Upr­kos to­me što po­slov­ni am­bi­jent po­sta­je sve bo­lji, što po­tvr­đu­je i Du­ing bi­znis iz­vje­štaj Svjet­ske ban­ke, na kom je Cr­na Go­ra na­pre­do­va­la za šest mje­sta, i što je na­sta­vlje­no sa po­jed­no­sta­vlji­va­njem pro­ce­du­ra i skra­ći­va­njem ro­ko­va za do­bi­ja­nje do­zvo­la, ima još mno­go to­ga da se ura­di, sma­tra di­rek­tor Mon­te­ne­gro­bi­znis ali­jan­se Zo­ran Vu­le­vić.
–Ve­li­ki pro­blem za bi­znis pred­sta­vlja­ju ne­u­re­đe­ne ze­mlji­šne knji­ge, od­no­sno ka­ta­stri, spo­rost sud­skih pro­ce­du­ra u pri­vred­nim spo­ro­vi­ma – iz­vr­še­nje ugo­vo­ra, si­stem jav­nih na­bav­ki, kao i vi­še­go­di­šnji pro­blem ne­li­kvid­no­sti i ote­ža­na na­pla­ta po­tra­ži­va­nja, kao i obez­bje­đe­nje kva­li­tet­nih fi­nan­sij­skih sred­sta­va – ka­zao je Vu­le­vić za ,,Dan”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, MBA će i u ovoj go­di­ni na­sta­vi­ti sa ak­tiv­no­sti­ma na stva­ra­nju kva­li­tet­ni­jeg am­bi­jen­ta za raz­voj bi­zni­sa.
–Fo­ku­si­ra­će­mo se na sek­to­re stra­te­škog ka­rak­te­ra za uku­pan raz­voj. To su sek­to­ri ener­ge­ti­ke, po­ljo­pri­vre­de, tu­ri­zma i gra­đe­vi­nar­stva. Na­še an­ga­žo­va­nje u sek­to­ru ener­ge­ti­ke bi­će in­ten­zi­vi­ra­no kroz rad od­bo­ra MBA za ener­ge­ti­ku, a pla­ni­ra­mo da for­mi­ra­mo od­bo­re i u osta­lim stra­te­škim sek­to­ri­ma – re­kao je Vu­le­vić.
MBA će na­sta­vi­ti sa or­ga­ni­zo­va­njem okru­glih sto­lo­va na te­me ko­je se ti­ču bi­zni­sa i in­ten­zi­vi­ra­nja sa­rad­nje pri­vat­nog i jav­nog sek­to­ra, sa­rad­nje sa fi­nan­sij­skim i obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma.
Na­kon pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma iz­me­đu MBA i In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da, ka­že Vu­le­vić, u po­čet­ku je vla­da­lo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje čla­no­va MBA.
–Či­nje­ni­ca je da se ma­li broj na­ših čla­no­va obra­tio IRF za kre­dit­ni aran­žman. Je­dan kre­dit će se ipak re­a­li­zo­va­ti u ovoj go­di­ni – re­kao je Vu­le­vić.
On je is­ta­kao da su ban­kar­ske ka­ma­te vi­so­ke.
–Ni­že ka­mat­ne sto­pe po­ve­ća­le bi tra­žnju za kre­di­ti­ma, što bi po­mo­glo ubla­ža­va­nju pro­ble­ma ne­li­kvid­no­sti. Me­đu­tim, za­kon po­nu­de i tra­žnje, je­dan od osnov­nih za­ko­na eko­no­mi­je, či­ni svo­je. Dok god ima tra­žnje po sa­da­šnjim ka­mat­nim sto­pa­ma, one ne­će pa­da­ti – re­kao je Vu­le­vić i is­ta­kao da ni­jed­no ogra­ni­če­nje ni­je do­bro za bi­znis, ma ko­li­ko na pr­vi po­gled iz­gle­da­lo neo­p­hod­no.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, pe­ri­od na­kon in­ve­sti­ci­o­nog bu­ma je pe­ri­od la­ga­nog opa­da­nja pri­vred­nih ak­tiv­no­sti, što je bi­lo i oče­ki­va­no.
–Pro­blem ne­li­kvid­no­sti ja­vlja se kao vo­de­ći pro­blem ko­ji uti­če na po­slo­va­nje pred­u­ze­ća. Zbog sve­ga to­ga, do­šlo je do sma­nje­nja pri­vred­nih ak­tiv­no­sti, pa je po­sle­di­ca ta­kvog sta­nja i ve­li­ki broj pred­u­ze­ća u blo­ka­di – re­kao je on.
Vu­le­vić je is­ta­kao da su po­re­zi jed­na od naj­ve­ćih kom­pa­ra­tiv­nih pred­no­sti Cr­ne Go­re.
–Ta­kvu re­pu­ta­ci­ju ni­ka­ko ne tre­ba na­ru­ša­va­ti, a to smo do­ne­kle uči­ni­li po­ve­ća­njem PDV-a i uvo­đe­njem kri­znog po­re­za – re­kao je on.
Stav MBA je da je auto­put neo­p­ho­dan.
–To je in­ve­sti­ci­ja ko­ja se gra­di jed­nom u sto go­di­na i ima ogro­man zna­čaj za bu­du­ći raz­voj, i u tom kon­tek­stu je tre­ba po­sma­tra­ti –is­ta­kao je Vu­le­vić.
On je do­dao da ni­je za pot­cje­nji­va­nje ni to što će u tom pro­jek­tu bi­ti an­ga­žo­va­no mi­ni­mum 30 od­sto cr­no­gor­skih po­di­zvo­đa­ča, pa će iz­grad­nja auto­pu­ta ima­ti mul­ti­pli­ka­tiv­ni efe­kat na ukup­nu eko­no­mi­ju, po­seb­no na sek­tor gra­đe­vi­nar­sta­va, tu­ri­zma i po­ljo­pri­vre­de.
–Što se ti­če vla­di­ne od­lu­ke o oslo­ba­đa­nju ki­ne­skog in­ve­sti­to­ra od po­re­za i ca­ri­na, iz­ne­na­đu­ju­ća je ovo­li­ka pri­ča oko to­ga jer su i do sa­da svi pro­jek­ti ko­ji se fi­nan­si­ra­ju i ko­ji će se fi­nan­si­ra­ti iz sred­sta­va Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke, EBRD, KFW, čak USA­ID-a i IPA, ta­ko­đe oslo­bo­đe­ni od pla­ća­nja ca­ri­na i po­re­za – re­kao je Vu­le­vić.J.V.

Ima in­te­re­so­va­nja za ma­le
hi­dro­e­lek­tra­ne

Vu­le­vić sma­tra da su pro­šlu go­di­nu u eko­nom­skom smi­slu obi­lje­ži­le in­ve­sti­ci­je na ma­kro­ni­vou. Po­red auto­pu­ta, to je in­ve­sti­ci­ja Azmont in­vest­men­ta, ko­ji u Kum­bo­ru gra­di tu­ri­stič­ki kom­pleks Por­to No­vi, kao i na­ja­vlje­ne in­ve­sti­ci­je u iz­grad­nju ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na.
MBA je pre­po­zna­ta kao po­slov­na aso­ci­ja­ci­ja ko­ja se du­gi niz go­di­na ba­vi pi­ta­nji­ma ve­za­nim za sek­tor ener­ge­ti­ke.
– Jed­na od na­ših ak­tiv­no­sti na ko­ju po­seb­no uka­zu­je­mo od­no­si se na grad­nju ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na, kao ve­o­ma va­žnog pod­sti­ca­ja za raz­voj po­ro­dič­nog bi­zni­sa na sje­ve­ru na­še dr­ža­ve. Broj­ne su lo­ka­ci­je na ko­ji­ma se mo­gu iz­gra­di­ti elek­tra­ne ove sna­ge. Ak­tiv­no­sti od­bo­ra MBA za ener­ge­ti­ku bi­će usmje­re­ne na pod­sti­ca­nja lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va da se in­ten­ziv­ni­je okre­nu raz­vo­ju ener­ge­ti­ke. Ci­je­na grad­nje po ki­lo­va­tu za elek­tra­ne ovog ti­pa kre­će se na ni­vou od oko 1.500 eura. Sve to je do­bra pri­li­ka da se uklju­če fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je i po­dr­že ove pro­jek­te, jer za­in­te­re­so­va­nih in­ve­sti­to­ra za­i­sta ima – re­kao je Vu­le­vić.