Потпредсједница Грађанског покрета УРА Јована Маровић казала је за портал OBC Transeuropa да је у Црној Гори сада погоднија клима за спровођење реформи него што је то био случај прије годину дана.
На питање како тумачи парадокс да, упркос снажној негативној пропаганди из режимских медија у Београду према Црној Гори и блиских ДПС- у Подгорици према Србији, односи између грађана Србије и Црне Горе успијевају да одоле свим искушењима и они даље једни друге доживљавају као најближе, Маровић каже да је то вјероватно што грађанке и грађани сами процјењују на основу својих личних искустава ко су им пријатељи.
- А не на основу пропаганде таблоида и, надам се, упркос изјавама званичника- додала је она.
Маровић је 11 година радила у цивилном сектору, учествовала у бројним истраживањима и пројектима који су имали за циљ унапређење јавних политика у Црној Гори и на Западном Балкану.
- Био је то продуктиван период када је ријеч о броју припремљених предлога и препорука за убрзање процеса демократизације, али и фрустрирајући ако се узме у обзир динамика реформи. Отуда је за мене било логично да покушам да допринесем овим процесима са мјеста са којег је утицај на доношење одлука, ипак, већи. Тим прије што је УРА тренутно дио власти, а свакако ћу у наредном периоду бити искључиво на партијској функцији. Истовремено, мишљења сам да је потребно ојачати грађанске партије како би се задржао спољно-политички курс државе и јачала „грађанска свијест“, те његовале вриједности које су дефинисане у црногорском уставу. Након што сам изабрана за потпредсједницу УРА-е било је доста коментара како се на овај начин утиче и умањује на кредибилитет цивилног сектора. Преласке појединаца из цивилног сектора у политичке партије треба посматрати онаквим какви они и јесу: као индивидуални потези и, заиста, нема мјеста генерализацијама. Исто тако, нечија одлука да након вишегодишњег рада у једном сектору пређе у други не значи да је прије тога био пристрасан, као што се то жели приказати од стране појединаца. Природно је да о његовом претходном ангажману и раду „судите“ на основу изјава, анализа, реакција, и онда тако за свакога појединачно и на нивоу организације- сматра Маровић.
Она наводи да Црна Гора није могла да обезбиједи мјерљиве резултате у областима које утичу на владавину права због тридесетогодишње власти једне партије и њеног заробљавања државе и „немогућности“ да се ухвати укоштац са горућим проблемима.
- Будући да би то значило обрачун са сопственим члановима, када је ријеч о борби против корупције и организованог криминала- истиче Маровић.
Према њеним ријечима, промјеном власти стекли су се услови „брисања“ из јавног дискурса ријечи „недостатак политичке воље“ и то се односи на указивање на незаконитости.
- То мора бити праћено утврђивањем одговорности за бројне корупционашке скандале и афере. Међутим, стање у правосуђу не охрабрује и бројни фактори ће утицати на потребан заокрет. Ипак, на Црној Гори је да покаже да своје задатке из преговарачког процеса, укључујући демократизацију, схвата озбиљно, те да убрза испуњавање услова и на техничком и на суштинском политичком нивоу. Опредјељење постоји, вјерујем да ће и у пракси бити направљени неопходни помаци- додаје Маровић.
Става је да државе Западног Балкана морају радити на јачању демократије првенствено због добробити својих грађанки и грађана.
- Сваки помак у том смјеру ће утицати и на промјену ставова политичких елита у западноевропским и скандинавским земљама- закључује Маровић.
