da NA­TO-a na Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru. Uvje­ren sam da bi je­di­no ne­iz­vje­sno bi­lo da li bi Đu­ka­no­vić bio uhap­šen ili bi uspio da po­bjeg­ne u ino­stran­stvo. U DF-u su in­te­re­se srp­skog na­ro­da, ra­di op­šteg do­bra i uvje­re­nja u srod­nost i isto­rij­sku upu­će­nost dva na­ro­da, pod­re­di­li de­mo­kra­ti­ji. Tra­ži­li su sa­mo sim­bo­lič­nu za­šti­tu iden­ti­te­ta pre­o­sta­lih Sr­ba i dr­ža­ve Cr­ne Go­re ko­ja ima, po­red osta­lih, i srp­ski ka­rak­ter.
Ma­kar su ne­ke sim­bo­lič­ne ustup­ke mo­gli da iz­mo­le Le­kić i Da­ni­lo­vić. Eto, prek­si­noć je Sr­bi­ja osvo­ji­la zlat­nu me­da­lju u va­ter­po­lu na Olim­pij­skim igra­ma. RTCG ni­je pre­ni­je­la sve­ča­nu do­dje­lu... Ko­a­li­ci­o­ni ko­la­bo­ran­ti „iz­bor­nog po­vje­re­nja“ do­sad ni­su čak uspje­li da vra­te ni po­vje­re­nje u sport­sku re­dak­ci­ju na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je...
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)