Pi­še: El­mir Đo­ko­vić


Jao, taj in­ter­net. Stal­no no­vo i no­vo iz­ne­na­đe­nje. Ho­će li sta­ti? Od­go­vor na to pi­ta­nje je ja­san – ne­će. Ku­da će sve oti­ći, to je već dru­go pi­ta­nje i pu­no ne­iz­vje­sni­ji od­go­vor.U po­ret­ku zva­nom neo­li­be­ral­ni ka­pi­ta­li­zam sve je mo­gu­će.
Pre­ko and­ro­i­da da­nas uži­va­mo u vo­a­je­ri­zmu la­žnih vor­ho­lov­skih se­le­britija Pe­ri­sco­pe, YouNow, Tin­der Ba­doo i Grin­der po­bri­nut će se da br­zo i efi­ka­sno pro­na­đe­mo sek­su­al­nog, a mo­žda i ži­vot­nog part­ne­ra, a na vr­hu li­ste su i da­lje Fa­ce­bo­ok i Twit­ter, ko­ji ubi­ja­ju ono ma­lo slo­bod­nog vre­me­na, koje i ne­ma­mo, mu­ti­ra­ju­ći, za­jed­no s Go­o­gle­om, u kor­po­ra­ci­je bo­ga­ti­je i moć­ni­je od ve­ći­ne evrop­skih dr­ža­va.
Ko­li­ko nov­ca one po­ne­su dnev­no ne bi nam bi­le do­volj­ne ni tri bo­ga­te tu­ri­stic­ke se­zo­ne.
Di­gi­ta­li­zo­va­no i umre­že­no dru­štvo ra­pid­nom br­zi­nom ubi­ja tra­di­ci­o­na­la­na za­ni­ma­nja i me­di­je jed­no­stav­nom eli­mi­na­ci­jom na­glo ne­po­treb­nog.
Za­što bi ne­ko te­le­fo­ni­rao i va­dio keš za ta­xi, ako mo­že sa­mo jed­nom do­tak­nu­ti to­uchscreen i vo­zi­ti se u vr­hun­skom kom­fo­ru bez do­dat­nih za­ma­ra­nja? Ka­ko? Pa ko­ri­ste­ći Uber
U Cr­nu Go­ru je ušao i Net­flix.
Što je sad to? Sva­ka struč­na i zna­lač­ka ri­ječ je su­vi­šna, da, na­kon pr­ve upo­tre­be biće vam sve ja­sno. Naj­kra­će re­če­no in­ter­net ubi­ja kal­sič­nu te­le­vi­zi­ju!
Pre­pu­sti­te se bin­ge watchingu. Ne­ma ti­tla? Ne­ma, ali je le­gal­no,
Ame­ri­kan­ci­ma je Net­flix – ko­ji je ubio Bloc­kbu­ster, ona­ko ka­ko sa­da na­pa­da kla­sič­nu te­le­vi­zi­ju – da­nas već nor­ma­lan ko­li­ko i do­bra sta­ra ka­blov­ska, a i on­lajn ser­vi­si go­mi­la­ju se br­zi­nom svje­tlo­sti. Re­al­nost po­la­ko ide na ekran.
Bre­e­ze ra­di rent-a-car ser­vi­su isto što i Uber sta­rim tak­si­sti­ma.
Legal­Zoom pre­se­lio je do­bar dio advo­kat­skih uslu­ga na Web. Airbnb ubi­ja kla­sič­ni ho­te­li­jer­ski bi­znis, baš kao i Co­uc­hsur­fing te nje­go­va če­tve­ro­ko­tač­na ver­zi­ja Bla­bla­car, za one ko­ji pre­fe­ri­ra­ju stu­dent­ski kom­for.
E sad, na­ma se či­ni ka­ko smo stan­dar­dom i ko­li­či­nom slo­bod­nog vre­me­na da­le­ko iza.
No je­smo li?
Ne­moj­te mi re­ći da u ku­ći ne­ma­te bar dva - tri an­droid te­le­fo­na, ne­moj­te re­ći da ih mi ne ko­ri­sti­mo, na naš , bal­kan­ski na­či: po­la­že­mo is­pi­te, pra­ti­mo ta­ksi do ško­le ,po­ru­ču­je­mo picu itd…. Uosta­lom kad mi to ni­je­smo bi­li pr­vi?
Da li je to do­bro?Moj is­kre­ni od­go­vor je ni­je ,te­le­vi­zij­ska sam ge­ne­ra­ci­ja, a pr­vi du­go­me­tra­žni film sam od­gle­dao u ki­nu Kul­tu­ra, a da li će­mo se upec­ti i na Net­fix…i te­ ka­ko!
Uosta­lom na mje­stu ki­na Kul­tu­ra odav­no je ru­pa, ali stvar­na!