No­va knji­ga po­zna­tog no­vi­na­ra Bu­da Si­mo­no­vi­ća, „Tu­đa ze­mlja ka­la­u­za ne­ma”, po­što­va­o­ci nje­go­vog knji­žev­nog i pu­bli­ci­stič­kog dje­la mo­gu da ku­pe uz „Dan” na svim pro­daj­nim mje­sti­ma štam­pe ši­rom Cr­ne Go­re. Si­mo­mo­vić je opet na­pi­sao uz­bu­dlji­vo dje­lo ko­je ra­svje­tlja­va i ot­kri­va osje­ća­nja i mi­sli ko­je su osta­vi­li po­zna­ti ali i ne­po­zna­ti, po­tre­šnje­ni vi­je­šću o po­gi­bi­ji kra­lja Alek­san­dra u Mar­se­lju.
U dokumentaciji sa dvo­ra di­na­sti­je Ka­ra­đor­đe­vić, ko­ja se na­la­zi u Ar­hi­vu Ju­go­sla­vi­je, ču­va se i ve­li­ki broj pi­sa­ma, sa­u­če­šća, pje­sa­ma, pro­znih tek­sto­va, čak i mu­zič­kih dje­la in­spi­ri­sa­nih i po­sve­će­nih po­gi­bi­ji kra­lja Alek­san­dra Pr­vog Ka­ra­đor­đe­vi­ća u Mar­se­lju, 9. ok­to­bra 1934. go­di­ne.
U toj do­ku­men­ta­ci­ji, za ču­do, ne­ma pje­sme, ve­li­kog de­se­te­rač­kog spje­va Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća Tre­bje­škog, ta­da već zna­me­ni­tog maj­sto­ra ove vr­ste pje­sni­štva. Ču­va se, me­đu­tim, nje­go­vo pi­smo upu­će­no kra­lji­ci Ma­ri­ji, udo­vi­ci kra­lja Alek­san­dra, 28. mar­ta 1935 go­di­ne, što je ne­po­bit­ni do­kaz da je ovaj do­ga­đaj, aten­tat u Mar­se­lju. Ono do­slo­vi­ce gla­si:
VA­ŠE VE­LI­ČAN­STVO,
U sa­zna­nju ve­li­či­ne, u vječ­no­sti ne­pro­la­znih dje­la Vi­te­ško­ga Kra­lja Mu­če­ni­ka i Uje­di­ni­te­lja na­še­ga na­ro­da Alek­san­dra I Ka­ra­đor­đe­vi­ća – u po­bo­žnom osje­ća­nju pre­ma Nje­go­voj sve­toj sje­ni, a po neo­do­lji­voj po­tre­bi du­še na­šao sam se po­bu­đen da u du­hu na­rod­ne po­e­zi­je opje­vam Nje­go­vu tra­gič­nu po­gi­bi­ju u Mar­se­lju, što sam već i ostva­rio i uz pri­po­moć svo­jih pri­ja­te­lja u za­seb­nu knji­ži­cu iz­dao.
Pje­smu sam na­mi­je­nio uz­vi­še­nom ci­lju – za­gre­ja­va­nju ža­ra i lju­ba­vi na­rod­ne du­še, a na­ro­či­to za­gre­ja­va­nja sr­ca na­še hra­bre voj­ske pre­ma Di­na­sti­ji, Kra­lju i dra­goj do­mo­vi­ni.
Kao sin si­ro­ma­šnih se­ljač­kih ro­di­te­lja kr­šnih br­da Cr­ne Go­re, na či­joj je gru­di ro­đen i Kralj Mu­če­nik, slo­bo­dan sam Vas oba­vi­je­sti­ti da već 15 go­di­na slu­žim pre­ko štam­pa­ne ri­je­či – u du­hu na­rod­ne po­e­zi­je – ja­ča­nju na­ci­o­nal­ne svi­je­sti, me­đu ko­ji­ma pje­sma­ma, na­ro­či­to se is­ti­ču svu­da omi­lje­na na­rod­na pje­sma „Pr­vi do­la­zak Kra­lja Alek­san­dra I u Cr­nu Go­ru” i „Sjaj­na moj­ko­vač­ka bit­ka” i t.d. Ka­ko i da­lje osje­ćam i po­red ma­te­ri­jal­ne bi­je­de neo­do­lji­vu po­tre­bu du­še, da i da­lje do po­sljed­nje mo­guć­no­sti slu­žim to­me sve­tom dje­lu, sa po­da­nič­kom po­kor­no­šću mo­lim V.Kr. Ve­li­čan­stvo da bla­go­i­zvo­li­te pri­mi­ti ovu mo­ju tu­žnu po­pi­jev­ku kao VI­JE­NAC pri­li­kom po­lu­go­di­šnjeg po­me­na Va­šeg Bla­že­no­po­čiv­šeg Mu­ža, kao iz­liv naj­ve­ćeg bo­la i ža­lo­sti na­še­ga na­ro­da.
Va­šem ve­li­čan­stvu osta­jem u po­da­nič­koj ne­po­ko­le­blji­voj vjer­no­sti i oda­no­sti,
U Be­o­gra­du. 28.mar­ta 1935.g.
Za­hva­lan i bla­go­da­ran:Ra­do­van Be­ći­ro­vić Tre­bje­ški, pje­snik, Šav­nik, Zet­ska ba­no­vi­na
Sa­mo ne­de­lju da­na ka­sni­je, 4. apri­la 1935. go­di­ne, usle­dio je od­go­vor sa dvo­ra:
„Vaš spev „PO­GI­BI­JA” na­i­šao je na pri­zna­nje Nje­nog ve­li­čan­stva Kra­lji­ce, ko­ja je du­bo­ko uve­re­na u is­kre­ne, to­li­ko pu­ta na de­lu po­ka­za­te pa­tri­ot­ske iz­li­ve či­ste i ni­čim neo­ka­lja­ne na­rod­ne du­še, hra­brih sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re i Br­da.”
Od si­ja­set pje­sa­ma ko­je su se pi­ja­vi­le od­mah na­kon aten­ta­ta u Mar­se­lju, sa­mo jed­na je nad­ži­vje­la vri­je­me i mi­je­ne i pre­bro­di­la za­bra­ne i tmi­ne za­bo­ra­va. Ne to­li­ko, mo­žda, zbog sa­mog kra­lja Alek­san­dra, zbog ono­ga što se zbi­lo i ka­ko se zbi­lo u Mar­se­lju – jer o to­me su mno­gi i mno­go po­drob­ni­je pi­sa­li - ko­li­ko zbog lje­po­te sa­me pje­sme i maj­stor­stva nje­nog tvor­ca, Ra­do­va­na Be­ći­ro­vi­ća - Tre­bje­škog, ne­sum­nji­vo naj­ve­ćeg i naj­po­zna­ti­jeg maj­sto­ra, bar­da ep­skog de­se­ter­ca no­vi­jeg do­ba na ovom bal­kan­skom pod­ne­be­sju.
Bu­do SI­MO­NO­VIĆ