Rad­ni­ci u Cr­noj Go­ri, na­ro­či­to oni u pri­vat­nom sek­to­ru su obes­pra­vlje­ni i ne­za­šti­će­ni, od­u­ze­ta su im ele­men­tar­na pra­va i to rad­na ne­dje­lja od 40 sa­ti, pla­će­ni go­di­šnji od­mor i pre­ko­vre­me­ni rad, upla­će­ni po­re­zi i do­pri­no­si na za­ra­de i za­šti­ta na ra­du, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” li­der Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić. Kri­vac za ova­kvu si­tu­a­ci­ju, po ri­je­či­ma Vu­či­ni­ća je is­klju­či­vo vlast.
– Ka­da kri­mi­nal­ci vo­de glav­nu ri­ječ u dr­ža­vi, on­da ne tre­ba da nas ču­di što je ta­kvo sta­nje sa rad­ni­ci­ma ko­ji­ma su od­u­ze­ta ele­men­tar­na rad­nič­ka pra­va. Da­nas su u Cr­noj Go­ri rad­ni­ci iz­gu­bi­li sva pra­va i iz­ra­blju­ju ih za mi­zer­ne za­ra­de od ko­jih ne mo­gu da obez­bi­je­de ni svoj bi­o­lo­ški op­sta­nak. U Cr­noj Go­ri je na sna­zi di­vlji ka­pi­ta­li­zam u ko­jem je rad­nik sa­mo ro­ba na tr­ži­štu i po­tro­šni ma­te­ri­jal. Da bi se to pro­mi­je­ni­lo, uslov svih uslo­va je smje­na od­na­ro­đe­ne i kri­mi­no­ge­ne vla­sti – po­ru­čio je Vu­či­nić.
Neo­li­be­ral­ni kon­cept eko­no­mi­je, ka­ko je ak­tu­el­ni re­žim ljep­še na­zvao po­ha­ru eko­no­mi­je i dr­ža­ve, na­gla­ša­va Vu­či­nić, uči­nio je da od ne­ka­da­šnjih rad­ni­ka da­nas ima­mo na­jam­ni­ke i nad­ni­ča­re,bez ika­kve so­ci­jal­ne si­gur­no­sti,ko­ji ži­ve i ra­de od da­nas do sju­tra u stal­nom stra­hu od gu­bit­ka rad­nog mje­sta.
– Vla­sto­dr­šci u Cr­noj Go­ri, ko­ji se odr­ža­va­ju na vla­sti kao ud­ba­ško-kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja su ras­pro­da­li ne­ka­da­šnju dru­štve­nu imo­vi­nu, uni­šti­li ne­ka­da­šnja naj­ve­ća pred­u­ze­ća i fa­bri­ke, pri če­mu su naj­go­re pro­šli ne­ka­da­šnji rad­ni­ci u tim pred­u­ze­ći­ma, ko­ji su pu­tem ste­čaj­nih po­stu­pa­ka is­tje­ra­ni iz tih pred­u­ze­ća bez ot­prem­ni­na, sa ne­po­ve­za­nim rad­nim sta­žom i ne­is­pla­će­nim za­ra­da­ma – re­kao je on.
On je na­veo nik­šić­ku Že­lje­za­ru kao pri­mjer ne­ka­da naj­u­spje­šnijeg pred­u­ze­ća ko­je se pre­tvo­ri­lo u rad­nič­ku noć­nu mo­ru.
– Ra­dio sam u Že­lje­za­ri dva­de­set i vi­še go­di­na. Bi­la je to fa­bri­ka ko­ju smo do­ži­vlja­va­li, mi ko­ji smo ra­di­li u njoj, kao dru­gi dom. Dru­ga­či­je su je sma­tra­li oni ko­ji su njom upra­vlja­li i ko­ji su po­sta­vlja­ni od stra­ne kva­zi po­li­tič­ke i ma­fi­ja­ške or­ga­ni­za­ci­je ko­ja je vr­ši­la vlast svih ovih go­di­na i ko­ji su fa­bri­ku pot­kra­da­li i pljač­ka­li. To im je, iz­gle­da bi­lo ma­lo, pa su on­da po­če­li sa pri­va­ti­za­ci­ja­ma Že­lje­za­re. On­da je to već bi­la oti­ma­či­na i iži­vlja­va­nje nad rad­ni­ci­ma. Da ne spo­mi­njem Lej­ben­zo­na ili Bro­la i osta­le pro­tu­ve i bje­lo­svjet­ske fu­ka­re ko­je su nas pljač­ka­le i ko­je smo mo­ra­li tr­pje­ti, jer su ima­li po­dr­šku i bi­li u spre­zi sa vla­sti­ma. Sje­ti­mo se sa­mo MNSS-a, či­ji su po­je­di­ni vla­sni­ci i men­dže­ri bi­li u vr­lo bli­skim i rod­bin­skim ve­za­ma sa ak­tu­el­nim pre­mi­je­rom i ko­ji su ne­kon­tro­li­sa­no po­tro­ši­li 26 mi­li­o­na eura kre­di­ta za ko­ji je ga­ran­to­va­la dr­ža­va i uz to imo­vi­nu Že­lje­za­re ko­ju su opljač­ka­li. Kre­dit su vra­ti­li gra­đa­ni i to sa ka­ma­ta­ma 33 mi­li­o­na eura. To je stvar za dr­žav­nog tu­ži­o­ca kao i sa­da­šnje po­slo­va­nje fa­bri­ke, jer ka­ko To­šče­lik ra­di i pro­iz­vo­di, pri­je bi se re­klo da fa­bri­ka slu­ži vla­sni­ku To­sja­li hol­din­gu za ne­ke dru­ge svr­he, a da je pro­iz­vod­nja če­li­ka sa­mo po­kri­će. Da­nas je Že­lje­za­ra na iz­di­sa­ju sa je­dva sto i ne­što stal­no za­po­sle­nih rad­ni­ka i pro­iz­vod­nju od ne­kih 2000 to­na na mje­seč­nom ni­vou ka­da ra­de, a ve­ći dio u go­di­ni ne pro­iz­vo­de – tvr­di Vu­či­nić.
On pod­sje­ća da su nje­mu u Že­lje­za­ri uru­či­li ot­kaz.
– Me­ne su, na prav­di Bo­ga, is­tje­ra­li iz Že­lje­za­re i kao pred­sjed­ni­ku sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je uru­či­li ot­kaz. Osve­ti­li su mi se što sam pred­vo­dio štrajk če­li­ča­na­ca i što smo sa tim štraj­kom uspje­li da se iz­bo­ri­mo za po­ve­ća­nje pla­te – uka­zu­je Vu­či­nić.
On is­ti­če da ni­je la­ko iz­dvo­ji­ti ko­ji rad­ni­ci u Cr­noj Go­ri su u naj­te­žoj po­zi­ci­ji, jer je, ka­ko je ka­zao, kon­ku­ren­ci­ja pre­ve­li­ka.
– Ka­da bih re­kao da su to rad­ni­ci u KAP-u, mo­žda bi se ogri­je­šio o rad­ni­ke u tr­go­vin­skim rad­nja­ma ko­ji ra­de po 10 sa­ti dnev­no, bez slo­bod­nog da­na za 200 eura, ili pre­ma svim oni­ma rad­ni­ci­ma ko­ji su za­po­sle­ni na od­re­đe­no, ko­ji­ma ot­kaz vi­si nad gla­vom i zbog to­ga i nji­ho­ve eko­nom­ske za­vi­sno­sti mo­ra­ju da tr­pe, ću­te i ra­de, a u iz­bor­noj go­di­ni i da gla­sa­ju ka­ko im ga­zde ka­žu – na­gla­ša­va Vu­či­nić.
On ka­že da sve to po­ka­zu­je da je pred rad­ni­ci­ma te­ška bor­ba za op­sta­nak.
– Zbog to­ga je Rad­nič­ka par­ti­ja i otvo­re­na za sa­rad­nju sa pred­stav­ni­ci­ma rad­ni­ka i sin­di­ka­ti­ma u ci­lju bor­be za rad­ni­ke i nji­ho­va pra­va i u par­la­men­tu a i van nje­ga. Rad­ni­ci se ni­ka­da ne smi­ju od­re­ći i za­po­sta­vi­ti svo­ja naj­moć­ni­ja oruž­ja, a to su štraj­ko­vi i pro­te­sti u če­mu mo­gu uvi­jek da ra­ču­na­ju na po­moć i sa­rad­nju Rad­nič­ke par­ti­je. S ob­zi­rom na sta­nje u ko­me se rad­ni­ci na­la­ze, štraj­ko­vi i pro­te­sti tek pred­sto­je – za­klju­čio je Vu­či­nić.
B.MA­RAŠ


Ko­mi­si­ja za pri­va­ti­za­ci­je ne­moć­na pro­tiv ma­fi­je

Vu­či­nić je na če­lu Ko­mi­si­je za kon­tro­lu i pra­će­nje po­stu­pa­ka pri­va­ti­za­ci­je i ka­ko ka­že to skup­štin­sko ti­je­lo tre­ba uki­nu­ti do smje­ne ak­tu­el­nog re­ži­ma i for­mi­ra­ti spe­ci­jal­ni tim od po­li­ci­je i tu­ži­la­ca za pri­va­ti­za­ci­je u okvi­ru Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva.
– Po­ka­za­li smo se ne­moć­ni pro­tiv ma­fi­je ko­ja je uni­šta­va­la i pljač­ka­la na­še fa­bri­ke i ho­te­le i ni­ka­kve po­mo­ći ni­je mo­glo bi­ti od ono­ga što smo utvr­di­li, a to je da su sve te pri­va­ti­za­ci­je ko­je smo is­pi­ti­va­li bi­le lo­pov­ske, pljač­ka­ške i kri­mi­nal­ne u ko­ji­ma su bi­li za­stu­plje­ni svi ele­men­ti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la bi­lo da je to ko­rup­ci­ja, pra­nje nov­ca, pljač­ka ili oti­ma­či­na ko­je su za­vr­še­ne is­tje­ri­va­njem rad­ni­ka na uli­cu. Sav naš rad se sveo na pri­ču i na za­ključ­ke ko­je ni­je­su ni­kog oba­ve­zi­va­li, ali da bu­de za utje­hu oni­ma ko­ji su oče­ki­va­li ne­što od nas da ura­di­mo je da smo iz­ni­je­li u jav­nost isti­nu o pri­va­ti­za­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri – na­gla­sio je Vu­či­nić.