Pi­še: Če­do­mir An­tić

Srp­ski na­rod u Re­pu­bli­ci Srp­skoj je od­lu­čio. Ne­po­ko­le­blji­vom i bez­re­zer­vnom od­lu­kom usta­no­va re­pu­bli­ke. U skla­du sa Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom ko­ji je na­stao da bi bi­la za­šti­će­na rav­no­prav­nost tri na­ro­da i dva en­ti­te­ta. Upr­kos mr­zi­te­lji­ma i du­šma­ni­ma ko­ji bi da dru­gi mi­li­on Sr­ba obes­pra­ve i ra­se­le kao što su to pri­je če­tvrt vi­je­ka uči­ni­li pr­vom. Vla­da, skup­šti­na i na­rod Srp­ske od­lu­či­li su ko­nač­no, po­sle to­li­ko ot­ka­zi­va­nja i od­la­ga­nja - sta­li su u od­bra­nu jed­nog sim­bo­la. Na­rod će se iz­ja­sni­ti o to­me da li pri­zna­je od­lu­ku Ustav­nog su­da BiH, jed­ne od ri­jet­kih usta­no­va ko­je ogra­ni­ča­va­ju pra­va srp­skog na­ro­da, a usta­no­vlje­ne su u skla­du sa Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom. Su­da či­jem je sa­da­šnjem sa­zi­vu odav­no is­te­kao man­dat. Spo­me­nu­ta pre­su­da do­ne­se­na je vo­ljom su­di­ja Bo­šnja­ka i stra­na­ca i od­re­đu­je da Dan dr­žav­no­sti Re­pu­bli­ke Srp­ske ni­je usta­van. Ka­kvo je to pra­vo bo­šnjač­kog na­ro­da ugro­že­no či­nje­ni­com da Dan dr­žav­no­sti Srp­ske sla­vi­mo on­da ka­da je ne­po­re­ci­vom vo­ljom na­še na­ci­je na­sta­la na­ša tre­ća dr­ža­va? Da li bi bi­li ma­nje ne­za­do­volj­ni da, umje­sto 9. ja­nu­a­ra, sla­vi­mo 10. ja­nu­a­ra ili da sla­vi­mo, re­ci­mo, 14. fe­bru­a­ra? Na svim mu­sli­ma­ni­ma mi­log Sv. Va­len­ti­na... Ka­žu da je 9. ja­nu­a­ra pra­vo­slav­na sla­va Sv. Ste­fan... Na­rav­no da je­ste, sva­ki dan u go­di­ni je po­sve­ćen ne­kom sve­ti­te­lju, me­đu­tim, na Sv. Ste­fa­na Re­pu­bli­ka Srp­ska sla­vi svoj dan na­stan­ka. Taj dan je ne­spo­ran bu­du­ći da je ta­da na­sta­la, a u gra­đan­skom ra­tu je od­bra­nje­na Re­pu­bli­ka Srp­ska.
Da bo­šnjač­ki po­li­ti­ča­ri ni­su kr­ši­li Ustav SR BiH i po­ku­ša­li da obes­pra­ve srp­ski na­rod, ne bi bi­la pro­gla­še­na ni Re­pu­bli­ka Srp­ska. Da bo­šnjač­ki vo­đa Ali­ja (otac Ba­ki­ra i osni­vač di­na­sti­je) Izet­be­go­vić ni­je že­lio da ra­tom ra­di­ka­li­zu­je svoj na­rod i da vjer­sko u po­ra­zu i pat­nji za­du­go nad­vla­da se­ku­lar­no... Da vo­đa ni­je bio sta­rac već da mu je bi­lo tri­de­se­tak go­di­na (kao, re­ci­mo, Đu­ka­no­vi­ću) na­rav­no da bi pri­hva­tio ra­zum­ne, ide­o­lo­ški pre­va­zi­đe­ne i ne­mo­der­ne, ali u su­ši­ni an­ti­srp­ske po­nu­de Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. Iz­dr­žao bi u ma­loj Ju­go­sla­vi­ji de­se­tak go­di­na, a on­da se kao njen du­go­go­di­šnji pred­sjed­nik, za­jed­no sa ne­za­do­volj­nom srp­skom opo­zi­ci­jom i Đu­ka­no­vi­će­vim kon­ver­ti­ti­ma su­prot­sta­vio be­o­grad­skom ti­ra­ni­nu i ko­nač­no mir­no uz ko­mot­nu ve­ći­nu ot­ci­je­pio Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. Ali... ka­kve bi ve­ze taj ma­li na­ci­o­nal­ni tri­jumf no­vo­na­sta­lih Bo­šnja­ka imao sa svjet­skim Isla­mom? Gdje bi bi­li ABC rat­ni­ci (Av­ga­ni­stan, Bo­sna, Če­če­ni­ja)? Bi­li bi to sa­mo AC rat­ni­ci... Ka­kva je to dr­ža­va, ako po­koj­ni še­ik Osa­ma ne­ma njen pa­soš?! Pa ne bi ima­lo smi­sla... Šta je na­rod bez vje­re, a šta re­li­gi­ja bez mu­če­ni­ka?! Kao i uvi­jek ka­da ne­ki naš pro­vin­ci­ja­lac ho­će da igra svjet­sku ulo­gu, ni­je se baš sve za­vr­ši­lo ka­ko je Ali­ja Izet­be­go­vić na­mje­ra­vao, ali je unu­tra­šnja re­vo­lu­ci­ja iz­vr­še­na. Po­li­tič­ki pro­tiv­ni­ci su te­melj­no te­o­kra­ti­zo­va­ni, na­rod slu­đen, sin­čić usto­li­čen... Za­pad­nja­ci su ga na­rav­no pro­zre­li, ali nji­ho­vo ne­pri­ja­telj­stvo pre­ma islam­skoj dr­ža­vi u Evro­pi je pri­kri­ve­no ra­znim ob­zi­ri­ma i in­te­re­si­ma dok je mr­žnja pre­ma Sr­bi­ma ne­ka vr­sta po­li­tič­kog me­ta­do­na (za­mje­ne za dro­gu) – umje­sto na­sla­đeg i je­di­nog is­prav­nog vje­ko­vi­ma že­lje­nog ra­ta pro­tiv Ru­si­je, ko­ji ob­je­di­nju­je ide­o­lo­ške, vjer­ske i na­ci­o­nal­ne uto­pi­je Za­pa­da, a na­vod­no ni­je ra­si­stič­ki. U toj mr­žnji Sr­bi­ma je ospo­re­no ono što je dru­gim, če­sto ma­lo­broj­ni­jim, na­ro­di­ma po sva­ku ci­je­nu da­to.
Uosta­lom Dan dr­žav­no­sti Srp­ske ni­je spo­ran, osim ako ni­ste fa­ši­sta pa ne mi­sli­te da su či­ta­va jed­na ze­mlja i njen na­rod ge­no­cid­ni. Srp­ska je po­tvr­đe­na Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom, a dan nje­nog osni­va­nja je 9. ja­nu­ar 1992. go­di­ne – da­kle do­go­dio se pri­je po­čet­ka ra­ta. Ni­ko ne pri­si­lja­va Bo­šnja­ke u Tu­zli ili Sa­ra­je­vu da sla­ve ovaj dan. Za raz­li­ku od 9. ja­nu­a­ra, iz Sa­ra­je­va sva­ke go­di­ne že­le da či­ta­voj BiH na­met­nu 1. mart, da­na ka­da je 1992. odr­žan ne­u­stav­ni re­fe­ren­dum o ne­za­vi­sno­sti SR BiH. Taj re­fe­ren­dum je or­ga­ni­zo­van upr­kos to­me što ni­je pri­ba­vlje­na usta­vom neo­p­hod­na sa­gla­snost srp­skog na­ro­da. Ka­da je spro­ve­den, or­ga­ni­za­to­ri su pro­gla­si­li po­bje­du, iako je zva­ni­čan re­zul­tat bio ni­ži od onog ko­ji bi u slu­ča­ju da je re­fe­ren­dum spro­ve­den pre­ma usta­vu bio neo­p­ho­dan. Pri­tom je na­knad­no pro­gla­še­na Re­pu­bli­ka Bo­sna i Her­ce­go­vi­na pro­pa­la u ra­tu i uki­nu­ta u Dej­to­nu... Pra­znik je op­stao za­hvlju­ju­ći dej­ton­skom prin­ci­pu da stra­ne za­dr­ža­va­ju ra­ni­je pra­zni­ke. I u to­me je raz­li­ka iz­me­đu sa­vre­me­nog srp­skog i bo­šnjač­kog na­ci­o­na­li­zma. Pr­vi po­ku­ša­va da na­met­ne ne­što, a dru­gi da od­bra­ni. Ži­vi­mo u ta­kvo vri­je­me: psi su pu­šte­ni, a ka­me­nje ve­za­no. Da po­dr­žim Vu­či­će­vu pa­te­ti­ku: za pro­šlo­gi­šnji na­pad na nje­ga u Sre­bre­ni­ci kri­ve su nje­go­ve na­o­ča­re ko­je su po­go­di­le ka­men...
I dok u Bo­sni i Sr­bi­ji na­rod pla­še ra­tom, mno­gi za­bo­ra­vlja­ju ko­li­ka je ci­je­na pla­će­na ta­mo gdje smo se sa­gla­si­li sa svi­me što je su­sjed­ni na­ci­o­na­li­zam že­lio. Evo u Ma­ke­do­ni­ji. Sve je da­to i to bez­u­slov­no. Ne­za­vi­snost i obes­pra­vlje­nje srp­skog na­ro­da bi­li su dio ne­for­mal­nog spo­ra­zu­ma Mi­lo­še­vić-Gli­go­rov. Sank­ci­je Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri do­ni­je­le su pri­vre­me­ni pro­cvat Ma­ke­do­ni­ji. Ipak, ovaj su­zbi­je­ni, pro­ble­ma­tič­ni na­ci­o­na­li­zam okre­nuo se pro­tiv Sr­ba, pro­go­ne na­še sve­šte­ni­ke, a već če­tvrt vi­je­ka, upr­kos bli­sko­sti dva na­ro­da, eli­ta kip­ti an­ti­srp­stvom (ko­je je i naj­be­zo­pa­sni­je za ovu ugro­že­nu re­pu­bli­ku). Eto, čak su­di­ja Ustav­nog su­da BiH ko­me je is­te­kao man­dat, pred­sje­da­va­ju­ća Mar­ga­ri­ta Ca­ca Ni­ko­lov­ska je iz Ma­ke­do­ni­je. Upra­vo nam za­hva­lju­je za slo­bo­du, gra­ni­ce i naj­bo­lji od­nos od svih su­sje­da...
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)