Pi­še:Igor Da­mja­no­vić


De­ve­ta je go­di­šnji­ca od spor­nog re­fe­ren­du­ma, po­sli­je ko­ga je pre­sta­la da po­sto­ji za­jed­nič­ka dr­ža­va Cr­ne Go­re i Sr­bi­je. Oni ko­ji su ras­pi­sa­li re­fe­ren­dum po­ten­ci­ra­li su ta­da po­tre­bu da od­lu­ke o ‘’na­šoj ku­ći’’ Cr­noj Go­ri, tre­ba da do­no­si­mo mi ov­dje, a ne ta­mo ne­ko u Be­o­gra­du. Obe­ća­va­li su ne­za­vi­snu dr­ža­vu, bo­lji ži­vot i eko­nom­ski pro­spe­ri­tet.
Vi­še­stru­ko uve­ćan spolj­ni dug i ne­za­po­sle­nost, rast PDV-a i ak­ci­za, pad pri­vred­ne ak­tiv­no­sti, stra­ne in­ve­sti­ci­je na go­to­vo nul­tom ni­vou, kon­stan­tan rast spolj­no-tr­go­vin­skog de­fi­ci­ta, ur­ba­ni­stič­kim ha­o­som upro­pa­šćen tu­ri­zam kao raz­voj­na šan­sa i kla­si­fi­ka­ci­ja ben­zi­na u luk­su­zna do­bra ja­sni su po­ka­za­te­lji eko­nom­skog pro­spe­ri­te­ta i bo­ljeg ži­vo­ta gra­đa­na u sa­mo­stal­noj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri. Ak­tu­el­na de­ba­ta oko pri­stu­pa­nja NA­TO pak­tu, na­me­će pi­ta­nje da li je da­na­šnja for­mal­no sa­mo­stal­na dr­ža­va Cr­na Go­ra su­štin­ski ma­nje ne­za­vi­sna, ne­go što je to bi­la u dr­žav­noj za­jed­ni­ci sa Sr­bi­jom?
Da u gla­va­ma biv­ših in­di­pen­di­sta sa­da du­va­ju ne­ki no­vi vje­tr­o­vi naj­bo­lje po­ka­zu­je nji­hov ta­da­šnji i sa­da­šnji pred­vod­nik, pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić. Na pet­na­e­stu go­di­šnji­cu NA­TO agre­si­je, pre­mi­jer iz­ja­vlju­je sle­de­će: ‘’Ne mi­slim da je oba­ve­zna de­mon­stra­ci­ja de­mo­kra­tič­no­sti da oko pi­ta­nja ko­ja su mi po­vje­re­na u nad­le­žnost od­lu­ču­jem rap­si­su­ju­ći sva­ki dan re­fe­ren­dum i is­tra­žu­ju­ći jav­no mnje­nje, ne­go da od­go­vor­no dr­žav­nič­ki upra­vo sa oslon­cem na ono što je ubje­dlji­vo ve­ćin­sko ras­po­lo­že­nje u par­la­men­tu,do­no­si­mo od­lu­ke za ko­je smo uvje­re­ni da su u in­te­re­su cr­no­gor­ske bu­duć­no­sti.’’
Sa dru­ge stra­ne, taj par­la­ment se ve­ćin­skom od­lu­kom po­vre­me­no su­pro­sta­vljao pre­mi­je­ro­vim po­li­tič­kim na­mje­ra­ma, što on je pre­po­znao kao ‘’dik­ta­tu­ra par­la­men­ta­ri­zma’’. Ko­li­ko god be­smi­sle­na ova kon­struk­ci­ja bi­la, baš na pri­mje­ru in­te­gra­ci­je u NA­TO na­i­la­zi na svo­ju prak­tič­nu pri­mje­nu.
Lič­no ne sum­njam da bi jed­na­ko ubje­dlji­vo ve­ćin­sko ras­po­lo­že­nje u par­la­men­tu i slič­na ver­bal­na upo­ri­šta, naš pre­mi­jer na­šao da na­kon utr­pa­va­nja dr­ža­ve u NA­TO bez na­rod­nog re­fe­ren­du­ma, od­lu­či da uki­ne iz­bo­re, se­be pro­gla­si do­ži­vot­nim pre­mi­je­rom, Vu­ja­no­vi­ća do­ži­vot­nim pred­sjed­ni­kom, a opo­zi­ci­ju do­ži­vot­nom opo­zi­ci­jom sa traj­nim pra­vom ko­ri­šće­nja 45% po­sla­nič­kih man­da­ta u par­la­men­tu i svih pri­pa­da­ju­ćih pri­vi­le­gi­ja.
Ta­ko­đe ne sum­njam da bi ovaj po­tez na­i­šao na ve­li­ko odo­bra­va­nje na­ših part­ne­ra iz NA­TO-a i EU i do­pri­nio da otvo­ri­mo bar još tri pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja. Dr­žav­ni se­kre­tar SAD Džon Ke­ri vje­ro­vat­no bi tom pri­li­kom po­no­vio svo­ju ‘’isto­rij­sku’’ mi­sao, iz­re­če­nu na­kon maj­dan­skog pu­ča u Ki­je­vu:’’De­mo­kra­ti­ja ni­ja de­fi­ni­sa­na is­klju­či­vo iz­bo­ri­ma. Slo­bod­ni iz­bo­ri ni­je­su uvi­jek put u istin­sku de­mo­kra­ti­ju’’.
Me­đu­tim jed­na­ko kao ko­lo­sal­no li­ce­mjer­je onih su de­ce­ni­ju ra­ni­je ‘’gi­nu­li’’ za re­fe­ren­dum o dr­žav­no prav­nom sta­tu­su, bri­ne i dr­ža­nje cr­no­gor­ske opo­zi­ci­je. In­di­ka­tiv­no je da ni­ko od na­ših opo­zi­ci­o­nih pr­va­ka ni­je na­šao za shod­no da iz­ra­zi ja­sno ne­sla­ga­nje sa na­mje­rom pre­mi­je­ra da po pi­ta­nju re­fe­ren­du­ma o NA­TO pak­tu do­ve­de u pi­ta­nje oba­ve­zu­ju­ću de­mon­stra­ci­ju de­mo­kra­tič­no­sti.
Stru­ku­tra ko­ja da­nas for­mal­no pred­sta­vlja cr­no­gor­sku opo­zi­ci­ju, po pi­ta­nju ula­ska u NA­TO seg­men­ti­ra­na je u tri gru­pa­ci­je. Pr­va gru­pa­ci­ja, uko­li­ko pi­ta­nje NA­TO-a for­mal­no do­đe u par­la­ment, gla­sa­će jed­na­ko kao i vlast, sa­mo ta­da bez po­tre­be za ka­mu­fla­žom i is­tu­ra­njem ne­kog no­vog Dra­ga Đu­ro­vi­ća.
Je­dan od nji­ho­vih ide­o­lo­ga na­vo­di ne tre­ba gla­sa­ti o ne­če­mu ‘’što je već od­lu­če­no’’ i da ni­ka­ko ‘’ne že­li da Cr­na Go­ra osta­ne cr­na ru­pa u ovom di­je­lu Evro­pe’’. Po­što je kre­a­tor ovih ‘’gran­di­o­znih’’ mi­sli ak­tu­el­ni vo­de­ći do­ma­ći autor udž­be­ni­ka isto­ri­je, is­pa­da da ni­je da­le­ko dan ka­da će u škol­skim pro­gra­mi­ma či­nje­ni­ca da su se na­ši pret­ci u vre­me­nu oto­man­ske do­mi­na­ci­je iz­bo­ri­li da Cr­na Go­ra osta­ne ‘’cr­na ru­pa’’ na Bal­ka­nu, ne­će bi­ti vi­še tre­ti­ta­na kao je­din­stve­ni pri­mjer hra­bro­sti i he­roj­stva jed­nog ma­log na­ro­da, već kao krup­na isto­rij­ska gre­ška uzro­ko­va­na čoj­stvom i ju­na­štvom, kao eufe­mi­zmi­mom za ne­pro­sve­će­nost on­da­šnjih sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re.
Dru­ga opo­zi­ci­o­na gru­pa­ci­ja ši­ri de­fe­ti­zam, bo­jim se is­pro­gra­mi­ran u am­ba­sa­di SAD. Nje­ni li­de­ri sma­tra­ju da je o NA­TO pak­tu do­volj­no ima­ti gra­đan­ski, a ne i po­li­tič­ki stav, ili čak ni­ka­kav stav sve dok se ne do­bi­je po­ziv, od­no­sno dr­ža­va ne do­ve­de pred svr­šen čin. Dok upo­re­do po­na­vlja­ju man­tru da: ‘’NA­TO ni­je va­žna te­ma’’, na­ši opo­zi­ci­o­ni NA­TO de­fe­ti­sti pri­pre­ma­ju ko­a­li­ci­ju sa pr­vom opo­zi­ci­o­nom gru­pa­ci­jom, ko­ja ula­zak u NA­TO ka­krak­te­ri­še kao ‘’naj­va­žni­je pi­ta­nje od re­fe­ren­du­ma’’.
Tre­ća opo­zi­ci­o­na gru­pa­ci­ja od­li­ku­je se ja­snim i ne­dvo­smi­sle­nim ne­ga­tiv­nom sta­vom po­vo­dom in­te­gra­ci­je u NA­TO pakt. Me­đu­tim ov­dje iz­o­sta­je ja­sna stra­te­gi­ja dje­lo­va­nja u su­pro­sta­vlja­nju na­mje­ri ubje­dlji­ve par­la­men­tar­ne ve­ći­ne da od­lu­kom o NA­TO-u u skup­šti­ni da gru­bo po­ga­zi ele­men­tar­no na­če­lo de­mo­kra­ti­je. Pe­ri­o­dič­na sa­op­šte­nja i sta­tu­si na dru­štve­nim mre­ža­ma da­le­ko su od za­do­vo­lja­va­ju­ćeg ni­voa ak­tiv­no­sti.
Po­što­va­nom či­ta­o­cu osta­vljam da sam pro­ci­je­ni ko­li­ko su bi­li is­kre­ni pred­stav­ni­ci on­da­šnjeg in­di­pen­di­stič­kog blo­ka, ka­da su go­vo­ri­li da ob­no­vu sa­mo­stal­no­sti že­le jer od­lu­ke o bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re tre­ba da do­no­si­mo is­klju­či­vo mi, nje­ni gra­đa­ni. Isti ko­ji su u raz­bi­ja­nje za­jed­nič­ke dr­ža­ve kre­nu­li sa pa­ro­lom da se o Cr­noj Go­ri ne mo­že od­lu­či­va­ti u Be­o­gra­du, da­nas su sprem­ni da od­lu­ku o naj­va­žni­jem dr­žav­nom pi­ta­nju u na­stav­ku ovog vi­je­ka, pre­pu­ste jed­nom sa­stan­ku po­li­tič­kih funk­ci­o­ne­ra NA­TO pak­ta.
Pi­tam se da li je iko od tih lju­di, ko­ji­ma je vlast i nje­ni di­rekt­ni i in­di­rekt­ni sa­ve­zni­ci iz opo­zi­ci­je, na­mi­je­ni­la od­lu­ku o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO do­ne­se umje­sto gra­đa­na, ika­da iz­van atla­sa vi­dio Cr­nu Go­ru?
Sto­ga po­što­va­ni či­ta­o­če osta­vljam ti da sam pro­su­diš ka­da je Cr­na Go­ra bi­la slo­bod­ni­ja i sa­mo­stal­ni­ja, u za­jed­ni­ci sa Sr­bi­jom, ili da­nas ka­da ti se od­u­zi­ma ele­men­tar­no ljud­sko i de­mo­krat­sko pra­vo da se o NA­TO pak­tu ne­po­sred­no iz­ja­sniš ?