Министар економског развоја Јаков Милатовић детљно је објаснио објаву на твитеру, да је економски опоравак Црне Горе видан, уз компаративну табелу коју је приложио за 2020. и 2021. Додаје да је напредак видљив и у односу на 2019.
Саопштење Милатовића:
Економски опоравак у ЦГ у претходних пар мјесеци је видан. Након највећег пада економије у модерној историји ЦГ од 15% у прошлој години, ове године се очекује раст од 10%. Ово је у највећем дијелу резултат туристичке сезоне која је премашила очекивања.
Након што су у прошлој години приходи од туризма били на свега 13% од оних из 2019. године, тј. 144мн еура, према подацима са којима Влада располаже - планирани овогодишњи приходи од туризма, у износу од око 700мн еура већ су остварени на крају ИИИ квартала.
Биљежи се опоравак и извоза роба, па је тако у првом полугодишту 2021, он износио 240мн еура, што је за 33% веће у односу на исти период прошле године. Опоравак економске активности - снажно је дјеловао на стабилизацију јавних финансија.
Након дефицита буџета од 11% БДП-а у прошлој години, Влада очекује да дефицит ове године буде испод 3% БДП-а, што је невјероватан резултат имајући у види да Влада након тешког стања које је наслиједјено није приступила повећању пореза или смањењу плата и пензија!
Примјера ради, дефицит буџета за период јун-август 2020. године износио је скоро 150мн еура, а ове године у истом периоду је остварен суфицит у процијењеном износу од 100мн еура. Овакав резултат је значајно већи и од 2019. године!!!
Овако добри параметри у дијелу реализације буџета, који су измедју осталог резултат и транспарентне и одговорне расходне стране (након усвајања првог програмског буџета у ЦГ) - довели су до пада нивоа јавног дуга, са 103% БДПа у децембру 2020. на 88% у јулу 2021.
Опоравак привреде је рефлектован и на банкарски сектор, па тако имамо раст укупних депозита за скоро 400мн еура у поредјењу са децембром 2020. године. Овакав раст депозита, заједно са мјерама Владе које се тичу подршке банкарском сектору у дијелу кредитне линије од Банке Савјета Европе и предвидјеног оснивања Кредитно гарантног фонда, уз континуирану улогу ИРФ-а, значи више новца за кредитирање привредне и становништва и даљу подршку економског опоравка земље.
Све ово горе поменуто је дало основу Влади да реализује мјере из социјалне политике - а прије свега уводјење дјечјег додатка за дјецу предшколског узраста, бесплатне уџбенике за основце, као и подршку социјално угроженим градјанима у оквиру пакета подршке.
Социјални дијалог са синдикатима и послодавцима већ је резултирао повећањем минималне зараде на 250еур, и најаве уводјења неопорезивог дијела дохотка у износу не мањем од 100е од почетка наредне године. Дјела а не ријечи - слоган је ове Владе!
