U Pri­vred­nom su­du do kra­ja sed­mi­ce bi­će do­ni­je­ta od­lu­ka o uvo­đe­nju ste­ča­ja u plu­žin­skoj Fa­bri­ci elek­tro­da (FEP). Ka­ko „Dan“ ne­zva­nič­no sa­zna­je, za­htjev za na­pla­tu po­tra­ži­va­nja pod­ni­je­la je Po­re­ska upra­va ko­joj fa­bri­ka za po­re­ze i do­pri­no­se i za lič­na pri­ma­nja du­gu­je bli­zu mi­li­on eura.
U FEP-u će bez po­sla osta­ti 103 rad­ni­ka ko­ji­ma se du­gu­je vi­še od 30 pla­ta, dok im rad­ni staž ni­je po­ve­zi­van od 2007. go­di­ne, kao i za ne­ko­li­ko go­di­na od ra­ni­je.
Uvo­đe­njem ste­ča­ja bi­će sta­vlje­na tač­ka na pri­vre­du u Plu­ži­na­ma gdje tre­nut­no je­di­no ra­di Hid­tro­e­lek­tra­na „Pi­va“, dok su sva osta­la pred­u­ze­ća po­put Ze­mljo­rad­nič­ke za­dru­ge „Ba­jo Pi­vlja­nin“ i Ugo­sti­telj­sko-tu­ri­stič­kog pred­u­ze­ća „Pi­va“ već odav­no za­tvo­re­na. Rad­ni­ci FEP-a stra­hu­ju za da­lju sud­bi­nu svo­jih po­ro­di­ca jer ima slu­ča­je­va da su oba su­pru­žni­ka ra­di­la u toj fa­bri­ci. Sa­mo to­kom pro­šle go­di­ne, ka­za­li su ne­zva­nič­no ne­ki od njih, is­pla­će­ne su im sve­ga tri pla­te i to iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da, a pro­sjek jed­ne za­ra­de bio je oko 300 eura.
– Dok su na­še mje­seč­ne za­ra­de bi­le da­le­ko is­pod re­pu­blič­kog pro­sje­ka, pred­stav­ni­ci upra­ve su pri­ma­li vi­še od hi­lja­du eura za mje­sec. Uvo­đe­njem ste­ča­ja na­šim po­ro­di­ca­ma će bi­ti ugro­že­na eg­zi­sten­ci­ja i te­ško će­mo pre­mo­sti­ti pe­ri­od dok se po­stu­pak ne za­vr­ši jer je prak­sa po­ka­za­la da to mo­že tra­ja­ti i po ne­ko­li­ko go­di­na. Du­go­va­nja fa­bri­ke ve­ća su od nje­ne vri­jed­no­sti, pa je pi­ta­nje da li će­mo us­pje­ti da iz ste­čaj­ne ma­se na­pla­ti­mo na­še za­ra­đe­ne pla­te – ka­zao je je­dan od ogor­če­nih rad­ni­ka.
Za­po­sle­ni će zah­ti­je­va­ti da im se od­mah po­ve­že rad­ni staž i is­pla­ti so­ci­jal­ni pro­gram ko­ji pre­ma nji­ho­vom ko­lek­tiv­nom ugo­vo­ru pred­vi­đa pro­sječ­ne ot­prem­ni­ne od oko de­set hi­lja­da eura. Njih 14 mo­ći će da ostva­ri pra­vo na pen­zi­ju kroz iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o PIO. Na­da­ju se da će par­la­ment kra­jem mje­se­ca usvo­ji­ti pred­log da se rad­ni­ci­ma iz pred­u­ze­ća ko­ja su u ste­ča­ju omo­gu­će po­volj­ni uslo­vi za pen­zi­o­ni­sa­nje, či­me bi iz FEP-a bi­lo zbri­nu­to još dva­de­se­tak za­po­sle­nih.
Pro­iz­vod­nja je u FEP-u ob­u­sta­vlje­na u ma­ju pro­šle go­di­ne ka­da je fa­bri­ka osta­la i bez stru­je zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na. Ukup­na du­go­va­nja fa­bri­ke i nje­ne dvi­je po­ve­za­ne fir­me pro­cje­nju­ju se na oko de­set mi­li­o­na eura, dok im je ži­ro ra­čun u blo­ka­di go­to­vo tri go­di­ne na iz­nos od pre­ko tri mi­li­o­na eura. FEP dr­ža­vi po ra­znim osno­va­ma du­gu­je oko 3,5 mi­li­o­na, kao i 1,6 mi­li­o­na eura kre­di­ta za ko­ji je Vla­da bi­la ga­rant. U okvi­ru tog pred­u­ze­ća po­slu­ju i dvi­je za­vi­sne fir­me FEP Kom d.o.o. Plu­ži­ne, ko­ja je osno­va­na 2012. go­di­ne, i Pi­va Fep Be­o­grad ko­ja po­slu­je od 2009. go­di­ne. Gu­bi­tak FEP Ko­ma za go­di­nu ra­da je oko tri hi­lja­de eura, a po­dru­žni­ca u Be­o­gra­du za­ključ­no sa de­cem­brom 2013. go­di­ne po­slo­va­la je sa mi­nu­som od 260 hi­lja­da.
Naj­ve­ći po­je­di­nač­ni vla­snik ak­ci­ja fa­bri­ke je dr­žav­ni In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond ko­ji u tom pred­u­ze­ću po­sje­du­je 42,18 od­sto udje­la. Na zbo­ru rad­ni­ka kra­jem pro­šle go­di­ne za kriv­ce te­ške si­tu­a­ci­je ozna­če­ni su IRF i Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je ko­ji, ka­ko je ta­da sa­op­šte­no, ni­je­su omo­gu­ći­li plu­žin­skoj fa­bri­ci po­zaj­mi­cu da bi po­kre­nu­la pro­iz­vod­nju. Pred­stav­ni­ci Od­bo­ra di­rek­to­ra FEP-a ta­da su rad­ni­ci­ma ka­za­li da je po­slo­vod­stvo mi­ni­star­stvu još 2011. go­di­ne pred­la­ga­lo uvo­đe­nje ste­ča­ja ka­ko bi se od­lo­ži­la na­pla­ta du­go­va­nja, ali je taj za­htjev od­bi­jen. Ni­je­su do­bi­li ni od­go­vor na plan re­struk­tu­ri­ra­nja fa­bri­ke ko­ji je do­sta­vljen IRF-u i mi­ni­star­stvu 16. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne.
B.Bra­šnjo

Zbog ne­ra­šči­šće­nih ra­ču­na po dže­pu rad­ni­ka
Ve­ći­ni rad­ni­ka FEP-a već odav­no su blo­ki­ra­ni ra­ču­ni pre­ko ko­jih su pri­ma­li za­ra­de. Ako im se i odo­bre ot­prem­ni­ne ili is­pla­te za­o­sta­la du­go­va­nja, za is­pla­tu ne­će osta­ti ni­šta. Oko 80 rad­ni­ka iz­gu­bi­lo je pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci spor ko­jim su tra­ži­li da im se po­vra­ti bes­prav­no od­u­ze­ti ak­cij­ski ka­pi­tal bez ko­jeg su osta­li 2001. go­di­ne ka­da je ta­da­šnja upra­va FEP-a osno­va­la dru­go pred­u­ze­će, „Plus ko­merc“ na ko­je je pre­ni­je­la udio vri­je­dan 2,68 mi­li­o­na ta­da­šnjih ma­ra­ka. Ukup­ni tro­ško­vi spo­ra, ko­ji je tra­jao je­da­na­est go­di­na, iz­no­se 101 hi­lja­du eura, a sva­ki rad­nik ko­ji je pot­pi­snik tu­žbe tre­ba da pla­ti po hi­lja­du i 288 eura. Od rad­ni­ka FEP-a ko­ji su od 2009. do 2011. go­di­ne pri­ma­li za­ra­de pre­ko Atlas ban­ke, ta ban­kar­ska in­stu­tu­ci­ja na osno­vu pre­su­de po­tra­žu­je iz­no­se od 150 pa do 270 eura po­je­di­nač­no. Naj­ve­ći po­je­di­nač­ni vla­snik ak­ci­ja fa­bri­ke ta­da je bio Atlas mont fond ko­ji je ne­dav­no do­bio pre­su­du u spo­ru sa FEP-om pred pod­go­rič­kim Pri­vred­nim su­dom, ko­ji je pre­su­dio da FEP tre­ba da is­pla­ti Atlas fon­du 216 hi­lja­da eura, od če­ga 60 hi­lja­da FEP du­gu­je po ugo­vo­ru o zaj­mu, a osta­tak se od­no­si na ugo­vor o jem­stvu.