Закон о спрјечавању корупције потребно је ревидирати како би звиждачима била пружена адекватна заштита, а кад је у питању сукоб интереса, постоји добар правни оквир, али је потребно унаприједити одређене одредбе како би била олакшана његова практична примјена.
То је саопштено на панел дискусији “Спјечавање сукоба интереса и заштита звиждача у Црној Гори”, коју је организовао Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).
Предсједник Управног одбора, ЦеМИ, Златко Вујовић, оцијенио је да у протеклих више од годину, откад је дошло до промјена на челу Агенције за спрјечавање корупције (АСК), пуно добрих ствари урађено и да је унапријеђено стање.
- Вјерујем да је промјена на челу АСК довела до тога да имамо приступ гдје не смије бити политичког утицаја када је ријеч о одлукама. Управо недостаци резултата у борби против корупције и у превенцији корупције су били кључни разлог за споро напредовање Црне Горе у процесу европске интеграције - истакао је Вујовић.
Директорица, Агенција за спрјечавање корупције (АСК) Јелена Перовић, казала је да је сукоб интереса важан за ту институцију, наводећи да све пријаве које се односе на сукоб интереса и звиждача, говоре о томе „да је владавина права на првом мјесту АСК и треба да буде на првом мјесту свим грађанима Црне Горе на које се ово и односи“.
- У 2021. години имали смо 137 мишљења у вези са сукобом интереса што је изузетан податак, с обзиром да смо за цијелу прошлу годину имали мањи број пријава него за ових девет мјесеци ове године - навела је Перовић.
Оцијенила је да су импозантни резултати АСК и у области заштите звиждача и звиждача уопште.
- У овој години имамо највећи број пријава из области звиждача. У 2021. години је до сад било 75 пријава. То оснажује наш рад и даје нам подстрек да радимо даље, а такође нам даје и вјеру да сви наши грађани вјерују институцији као што је АСК - истакла је Перовић.
Према њеним ријечима, Закон о спрјечавању корупције дефинисао је добро област звиждача, наводећи да је тај акт у највећем дијелу усаглашен са директивом ЕУ, „што је јако похвално и што ће нам олакшати комплетан рад“.
- У Закону је дефинисана област звиждача у члановима између 44 и 77. Дефинисано је шта је звиждач и кад АСК може да поступа по пријавама звиждача. Звиждачи могу да поднесу пријаве АСК када сматрају да је прекршен Закон, а АСК ће поступати по свим пријавама које нам се доставе - рекла је Перовић.
Поручила је да свако кршење права може водити до угрожавања јавног интереса, наводећи да је заштита јавног интереса приоритет свих грађана Црне Горе, као и владавине права.
Државни секретар у Министарству правде, људских имањинских права, Бојан Божовић, сматра да су у студијама посебно вриједни упоредна анализа, заључци и препоруке који су засновани на државама и правним системима у региону.
„Због тога је важно да она добра рјешења и оне добре закључке које су аутори у својим студијама изнијели, у најкраћем могућем периоду пренесемо и у легислативни, али и у фактички оквир, приликом примјене свега овога“, истакао је Божовић.
Позвао је све које нису формално чланови радне групе за поглавље 23 да присуствују тематским сједницама када буде ова тема на дневном реду.
- Циљ је да ово друштво кроз антикорупцијске законе и антикоруптивне мјере постигне нулту толеранцију - истакао је Божовић, поручујући да су у ресору који представља на путу да исправе одређене ствари.
На панелу су представљене студије „Компаративна анализа црногорског законодавног и институционалног оквира у области заштите звиждача са препорукама за унапрјеђење“ и „Студија у области сукоба интереса у Црној Гори с компаративним приказом правног оквира и препорукама за унапрјеђење“.
Ауторка студија Маријана Лаковић – Драшковић, казала је да у оквиру општих и демократских процеса у Црној Гори, који укључују промјену у политичком, економском и законодавном систему, борба против корупције представља значајни дио у оквиру Поглавља 23 – Правосуђе и људска права.
- Осим успостављања независног, ефикасног правосуђа и заштуите људских права, посебна пажња је посвећена борби против корупције, како превенцији, тако и репресији корупције - истакла је Лаковић.
Она је указала да упркос очекивања ЕК да се приступи измјенама Закона о спрјечавању корупције, да би се осигурала већа заштита особама да пријављују неправилности а тиме подстичу грађани на пријављивање, тај акт се није нашао у програму рада Владе за ову годину, „а за забринутост је што се није нашао ни програма приступања Црне Горе за наредни трогодишњи период“.
Лаковић Драшковић је појаснила да усвајање Директиве о заштити особа које пријављују повреде права ЕУ пружа висок степен заштите особама које пријављују повреде права.
- Директива је донесена 23. октобра 2019. године, ступила је на снагу 16. децембра исте године. Државе чланице имају обавезу да је имплементирају до 17. децембра ове године, а до 17. децембра 20213. кад је у питању дио Директиве који се односи на обавезу правних лица у јавном сектору који има више од 50 запослених да успоставе канале за интерно пријављивање - навела је Лаковић-Драшковић.
Оцијенила је да Црна Гора има добар правни оквир кад је у питању сукоб интереса, наводећи да се због практичне примјене указала потреба да се одређена законска рјешења унаприједе на начин што би се одређене одредбе ревидирале и на тај начин олакшале практичну примјену.
- Циљ публикација је да у сусрет измјенама Закона о спречавању корупције, пруже Министарству правде, људских и мањинских права и АСК подршку у проналажењу адекватних и цјелисходних рјешења за унапређење правног оквира у области како сукоба интереса тако и заштите звиждача - рекла је Лаковић-Драшковић.
Појаснила је да студије дијеле позитиван став ЕК да је као посљедица недавних промјена у руководству АСК, та институција започела проактиван приступ према изазовима независности, интегритета, непристрасности и транспарентности, неселективног приступа и квалитета својих одлука, унапријеђујући свеукупни учинак у раду.
- Исто тако студија дијели мишљење ЕК да побољшани резултати и повјерење јавности у АСК ће зависити од континуираних напора АСК да обезбиједи свој интегритет, те исправи недостатак у доношењу одлука уколико постоји - додала је Лаковић-Драшковић.
Догађај је одржан у оквиру пројекта „Подршка доносиоцима одлука у имплементацији антикорупцијских стандарда“ ЦеМИ реализује у сарадњи са Међународном фондацијом за изборне системе (ИФЕС), Централном и источноевропском правном иницијативом, Бугарским институтом за правне иницијативе (БИЛИ) и Форумом експерата из Румуније.
