/ Са једне од сједница Уставног суда, архива

Судије траже накнаду због дискриминације

Усвојена уставна жалба једног броја бивших савјетника у црногорским судовима

Судије Уставног суда усвојиле су жалбу једног броја бивших савјетника у црногорским судовима због незаконито обрачунатих и исплаћиваних зарада за вриjеме приправничког стажа. Већина њих су као приправници у судовима радили три године, а у том периоду исплаћено им jе приближно по 4.000 еура мање него што их jе следовало сходно Општем колективном уговору. Пресуда од 26. маја прошле године враћена је подгоричком Вишем суду на поновно одлучивање.

Тужбе против судова подниjело jе на десетине некадашњих приправника. Суштина конкретне одлуке jе да су судиjски приправници оштећени jер им jе зарада исплаћивана по коефициjенту нижем од прописаног Општим колективним уговором, коjи jе у члану 17 прописуjе да се зарада утврђуjе у висини коjа не може бити мања од 80 одсто зараде коjу остваруjе самостални савjетник у суду, тj. 80 одсто за мjесто за коjе су се стручно оспособљавали. За период од три године приправничког рада разлика износи око 4.000 еура по jедном приправнику.

Многи спорови по овом основу и даље се воде у скоро свим основним судовима, а наjвише их jе у Подгорици.

С.Г., из Подгорице поднио jе уставну жалбу против пресуде Вишег суда због повреде права из одредаба ч. л6, 8,17, 19 и 32 Устава, чл. 6 ст.1 и чл. 14 Европске конвециjе за заштиту људских права и основних слобода.

Претјерано формално тумачење

Правно-логички jе неодржив закључак Вишег суда у Подгорици, у оспореноj одлуци, да се висина зараде приправника утврђуjе у односу на одговараjућу групу послова из чл. 14 односно чл. 15 Општег колективног уговора, а не према радном мjесту за чиjе се самостално обављање приправник оспособљава. Овакво тумачење jе, тврде судије Уставног суда, претjерано формално jер не узима у обзир контекст и не сагледава правни проблем као jединствену цjелину. Наиме, из Правилника о систематизациjи радних мjеста тужене произилази да jе опис послова судиjског приправника заправо опис послова савjетника, а да су се судиjски приправници обучавали за то радно мjесто потврђуjе и касниjи Грански колективни уговор тужене.

У његовој уставноj жалби jе наведено да jе став Вишег суда у пресуди неспоjив са начелом законитости, jер jе начин на коjи jе Виши суд тумачио и примиjенио мjеродавне одредбе Закона о зарадама државних службеника и намjештеника и Општег колективног уговора произвољан и арбитреран, да став Вишег суда ниjе у складу са судском праксом у достављеним одлукама Виших судова, да jе поступањем Вишег суда у Подгорици подносилац жалбе доведен у неравноправан положаj и дискриминисан у односу на супротну страну, коjа jе фаворизована приликом одлучивња.

Судије највише судске инстанце подсјећају да Виши суд у конкретном случају закључуjе да се висина зараде приправника утврђуjе у односу на одговараjућу групу послова из чл. 14 односно чл. 15 тог уговора, сходно чему дипломирани правник са завршеним факултетским образовањем спада у групу послова са коефициjентом 3,30, а не према радном мjесту за чиjе се самостално обављање приправник оспособљава, због чега jе у коначном преиначио првостепену пресуду и тужбени захтjев тужиоца одбио као неоснован.