Po­vra­ćaj imo­vi­ne u Do­njoj Go­ri­ci, u mje­stu Pa­vlo­vi­na, ko­ju je kom­pa­ni­ja „13. jul Plan­ta­že” za­lo­ži­la za kre­dit od 1,1 mi­li­on eura kod Lov­ćen ban­ke, tra­ži osam na­sled­ni­ka biv­ših vla­sni­ka, ko­ji­ma su ta ima­nja od­u­ze­ta po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta.
Nad tom imo­vi­nom, ka­ko je na­ve­de­no u re­vi­zor­skom iz­vje­šta­ju za pro­šlu go­di­nu, ko­ju je ura­di­la re­vi­zor­ska ku­ća KPMG iz Pod­go­ri­ce, a ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu Mon­te­ne­gro­ber­ze, us­po­sta­vljen je fi­du­ci­ja­r­ni pre­nos pra­va svo­ji­ne (fi­du­ci­ja je in­stru­ment osi­gu­ra­nja sli­čan hi­po­te­ci, sa­mo što kod fi­du­ci­je ban­ka pre­u­zi­ma vla­sni­štvo nad pred­me­tom kre­di­ti­ra­nja do ot­pla­te kre­di­ta) na ka­ta­star­skim par­ce­la­ma iz li­sta ne­po­kret­no­sti broj 362 KO Do­nja Go­ri­ca, i to ka­ta­star­ske par­ce­le 779, 780 i 781. Pre­ma po­da­ci­ma iz ka­ta­stra, te tri par­ce­le vo­de se kao svo­ji­na Lov­ćen ban­ke, a ra­di se o tri par­ce­le ze­mlji­šta ko­je su ka­te­go­ri­sa­ne kao li­va­de tre­će kla­se, po­vr­ši­ne 7.405, 532 i 16.980 kva­dra­ta, od­no­sno ukup­no 24.917 kva­dra­ta, kao i ze­mlji­šte od 500 me­ta­ra kva­drat­nih, ko­je se na­la­zi uz van­pri­vred­nu zgra­du, kao i se­dam po­moć­nih zgra­da u van­pri­vre­di, ukup­ne po­vr­ši­ne 3491 kva­dra­ta.
Pre­ma tvrd­nja­ma jed­nog od vla­sni­ka, Ve­se­li­na Mar­ko­vi­ća, Re­pu­blič­ki za­vod za ge­o­det­ske i imo­vin­sko-prav­ne po­slo­ve, rje­ša­va­ju­ći po nje­go­vom za­htje­vu za vra­ća­nje po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta iz dru­štve­ne svo­ji­ne – do­nio je dje­li­mič­no rje­še­nje ko­jim se vla­sni­ku vra­ća­ju tri par­ce­le ze­mlji­šta, po­vr­ši­ne 5.023 me­tra kva­drat­na, 824 kva­dra­ta i 2.201 me­tar kva­drat­ni ze­mlji­šta ko­je je od­u­ze­to nje­go­vom ocu 1959. go­di­ne. Ra­di se o ze­mlji­štu ukup­ne po­vr­ši­ne 8.048 me­ta­ra kva­drat­nih. Re­pu­blič­ki za­vod do­nio je dje­li­mič­no rje­še­nje o po­vra­ća­ju di­je­la ze­mlji­šta 9. de­cem­bra 1994. go­di­ne, ali ni­je pri­hva­tio za­htjev Mar­ko­vi­ća za po­vra­ćaj di­je­la ze­mlji­šta ko­ji se od­no­sio na 40 kva­dra­ta as­falt­nog pu­ta, ne­plod­nog ze­mlji­šta od ukup­no 17 kva­dra­ta, kao i još 182 me­tra kva­dra­t­na pu­ta. Ra­di se o ze­mlji­štu ko­je se na­la­zi na kom­plek­su sta­rog vin­skog po­dru­ma, ži­vi­nar­ni­ka i skla­di­šta Pa­vlo­vi­ne.
Ve­se­lin i nje­gov brat Dra­gan po­tra­žu­ju ze­mlju ko­ja se na­la­zi na mje­stu zva­nom Vi­še gla­vi­ce u Gor­njoj Go­ri­ci, po­vr­ši­ne 4.580 kva­dra­ta, na ko­joj se na­la­zio vi­no­po­drum Plan­ta­ža, ze­mlju zva­nu Lo­kve po­vr­ši­ne 4.470 me­ta­ra kva­drat­nih, na ko­joj je na­pu­šte­ni sta­kle­nik, kao i ze­mlju u mje­sti­ma zva­nim Rog i Okru­gla­če, kod pi­li­ćar­ni­ka, po­vr­ši­ne 8.282 kva­dra­ta, na ko­joj se, po tvrd­nja­ma Mar­ko­vi­ća, ne na­la­zi ni­šta.
Ze­mlju, ko­ja je vla­sni­ci­ma vra­će­na kao po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, vla­sni­ci su ko­ri­sti­li od 1992. do 1998. go­di­ne. Plan­ta­že su, ka­ko je na­veo, ulo­ži­le pri­go­vor na rje­še­nje o dje­li­mič­nom vra­ća­nju imo­vi­ne. Po tom pri­go­vo­ru, for­mi­ra­na je ko­mi­si­ja vje­šta­ka po­ljo­pri­vred­ne i gra­đe­vin­ske stru­ke, a vje­šta­če­nje su ura­di­li Lju­bo­mir Pe­jo­vić i Ra­do­mir Ze­ko­vić, ko­ji su u svo­jim na­la­zi­ma i mi­šlje­nji­ma iz ma­ja 1996. go­di­ne kon­sta­to­va­li da se spor­no ze­mlji­šte ne na­la­zi u funk­ci­ji po­ljo­pri­vred­nog, jer je za­ga­đe­no tok­sič­nim ki­sje­li­na­ma i me­ta­li­ma ko­ji uti­ču na uz­ga­ja­nje po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da, pa je ta ze­mlja pro­gla­še­na za in­fra­struk­tur­no ze­mlji­šte, či­me je, ka­ko tvr­di Mar­ko­vić, ospo­ren po­vra­ćaj te ze­mlje vla­sni­ci­ma. Na osno­vu ta­kvog vje­šta­če­nja, Vr­hov­ni sud je 17. mar­ta 1998. go­di­ne do­nio od­lu­ku da se ze­mlja ne mo­že vra­ti­ti vla­sni­ci­ma, iz raz­lo­ga što se ra­di o ze­mlji­štu ko­je ni­je ob­ra­di­vo, od­no­sno za­to što su vje­šta­ci, po ri­je­či­ma Mar­ko­vi­ća, za­bra­ni­li da se na toj ze­mlji oba­vlja po­ljo­pri­vred­na dje­lat­nost.
– Kom­pa­ni­ja Plan­ta­že na tim po­vr­ši­na­ma uz­ga­ja­ ma­sli­ne i for­mi­ran je ko­njič­ki klub Mon­te­ne­gro, či­me su zlo­u­po­tre­blje­na struč­na vje­šta­če­nja – na­veo je Mar­ko­vić.
On je na­gla­sio da se ra­di­lo o ze­mlji­štu na ko­jem su Plan­ta­že ima­le pra­vo ko­ri­šće­nja, te da je ta imo­vi­na mo­ra­la da se vra­ti vla­sni­ci­ma, even­tu­al­no da do­bi­ju za­mje­nu za ne­ko dru­go ze­mlji­šte, ili da im se da­ju ak­ci­je u Plan­ta­ža­ma, ali od to­ga ni­šta ni­je ura­đe­no.
– Či­nje­ni­ca da je za­mlji­šte bi­lo vra­će­no, a za­tim pot­pu­no ne­za­ko­ni­to ote­to u re­ži­ji po­je­di­nih moć­ni­ka, ko­ji ga da­nas ko­ri­ste za re­kre­ak­ci­ju, go­vo­ri o to­me da se ni­je ra­di­lo o in­te­re­su AD Plan­ta­ža, s ob­zi­rom da se ze­mlji­šte na­la­zi u zo­ni DUP-a i da pred­sta­vlja ne­iz­gra­đe­no gra­đe­vin­sko zem­ljšte. Is­pu­nje­ni su uslo­vi da se biv­šim vla­sni­ci­ma vra­ti svo­ji­na po Za­ko­nu o re­sti­tu­ci­ji, za­šta su pod­ni­je­ti za­htje­vi nad­le­žnoj ko­mi­si­ji – na­veo je Mar­ko­vić.
U od­go­vo­ru na za­htjev Mar­ko­vi­ća, od 30. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne, ko­jim je od gra­do­na­čel­ni­ka Glav­nog gra­da tra­žio po­moć u rje­ša­va­nju imo­vin­sko prav­nih od­no­sa sa kom­pa­ni­jom „13. jul Plan­ta­že”, na­ve­de­no je da je spor­no ze­mlji­šte upi­sa­no kao svo­ji­na Plan­ta­ža.
– Ko­njič­ki klub Mon­te­ne­gro for­mi­ran je u fe­bru­a­ru 2002. go­di­ne sa sje­di­štem u Vra­ni­ći­ma, gdje se i na­la­zio do 2005. go­di­ne, ka­da su se pre­se­li­li u Gor­nju Go­ri­cu i ta­ko uzur­pi­ra­li na­ša ima­nja. Plan­ta­že su iste, 2005. go­di­ne adap­ti­ra­le jed­nu ha­lu za smje­štaj ko­nja. Biv­ši di­rek­tor Plan­ta­ža Đor­đi­je Raj­ko­vić za­tvo­rio je pu­te­ve ko­je su gra­đa­ni Lje­šan­ske na­hi­je, Gor­nje i Do­nje Go­ri­ce ko­ri­sti­li da bi do­šli do svo­jih ima­nja – na­veo je Mar­ko­vić.
J.V.


Nad­le­žni da se iz­ja­sne o ne­za­ko­ni­to­sti­ma

– Mo­li­mo da pre­sta­nu na­pa­di na na­šu imo­vi­nu i da se nad­le­žne in­sti­tu­ci­je što pri­je iz­ja­sne o uči­nje­nim ne­za­ko­ni­to­sti­ma i da ot­klo­ne sve štet­ne po­sle­di­ce. Sma­tra­mo da je rje­še­nje pi­ta­nja re­sti­tu­ci­je je­dan od uslo­va za evrop­ske in­te­gra­ci­je i da ni­je u in­te­re­su dr­ža­ve da zbog ne­či­je sa­mo­vo­lje bu­du ošte­će­ni gra­đa­ni. Ka­ko su imo­vin­ska pra­va iz kor­pu­sa osnov­nih ljud­skih pra­va, oče­ku­je­mo da se u ra­svje­tlja­va­nje ovog pi­ta­nja uklju­če i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je – na­veo je Mar­ko­vić.