GU­SI­NjE -Pro­blem ko­ri­ta ri­je­ke Grn­čar, ko­ja zbog ne­u­re­đe­no­sti oba­le, a di­je­lom i zbog pre­tje­ra­nog eks­plo­a­ti­sa­nja šljun­ka pri­či­nja­va ve­li­ku šte­tu lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu, po­treb­no je što pri­je ri­je­ši­ti, jer su ima­nja ugro­že­na od po­pla­va. Mje­šta­ni is­ti­ču da nad­le­žni tre­ba da po­ra­de i na za­šti­ti no­vo­i­zgra­đe­nog re­gi­o­nal­nog pu­ta do gra­nič­nog pre­la­za s Al­ba­ni­jom, ko­ji je već u sta­nju pro­pa­da­nja.Mje­šta­ni su ne­bro­je­no pu­ta ape­lo­va­li na nad­leđ­ne da ri­je­še pro­ble­me s ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju, ali su svi uglav­nom bi­li glu­vi za nji­ho­ve za­htje­ve.
-Dok je u se­li­ma bi­lo vi­še lju­di, pro­ble­mi su rje­ša­va­ni sop­stve­nim sna­ga­ma. Po­di­za­le su se oba­lo­u­tvr­de od ka­me­na, bra­ne i na­si­pi na udar­nim mje­sti­ma, ali su se se­la is­pra­zni­la i vi­še ne­ma ko to da ra­di. Sad smo ugro­že­ni od po­pla­va do te mje­re da vi­še i ne vi­di­mo iz­laz, po­go­to­vo jer na­ši za­htje­vi i ape­li ni­je­su na­i­la­zi­li na ra­zu­mi­je­va­nje nad­le­žnih ni dok smo bi­li za­jed­no s Pla­vom, a ni u ovoj Op­šti­ni ko­ju smo želj­no iš­če­ki­va­li. Svi obe­ća­va­ju, a od to­ga ne­ma ni­šta. Što se ti­če no­vog pu­ta do gra­ni­ce s Al­ba­ni­jom, ko­li­ko zna­mo ni pri­mo­pre­da­ja ra­do­va ni­je iz­vr­še­na, a put pro­pa­da, što zbog kon­ce­si­o­na­ra ko­ji iz­no­se ma­te­ri­jal iz ko­ri­ta ri­je­ke Grn­čar, što ozbog onih ko­ji eks­plo­a­ti­šu ma­te­ri­jal duž obo­da sa­o­bra­ćaj­ni­ce – re­vol­ti­ra­ni su mje­šta­ni.Pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Gu­si­nje El­vis Ome­ra­gić ka­že da se mo­ra na­ći traj­no rje­še­nje za pro­blem to­ka ri­je­ke Grn­čar, nje­nog ko­ri­ta i oba­lo­u­tvr­da.
-Dok smo bi­li u sa­a­sta­vu Op­šti­ne Plav, po­u­zda­no znam da je Vla­da na­kon po­pla­va 2011. go­di­ne iz­dvo­ji­la zna­čaj­na sred­stva za sa­na­ci­ju oba­la ri­je­ke Grn­čar, a da se na­ža­lost ni­kad ni­je ušlo u re­a­li­za­ci­ju tih sred­sta­va i u rje­ša­va­nje pro­ble­ma. Bi­le su to ci­fre ko­je su pre­la­ze sto­ti­ne hi­lja­da eura. Tre­ba­lo bi utvr­di­ti gdje su ta sred­stva oti­šla. Oba­la Grn­ča­ra je kva­li­te­no ura­đe­na na al­ban­skoj stra­ni i za­šti­ćen je nji­hov pro­stor, što do­ne­kle mo­žda i do­pri­no­si pro­ble­mu na na­šoj stra­ni, ali kod nas sve sto­ji u pla­no­vi­ma, a sla­bo šta se pred­u­zi­ma. Kra­jem pro­šle gra­đe­vin­ske se­zo­ne za­po­če­ti su ra­do­vi na ure­đe­nju ko­ri­ta ri­je­ke Grn­čar i nje­nim oba­lo­u­tvr­da­ma uz­vod­no od mo­sta u Gu­si­nju, i ura­đe­no je oko 1.200 me­ta­ra, što ra­di pod­go­rič­ka fir­ma „To­ško­vić“, a oče­ki­va­nja su da se ti po­slo­vi na­sta­ve do gra­ni­ce i da se nji­ma ri­je­ši i taj pro­blem –is­ta­kao je Ome­ra­gić.On is­ti­če da se s ra­do­vi­ma ne smi­je sta­ti, jer bi mo­glo do­ći do ve­ćeg pro­ble­ma –ri­je­ka bi pri­li­kom po­ve­ća­nog vo­do­sta­ja mo­gla da za­o­bi­đe oba­lo­u­tvr­du ili bra­nu pa da for­mi­ra no­vo ko­ri­to i lju­di­ma na­ne­se još ve­će šte­te.
Ome­ra­gić do­da­je da pi­ta­nje kon­ce­si­ja za ri­je­ku Grn­čar i odr­ža­va­nje pu­ta do gra­ni­ce s Al­ba­ni­jom ni­je u in­ge­ren­ci­ji Op­šti­ne.
-To su pi­ta­nja ko­ji­ma tre­ba da se po­za­ba­vi Vla­da, a mi bi­smo mo­gli na ne­koj od sjed­ni­ca skup­šti­ne da ih raz­ma­tra­mo i da do­ne­se­mo ne­ke za­ključ­ke. Kva­li­tet­nim ra­do­vi­ma ure­đe­nja ko­ri­ta i oba­lo­u­tvr­da ri­je­ke Grn­čar za­šti­ti­la bi se i či­ta­va do­li­na do Plav­skog je­ze­ra, oko 15 ki­lo­me­ta­ra, gdje ima i tih in­di­vi­du­al­nih ga­zdin­sta­va u ko­ja su ulo­že­na ve­li­ka sred­stva i u oba­ve­zi smo da te lju­de za­šti­ti­mo da ne tr­pe to­li­ke šte­te, a i u gor­njem di­je­lu pr­ven­stve­no ku­će Ba­li­ća, Iva­no­vi­ća, Ome­ra­gi­ća – ka­zao je Ome­ra­gić. N.V.


Ni car­sko, ni spa­hij­sko

Ome­ra­gić is­ti­če da se po pi­ta­nju koc­ne­ci­ja mo­ra vr­ši­ti stro­ža kon­tro­la.
-Ova­ko je ni car­sko ni spa­hij­sko, što je naj­go­ra si­tu­a­ci­ja. Ni­ko se Op­šti­ni ni­je obra­ćao za kon­ce­si­je, ta­ko da se ti po­slo­vi iz­gle­da ra­de po ne­koj iner­ci­ji kao u vre­me­nu dok smo bi­li za­jed­no s Pla­vom, a vje­ro­vat­no se ko­ri­sti i luft, bu­du­ći da mi ni­je­smo de­fi­ni­sa­li po­te­ze zbog ne­po­zna­va­nja te pro­ble­ma­ti­ke. Što se ti­če ošte­će­nja no­vo­i­zgra­đe­nog pu­ta, on je ka­te­go­ri­san kao re­gi­o­nal­ni i odr­ža­va ga pred­u­ze­će „Cr­na­go­ra­put”, a ne znam do­kle se do­šlo s pri­mo­pre­da­jom ra­do­va i zva­nič­nim pu­šta­njem u sa­o­bra­ćaj. Ja sam ba­rem dva­put ak­tu­el­nom mi­ni­stru sa­o­bra­ća­ja pre­ci­zno uka­zao na pro­ble­me i osta­lo je na ri­je­či­ma da će se iza­ći u su­sret na­šim za­htje­vi­ma, da će se ri­je­ši­ti pro­blem i da će taj put bi­ti pod nad­zo­rom i slu­ži­ti svr­si– is­ti­če Ome­ra­gić.