- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Još je­dan isto­rij­ski da­tum u biv­stvo­va­nju bi­ro­krat­ske mo­čva­re. Ako bi­smo u bu­duć­no­sti sla­vi­li va­žne da­tu­me ve­za­ne za od­no­se Sr­bi­je ili Cr­ne Go­re sa NA­TO-om i EU, mo­gli bi­smo ko­mot­no da od­re­di­mo jed­no dva do dva i po rad­na mje­se­ca u go­di­šnjem ka­len­da­ru. Sr­bi u ve­zi sa NA­TO-om ima­ju sa­mo raz­log za tu­gu i pro­mi­šlje­nu, vječ­nu mr­žnju. Ri­ječ je o jed­noj ime­pri­ja­li­stič­koj i mi­li­ta­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja pri­je sve­ga slu­ži mul­ti­na­ci­o­nal­nim kom­pa­ni­ja­ma i naj­pri­je op­te­re­ću­je i da­vi dr­ža­ve i na­ro­de ko­ji joj pri­pa­da­ju.
Šta je to­kom pro­te­klih šest de­ce­ni­ja za­i­sta po­sti­gao NA­TO? Od­vra­tio je So­vjet­ski Sa­vez od na­mje­re da ugro­zi slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju u svi­je­tu? Ne bih re­kao. Ako je ne­što od­vra­ti­lo So­vje­te, bi­lo je to atom­sko oruž­je či­ju teh­no­lo­gi­ju su SAD osvo­ji­le go­di­na­ma pri­je for­mi­ra­nja NA­TO-a. Rav­no­te­žu ko­ja je ta­da us­po­sta­vlje­na NA­TO je čak i ome­tao. Bio je to, ka­žu, „od­bram­be­ni sa­vez“ – ali, iskre­no, ko­li­ko je od 276 lo­kal­nih ra­to­va, ko­ji su či­ni­li tzv. „Hlad­ni rat“ za­i­sta za­po­če­to od stra­ne SSSR-a? Vje­ru­jem da je ri­ječ o me­nji­ni od re­ci­mo 30 od­sto. SSSR se po­sle 1960. go­di­ne bra­nio - pri­je sve­ga za­to što je nje­go­va ide­o­lo­gi­ja ban­kro­ti­ra­la, ši­re­nje mo­ći po­su­sta­lo sa za­vr­šet­kom de­ko­lo­ni­za­ci­je, a eko­no­mi­ja ušla u du­go­traj­nu i ne­po­vrat­nu fa­zu ko­lap­sa.
NA­TO se za­to is­ta­kao ka­da je ko­mu­ni­zma ne­sta­lo, i to u ra­tu pro­tiv srp­skog na­ro­da u Kra­ji­ni, Srp­skoj, Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri. Gdje je NA­TO da­nas? Ko­ga bra­ni? Je­dan se­na­tor ne­dav­no je iz­ja­vio da je ula­skom u NA­TO Cr­na Go­ra uspje­la da ne po­sta­ne ru­ski no­sač avi­o­na u Sre­do­ze­mlju. Tu­žno je ka­da ne­ko ima to­li­ku čast i vlast, a ta­ko je sla­bo obra­zo­van i još ma­nje oba­vi­je­šten. Ka­kav je voj­no-stra­te­ški zna­čaj Bo­ke u glo­bal­nim raz­mje­ra­ma zna­li su još austro­u­gar­ski ad­mi­ra­li či­ja je flo­ta rđa­la za­tvo­re­na na Ja­dra­nu, dok su An­tan­ti­ni bro­do­vi dr­ža­li Otrant. Ar­mi­ja Ru­ske Fe­de­ra­ci­je ima ba­ze u si­rij­skim lu­ka­ma La­ta­ki­ji i Tar­tu­su na otvo­re­nom mo­ru. Ona je u bo­ljem stra­te­škom po­lo­ža­ju ne­go što su ikad bi­le car­ska ili Cr­ve­na ar­mi­ja. Nje­ni ci­lje­vi su ma­nji i kon­cen­tri­sa­ni­ji.
Ku­ban­ski na­rod se pri­je vi­še od pet de­ce­ni­ja po­di­gao na bor­bu za slo­bo­du i de­mo­kra­ti­ju, SAD su ga gur­nu­le iz bo­li­va­ri­zma u sta­lji­ni­zam. Ku­ban­skom za­štit­ni­ku So­vjet­skom Sa­ve­zu ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da dr­ži ra­ke­te na ku­ban­skoj su­ve­re­noj te­ri­to­ri­ji. Da­nas SAD oče­ku­ju da će na ru­skoj ze­mlji u Do­nje­sku, na­do­mak Mo­skve, ne­ko da im do­zvo­li da za­šti­te asi­mi­la­ci­ju Ru­sa i in­sta­li­ra­ju ra­ke­te ko­je će za­pri­je­ti­ti Mo­skvi? Ka­kva to pa­met vo­di SAD? Gdje će ona ta­kva od­ve­sti Čo­vje­čan­stvo?
Na­rav­no da je Ru­ska Fe­de­ra­ci­ja od­go­vo­ri­la. Sva­ko bi.
Pra­će­na obes­pra­vlji­va­njem Sr­ba u Cr­noj Go­ri, isto­rij­ska pro­mje­na - od „za­vjet­ne ze­mlje“ ru­skih im­pe­ra­to­ra u pu­dli­cu Me­la­ni­je Tramp, ili u bo­ljem slu­ča­ju to­a­let­ni pa­pir nje­nog šar­mat­nog su­pru­ga - ima­će uti­ca­ja sa­mo na Cr­nu Go­ru.
Te­ško je to, ali je na­ma Sr­bi­ma ta­ko su­đe­no. Dok je Al­ban­ci­ma do­volj­no da na­đu ne­kog stra­nog go­spo­da­ra pa da na­va­le na srp­ske kra­je­ve (ma­kar ta­mo či­ni­li 0,4 od­sto kao u mo­krom snu Jo­nu­za Mu­sli­u­ja o al­ban­skoj „Nis­hi“), Sr­bi­ma je su­đe­no da na pu­tu na­ci­o­nal­ne slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti ru­še car­stva. Po­mo­gli smo da bu­du sru­še­ni Osman­sko i Hab­zbur­ško car­stvo, su­prot­sta­vi­li smo se si­la­ma Oso­vi­ne dok su oci da­na­šnje Cr­ne Go­re Dr­lje­vić i Šte­di­mli­ja iz­i­gra­va­li Kvi­slin­ga, a maj­ke Tem­po i Đi­las vje­ro­va­li u isto­rij­sku nu­žnost po­bje­de Raj­ha nad de­ka­dent­nom i plu­to­krat­skom Bri­ta­ni­jom i Fran­cu­skom (jer di­ja­lek­tič­ki ma­te­ri­ja­li­zam go­vo­rio je pro­roč­ki da će svi­jet bi­ra­ti iz­me­đu dva to­ta­li­ta­ri­zma). I dok su jed­ni sa­nja­li da srp­stvo uga­se u kon­ce­tra­ci­o­nom lo­go­ru, dru­gi su pla­ni­ra­li da ono za­poč­ne pro­ces od­u­mi­ra­nja dr­ža­va i na­ro­da po­što pr­vo iz­gi­ne bo­re­ći se za ko­mu­ni­zam. Sva­ki put smo po­bi­je­di­li. I ovaj put bi­lo bi isto da ni­je bi­lo ko­mu­ni­stič­kog Mi­lo­še­vi­ća i sr­bo­gor­ske zbu­nje­no­sti te­ra­zij­skih vi­kend po­li­ti­ča­ra. Ipak, od­bra­ni­li smo dr­ža­vu, stvo­ri­li slo­bod­nu Re­pu­bli­ku Srp­sku... Da li ne­ko za­i­sta mi­sli da će u bu­duć­no­sti mo­ći da bu­de iz­gra­đe­na sta­bil­na, po­šte­na i de­mo­krat­ska Is­toč­na Evro­pa u ko­joj 25 od­sto sta­nov­ni­ka Ma­ke­do­ni­je mo­ra­ju da ima­ju rav­no­pra­vost, a 34 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re ne smi­ju?! Mi­sli li iko nor­ma­lan da „ima Evro­pe“ ako jed­noj dr­ža­vi ot­cje­plju­je sve­te ze­mlje na ko­ji­ma ži­vi po­bu­nje­na ma­nji­na ko­ja či­ni 17 od­sto nje­nog sta­nov­ni­štva, dok na dru­goj stra­ni 15 od­sto sta­nov­ni­štva dru­ge dr­ža­ve (ko­je je ge­no­ci­dom ra­ni­je pre­po­lo­vlje­no) tre­ba da bu­de prog­na­no za­to što je bra­ni­lo svo­ju me­đu­na­rod­no pri­zna­tu dr­ža­vu i po­sto­je­ća pra­va? Da li ne­ko za­i­sta vje­ru­je da će uki­nu­ti srp­sku dr­ža­vu u BiH bez kr­va­ve ko­šu­lje i da ov­dje ni­ko ni­je na­u­čio ni­šta iz sud­bi­ne Mi­lo­še­vi­ća i Ba­ša­ra el Asa­da?
Je­vrej­ski na­rod je dvi­je hi­lja­de go­di­na če­kao slo­bo­du i do­mo­vi­nu, če­ka­će­mo i mi. Pr­vo mo­ra­mo da se iz­bo­ri­mo sa sop­stve­nim ma­na­ma, ali ima vre­me­na, ra­di se o vje­ko­vi­ma. Po­bje­đi­va­li smo, opet će­mo...
(Autor je isto­ri­čar i do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)