Цијене хране у свијету порасле су у фебруару 24,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи мјесец, достигавши највишу вриједност откада Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) прати податке, потакнуте поскупљењем биљних уља и млијека и млијечних производа, јавља MINA-BUSINESS.
ФАО-ов индекс цијена корпе основних прехрамбених производа порастао је у фебруару 3,9 одсто у односу на ревидирану вриједност за јануар, на просјечних 140,7 бодова, што је његова највиша вриједност откада је ФАО почео да објављује извјештаје.
.-У односу на фебруар прошле године, индекс је порастао 24,1 одсто".показао је извјештај ФАО-а, преноси Хина.
Највише су у фебруару порасле цијене биљних уља, 8,5 одсто у односу на јануар, достигавши највишу вриједност откада ФАО прати податке, одражавајући поскупљење палминог, сојиног и сунцокретовог уља.
У ФАО-у истичу страх од поремећаја у извозу сунцокретовог уља из црноморске регије, након руског напада на Украјину, која заједно с Русијом чини око 80 одсто свјетског извозног тржишта.
Цијене житарица порасле су на мјесечном нивоу три одсто, одражавајући скок цијена кукуруза од 5,1 одсто и пшенице од 2,1 одсто, под утицајем неизвјесног снабдјевања преко црноморских лука.
Подаци за фебруар углавном су прикупљени прије руске инвазије на Украјину и аналитичари упозоравају да би продужени сукоб могао снажно да утиче на извоз житарица.
ФАО-ов индекс цијена млијечних производа порастао је 6,4 одсто у односу на јануар, подржан оскудним глобалним снабдијевањем, а индекс који показује кретање цијена меса 1,1 одсто.
Само је шећер појефтинио у односу на јануар, 1,9 одсто, дјелимично захваљујући повољним изгледима за производњу у великим извозницама Индији и Тајланду.
У ФАО-у сматрају да јачи покретач раста цијена чиниоци изван самог сектора производње хране, посебно у енергетском и секторима производње вјештачких ђубрива и сточне хране.
Сви ти фактори смањују зараду произвођача хране и одвраћају их од улагања и ширења производње.
Више цијене хране допринијеле су ширем порасту инфлације у условима када се економије опорављају од кризе узроковане коронавирусом.
ФАО је упозорио да виши трошкови доводе у опасност сиромашније становништво у земљама које се ослањају на увоз.
У одвојеном извјештају о понуди и потражњи на тржиштима житарица, ФАО процјењује да ће производња пшенице ове године порасти 1,9 одсто, на 790 милиона тона, захваљујући очекиваном бољем приносу и већим засијаним површинама у Канади, Сједињеним Америчким Државама (САД) и Азији.
Упозорили су ипак да њене пројекције не узимају у обзир могући утицај сукоба између Русије и Украјине.
Производња кукуруза у Аргентини и Бразилу требало би да буде изнад изнад просјека, посебно у Бразилу гдје се очекује рекордних 112 милиона тона.
Потрошња житарица у сезони 2022/2023 требало би да порасте 1,5 одсто, на 2,8 милијарди тона.
