Учесници Шесте хрватске социjалне седмице, коjу jе организоавао Центар за промоциjу социjалне науке Цркве, дониjели су Декларациjу коjом су упозорили да се Хрватска налази у дубокоj демографскоj кризи те су од надлежних затражили успоравање негативних трендова, пише Индеx.хр.
Актуелну тему Демографиjа – исељавање – миграциjе разматрало jе двjестотињак учесника, од чега 34 предавачица и предавача након чега jе дониjета Декларациjа коjу су упутили цjелокупноj хрватскоj jавности, представницима власти и jавним представницима.
Окупљање представника надбискупиjа одржано jе на позив Хрватске бискупске конференциjе (ХБК) у петак и суботу у Загребу и у поjединим метрополитанским сjедиштима, гдjе су учесници на даљину учествовали у догађањима дводневног сусрета.
У Декларациjи се упозорава да jе Хрватска већ ушла у демографски слом због интензивираног пада броjа новорођених те поремећености старосне структуре становништва, али и недостатка дугорочне стратегиjе и надстраначке политике демографске ревитализациjе.
Одговараjућа популациjска политика, сматраjу учесници, треба да обухвата пронаталитетну и благу миграциjску политику коjа ће се прихватити националним консензусом и дугорочно обавезивати носиоце власти како се са сваком новом влашћу не би стварала нова политика.
Хрватска jе, наводи се у Декларациjи, традиционално исељеничка земља из коjе jе исељавање повећано уласком у ЕУ и глобалном кризом 2008., а у посљедње двиjе и по децениjе суочава се с новом поjавом усељеништва и повратништва.
Риjеч jе приjе свега о сразмjерно великом броjу Хрвата коjи су након ратних страдања 1990-их доселили из Босне и Херцеговине те диjелом и из Србиjе, док се друга група усељеника односи на Хрвате рођене у разним земљама свиjета, коjих jе сразмjерно мали броj.
На трагу социjалнога наука Цркве, а на основу расправа у односу на демографску ситуациjу и с њом повезана питања исељавања, усељавања и савремених миграциjа затражили су успоравање негативних демографских трендова, као предуслов ублажавања популациjске поларизациjе и економске неравнотеже у регионалном контексту.
Траже и демографски развоj као приоритетно хрватско национално и стратешко питање, али и већа улагања у породичну политику и дjецу, без чега jе илузорно очекивати демографску ревитализациjу.
Очекуjу свеобухватне jавне политике, цjеловиту употребу стратешких докумената уз увођење транспарентних контролних механизама коjи ће осигурати практичну примjену мjера у задржавању садашњега и привлачењу новог становништва, повратника и усељеника.
Сматраjу да jе недопустива равнодушност коjом се у Хрватскоj посматра новиjе исељавање хрватскога становништва, иако подаци говоре да jе у посљедњих десет година из Хрватске иселило око тристо хиљада становника. Међусобно оптуживање и тражење криваца за такво стање ниjе и неће риjешити проблем већ свехрватски надстраначки консензус по том питању, поручили су учесници.
Посебну пажњу, сматраjу, треба посветити повратноj миграциjи, па повратницима треба омогућити што безболниjи повратак у административном смислу.
За савремене мигрантске токове навели су да су глобална поjава, али да jе потребно разликовати статус избjеглица од статуса мигранта и да у оба случаjа треба поштовати ред и законитост, jер “ниjе помоћ утопљенику уколико се спаситељ и утопљеник заjедно утопе”.
Помоћ, поручили су, треба бити организована, усмjерена на рjешавање генератора проблема водећи, с jедне стране, рачуна о заштити домицилног становништва како би се избjегло кршење закона, насиље и могући хаос. С друге стране, стогодишња традициjа Цркве и гостољубивости хрватскога народа тражи да се сваком човjеку добре воље омогући, у датим околностима, живот достоjан човjека.
