Autor: Dra­gan Bur­sać


Ona­ko iskre­no i objek­tiv­no, ko­li­ko vri­je­di vaš ži­vot? Za ko­li­ko biste pa­ra po­vje­ri­li se­be uble­ha­ši­ma ko­ji ni­su u sta­nju ob­ja­sni­ti ka­ko od obe­ća­nih 100 hi­lja­da rad­nih mje­sta ima­mo mi­nus od 20 hi­lja­da?
Za ko­je pa­re biste da­li lju­di­ma da vas vo­de kroz ad­mi­ni­stra­tiv­ni, ko­mu­nal­ni, so­ci­jal­ni i na­po­se re­al­ni ži­vot na­red­ne če­ti­ri go­di­ne? Po­na­vljam, ti lju­di NE ZNA­JU, na pri­mjer, da Dan Re­pu­bli­ke Srp­ske ni­je ne­za­ko­nit, ka­ko re­če pre­mi­jer­ka Že­lja Cvi­ja­no­vić.
Šta, a ne zna­te ni vi? Pa da, evo, na­kon 6 mje­se­ci bil­da­nja re­fe­ren­dum­skom pri­čom, pre­mi­jer­ka Cvi­ja­no­vić je shva­ti­la da su se svi ma­lo, fak­tič­ki za­je­ba­li.
Ali, ni­je ov­dje ri­ječ o nji­ma, ne­go o va­ma.
I za­to, pi­tam vas za ko­je nov­ce ovo­ga svi­je­ta biste u ru­ke su­do­va, po­zi­ci­je, opo­zi­ci­je, vla­sti na svim ni­vo­i­ma, am­ba­sa­do­ra PIC-a, vi­so­kog pred­stav­ni­ka i svih osta­lih upra­vlja­ča ovom pr­ći­jom, a ko­ji po in­ter­pre­ta­ci­ji pre­mi­jer­ke Cvi­ja­no­vić, NE zna­ju da je Dan RS-a le­ga­lan, pri­sta­li da vas vo­de isti ovi pa­do­bran­ci na­red­ne če­ti­ri go­di­ne?
Si­gur­no biste, po­sve si­gu­r­no emi­gri­ra­li iz ze­mlje, gdje su­do­vi ne zna­ju či­ta­ti za­ko­ne, u ko­joj su po­li­ti­ča­ri zbu­nje­ni svo­jim sop­stve­nim od­lu­ka­ma...Na­gu­li­li biste gla­vom bez ob­zi­ra iz mah­ni­te tvo­re­vi­ne u ko­joj po­la iste blen­ta­vo skan­di­ra “Re­fe­ren­dum, re­fe­ren­dum”, a dru­ga po­lo­vi­na se der­nja “Uaaaa”. A, sve ubu­da­le.
Vje­ro­vat­no, pa­met­ni ste lju­di, u ze­mlji gdje se jed­na po­li­tič­ka par­ti­ja hva­li ka­ko je na­ro­du “po­klo­ni­la” auto­put od kre­di­ta EU ko­ji će­te vi ot­pla­ći­va­ti, ka­žem vje­ro­vat­no bi ili di­gli ru­ke, ili bi osi­gu­ra­li svo­je po­sto­ja­nje na ka­kvu mi­li­on­sku ci­fru.
Opa­sna je ovo ze­mlja za svo­je sta­nov­ni­ke, opa­sna i pre­op­sa­na. ‘Oće nas iz­ne­na­di­ti pre­ko lje­ta po­ža­ri, na je­sen i pro­lje­će po­pla­ve, a zi­ma za­va­lja snje­ži­nu. I ta­ko iz go­di­ne u go­di­nu. De­ce­ni­ja­ma. Ban­gla­deš, Eri­tre­ja i So­ma­li­ja dje­lu­ju kao vi­so­ko­u­re­đe­na, so­fi­sti­ci­ra­na dru­štva na­spram dr­ža­ve nam za ko­ju po­la sta­nov­ni­štva ši­zo­fre­no i ne sma­tra da ži­vi u njoj.
Stvar­no, za ko­je biste pa­re i vi ži­vje­li u is­toj, pre­ci­zni­je, za ko­je nov­ce biste “pro­da­li ko­žu u se­be” dr­ti­na­ma ko­je su u sta­nju i upa­ljen vul­kan uga­si­ti, a da ne­će fa­bri­ke, ško­le, vr­ti­će po­za­tva­ra­ti?
Da pre­đe­mo na stvar. Vr­lo eks­pli­cit­no, vaš ži­vot, ako ni­ste zna­li, vri­je­di 50 ma­ra­ka. To­li­ka je, na­i­me, ci­je­na gla­sa, ko­ji se u zo­ru lo­kal­nih iz­bo­ra pro­da­je na in­ter­net ogla­ši­va­či­ma. Da­kle, po tre­nut­noj, tr­ži­šnoj vri­jed­no­sti, va­še ple­bej­sko JA vri­je­di 50 ma­ra­ka. Po­nu­da ra­ste, po­tra­žnja kon­stant­na, pa će, to je si­gur­no, ci­je­na pa­sti na oče­ki­va­nih 30 ma­ra­ka.
Ne za­bo­ra­vi­te, ta­man to­li­ko i ta­ko vi­de ovaj na­rod ću­tu­ci ko­ji upra­vlja­ju to­rom.

Ne, ni­je na­rod ov­ca! Ov­ce su mno­o­o­go, mno­o­go sku­plje. Ni­je ni te­le, ni kra­va! Ipak su to re­spek­ta­bil­ne ži­vo­ti­nje, či­ja vri­jed­nost je par de­se­ti­na ili čak sto­ti­na pu­ta ve­ća od bh. dvo­no­žnog klju­se­ta.

Sa ci­je­nom iz­me­đu 30 i 50 ma­ra­ka, pro­sje­čan Bo­sa­nac i Her­ce­go­vac vri­je­di ne­gde iz­me­đu pre­bi­je­ne mač­ke i bi­je­snog avli­ja­ne­ra. Ni­je za ži­vje­ti, a ne­ma ga ko ubi­ti. On­da ga lju­di tje­ra­ju od se­be, sve ne bi li ka­ko cr­ko kom­ši­ji u dvo­ri­štu, pa ne­ka se on za­je­ba­va sa le­ši­nom.
E, to je vri­jed­nost na­šeg na­ro­da! I ni­je to sa­mo ci­je­na, onih nekoliko oči­to­va­nih po­šte­nja­či­na iz Bi­je­lji­ne, Ze­ni­ce i Te­šnja, ko­ji otvo­re­no pre­ko ogla­sa pro­da­ju svo­ju če­tvo­ro­go­di­šnju bu­duć­nost za pe­to­ban­ku,. A, ne! To je ta­ri­fa sva­kog pod­vi­žni­ka, ko­ji će ova­ko ili ona­ko gla­sa­ti za sve istu fu­ka­ru ko­ja mu uzi­ma šnit zad­njih če­tvrt vi­je­ka.
I on­da ka­žu da ima­mo lo­šu vlast?! Da su nam lo­po­vi, ka­ba­da­hi­je i taj­ku­ni na gr­ba­či. Ža­li se na­rod, ka­ko iz oči­ju va­de, ka­ko za­tr­še sve ži­vo sa ze­mljom, ka­ko...ovo, ono. Sve se ža­li, a za­ci­je­nio se na po­la vre­će krom­pi­ra.
Jer sa­mo ova­ko glup na­rod mo­že ima­ti ova­ko blen­ta­ve po­li­ti­ča­re. Sa­mo čo­vjek ko­ji za 50 ma­ra­ka mo­že pro­da­ti glas bu­da­li ko­ja će ima­ti 5000 mje­seč­no, za­slu­žu­je da ga bu­da­la za.eba­va na­red­ne če­ti­ri go­di­ne.
Ima li go­re? Ima. Re­ci­mo, gla­sa­će bes­plat­no za bu­da­lu ko­ja ga je uvi­jek isto ma­sla­la če­tvrt vi­je­ka. Po­sla­će svo­je di­je­te iz vr­ti­ća da hva­li ne­kog po­li­tič­kog ću­tu­ka, za­ko­nu i zdra­voj pa­me­ti uz kli­nac i pra­vi mu bes­pla­tan PR-ing. I on­da se ču­di­mo što nam ru­ko­vod­stvo dr­ža­ve, za­jed­no sa en­ti­te­ti­ma, plus stran­ci na bi­je­lom ka­vi­ja­ru, bla­ge ve­ze ne­ma­ju da l’ je jed­na op­sku­ri­ja po­put Da­na RS le­gal­na ili ne.
A, i što bi to oni zna­li? Ne tre­ba­ju ne­ke vje­šti­ne i zna­nja osim kra­đe, la­ži i lo­po­vlu­ka za vla­da­nje ovom na­šom pr­ći­jom.
Ovaj na­rod sva­ki čo­ban mo­že bez po mu­ke vo­di­ti. Jer, po­na­vljam, ov­ca je sku­plja, pa­met­ni­ja, ope­ra­tiv­ni­ja i ko­ri­sni­ja od na­šeg čo­vje­ka.

www.byka.com