Za­stup­nik Cr­ne Go­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va Va­len­ti­na Pa­vli­čić pred­lo­ži­la je Vla­di da pri­sta­ne na po­rav­na­nje u sud­skom spo­ru Mi­nić i dru­gi ko­ji se vo­di pred tim su­dom i is­pla­ti iz­nos od 24.840 eura. Ka­ko se na­vo­di u pred­lo­gu do­sta­vlje­nom pot­pred­sjed­ni­ku Vla­de za po­li­tič­ki si­stem Du­šku Mar­ko­vi­ću, po­stu­pak je po­kre­nut zbog po­vre­de pra­va na pra­vič­no su­đe­nje, a zbog či­nje­ni­ce da je Vr­hov­ni sud 2006. go­di­ne za­u­zeo eks­pli­ci­tan stav da cr­no­gor­ski prav­ni si­stem ne pre­po­zna­je ta­kav prav­ni li­jek.
– Kao prav­ni za­stup­nik Cr­ne Go­re u ovom me­đu­na­rod­no­prav­nom spo­ru, sma­tram da bi de­talj­ni­je vo­đe­nje ovog spo­ra bi­lo štet­no za Cr­nu Go­ru, kao stran­ku u spo­ru, i da bi bi­la u ne­pri­mjer­noj si­tu­a­ci­ji da ospo­ra­va i opo­ni­ra prav­nom sta­vu ko­ji je za­u­ze­la naj­vi­ša sud­ska in­stan­ca u ze­mlji, što bi iz­vje­sno šte­ti­lo me­đu­na­rod­noj re­pu­ta­ci­ji ze­mlje. Ta­kva prav­na si­tu­a­ci­ja ujed­no i mar­gi­na­li­zu­je mo­guć­nost uspje­ha u ovom me­đu­na­rod­no­prav­nom spo­ru – na­ve­la je Pa­vli­či­će­va u do­pi­su Mar­ko­vi­ću.
Spor pro­tiv Cr­ne Go­re po­kre­nut je po šest pred­stav­ki cr­no­gor­skih gra­đa­na, ko­ji sma­tra­ju da im je u po­stup­ku pred na­ci­o­nal­nim su­do­vi­ma po­vri­je­đe­no pra­vo na dje­lo­tvor­ni prav­ni li­jek iz čla­na 13 Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, u ve­zi sa pra­vom na pra­vič­no su­đe­nje, ga­ran­to­va­nim čl. 6 kon­ven­ci­je.
Pa­vli­čićeva je na­ve­la da se pred­stav­ke od­no­se na pe­ri­od na­kon 3. mar­ta 2004, a pri­je do­no­še­nja Za­ko­na o za­šti­ti pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku.
Po­vod za pred­stav­ke u pred­me­ti­ma La­ki­će­vić, Ob­ra­do­vić, Mi­nić, Me­de­ni­ca, Ada­mo­vić, Ga­zi­ba­ra i dru­gi ko­je su pod­ni­je­te Su­du u Stra­zbu­ru bi­le su gra­đan­ske par­ni­ce ko­je su se vo­di­le pred osnov­nim su­do­vi­ma u Ko­la­ši­nu i Bi­je­lom Po­lju i bje­lo­polj­skom Vi­šem su­du. Pod­no­si­o­ci pred­stav­ki su, sma­tra­ju­ći da par­nič­ni po­stup­ci pre­du­go tra­ju, za­tra­ži­li za­šti­tu pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku, za­ga­ran­to­va­nog čla­nom 6 kon­ven­ci­je, pod­no­se­ći u tom smi­slu tu­žbe­ne za­htje­ve nad­le­žnim su­do­vi­ma. Iz­ja­šnja­va­ju­ći se o prav­nom pi­ta­nju do­pu­šte­no­sti ova­kvih tu­žbi Vr­hov­ni sud je za­u­zeo prav­ni stav ko­ji je oba­ve­zu­ju­ći za sve ni­že su­do­ve 3. ju­la 2006. go­di­ne, u ko­me je utvr­dio da na­ci­o­nal­ni prav­ni si­stem ne po­zna­je prav­ni li­jek zbog po­vre­de pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku, pa su­do­vi u Cr­noj Go­ri ni­je­su ovla­šće­ni da od­lu­ču­ju o za­htje­vu za na­kna­du ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog po­vre­de ovo­ga pra­va. Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić oci­je­nio je da je ne­pri­hva­tljiv ta­kav stav Vr­hov­nog su­da, iako je tek na­red­ne go­di­ne, 2007, do­ni­jet Za­kon o za­šti­ti pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku. On sma­tra da su­do­vi i da­nas po­ku­ša­va­ju da za­šti­te dr­žav­ni bu­džet od na­kna­de šte­te za su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku, iako se, ka­ko ka­že, u to­ku sa­mog su­đe­nja utvr­di da se neo­sno­va­no odu­go­vla­či.
– Či­nje­ni­ca je da je Cr­na Go­ra tek 2007. go­di­ne do­ni­je­la Za­kon o za­šti­ti pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku ko­ji pro­pi­su­je i na­kna­du u vi­du ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te. U me­đu­vre­me­nu je taj in­sti­tut za­ži­vio pri­mje­nom ovog za­ko­na, sa ne­kim ko­rek­ci­ja­ma u prak­si i sta­vo­vi­ma ko­ji su, naj­bla­že re­če­no, čud­ni. Pri­mje­ra ra­di, ve­o­ma če­sto se ta­kve tu­žbe od­bi­ja­ju, po mom mi­šlje­nju neo­sno­va­no, čak i kad sud pret­hod­no utvr­di da se po­stu­pak neo­sno­va­no odu­go­vla­či, za šta sma­tram da ni­je u skla­du sa od­red­ba­ma za­ko­na i či­ni mi se na ne­ki na­čin su­do­vi po­ku­ša­va­ju da za­šti­te dr­žav­ni bu­džet od na­kna­da šte­te za po­vre­du osnov­nih ljud­skih pra­va – ka­zao je Ra­du­lo­vić za „Dan“.
Zo­ran Vu­ji­čić iz Gra­đan­ske ali­jan­se (GA) sma­tra da ni­je do­bro što je Vr­hov­ni sud usko tu­ma­čio od­red­be cr­no­gor­skog za­ko­no­dav­stva. Iako je, ka­ko ka­že, za­kon o su­đe­nju u ra­zum­nom ro­ku usvo­jen tek na­kon ova­kve od­lu­ke Vr­hov­nog su­da, sud je, ka­ko ci­je­ni, mo­gao dru­ga­či­je od­lu­či­ti jer se mo­gao po­zva­ti na Evrop­sku kon­ven­ci­ju o ljud­skim pra­vi­ma.
– Ovo ni­je pr­va od­lu­ka Vr­hov­nog su­da ko­ja se na ovaj na­čin pre­i­spi­tu­je a po­seb­no će zna­čaj­no bi­ti ka­da u pred­me­tu ra­da Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va do­đu pred­me­ti iz rad­nih od­no­sa jer je prav­nim sta­vo­vi­ma Vr­hov­nog su­da one­mo­gu­će­no gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re da za­šti­tu na­đu pred cr­no­gor­skim su­do­vi­ma. Na ovaj na­čin gre­ške sud­skih in­stan­ci opet pla­ća­ju gra­đa­ni – uka­zao je Vu­ji­čić.
A.T.


Na­kna­de od 300 do 2.000 eura

Iz­vr­šna di­rek­tor­ka Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić pod­sje­ti­la je da je ta or­ga­ni­za­ci­ja 2011. go­di­ne ob­ja­vi­la ana­li­zu pri­mje­ne Za­ko­na o za­šti­ti pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku to­kom pr­ve tri go­di­ne nje­go­ve pri­mje­ne, ka­da je za­klju­če­no da se taj prav­ni li­jek u prak­si ma­lo ko­ri­sti, po­sma­tra­no u od­no­su na ve­li­ki broj za­o­sta­lih pred­me­ta pred su­do­vi­ma u Cr­noj Go­ri. Uka­zu­je da je za pr­ve tri go­di­ne pri­mje­ne za­ko­na pod­ni­jet 181 kon­trol­ni za­htjev, od ko­jih je usvo­je­no sa­mo 19 (10,5 od­sto), a od ukup­no 33 tu­žbe ko­je su pod­ni­je­te Vr­hov­nom su­du za pra­vič­no obe­šte­će­nje usvo­je­ne su sa­mo tri (9,1 od­sto). U ana­li­zi je, ka­ko na­vo­di, kri­ti­ko­va­no re­strik­tiv­no tu­ma­če­nje za­ko­na ko­je je ta­da pri­mje­nji­va­lo nad­le­žno vi­je­će Vr­hov­nog su­da.
Na­po­mi­nje da će HRA po­no­vo ana­li­zi­ra­ti pri­mje­nu tog za­ko­na u po­sled­njih pet go­di­na.