Na za­htjev Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je Rud­ni­ka uglja Ustav­ni sud Cr­ne Go­re po­kre­nuo je ocje­nu ustav­no­sti di­je­la Pra­vil­ni­ka o rje­ša­va­nju stam­be­nih po­tre­ba za­po­sle­nih. Iz Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je po­ru­ču­ju da je bord di­rek­to­ra Rud­ni­ka uglja ig­no­ri­sao nji­ho­ve pri­go­vo­re i da je Pra­vil­nik usvo­jen 12. ju­na 2013. go­di­ne, pri če­mu je, ka­ko tvr­de, na­ni­je­ta ozbilj­na šte­ta za­po­sle­ni­ma, a dio rad­ni­ka je, ka­ko su na­gla­si­li, dis­kri­mi­ni­san.
Iz rud­nič­kog sin­di­ka­ta na­vo­de da je iz­vr­še­na po­dje­la 80 sta­no­va, ta­ko što u po­ro­dič­nu za­jed­ni­cu ni­je­su pri­zna­ta dje­ca sta­ri­ja od 18 go­di­na, ko­ju ro­di­te­lji još uvi­jek iz­dr­ža­va­ju, od­no­sno ko­ja ni­je­su za­po­sle­na. Sin­di­kal­ci tvr­de da su pri­vi­le­go­va­ni svi za­po­sle­ni či­ja su dje­ca ma­lo­ljet­na, a ošte­će­ni svi či­ja su dje­ca pu­no­ljet­na. Pri­mje­nom ova­ko de­fi­ni­sa­nog čla­na Pra­vil­ni­ka vr­ši se, tvr­de, oči­gled­na po­dje­la me­đu za­po­sle­ni­ma i sta­vlja­ju se u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj rad­ni­ci ko­ji ni­je­su u mo­guć­no­sti da ško­lu­ju dje­cu i oni či­ja su dje­ca pu­no­ljet­na i ne­ma­ju za­po­sle­nje.
– Mi­šlje­nje Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je je da sva dje­ca – iz­dr­ža­va­na, usvo­je­na i pa­stor­čad, ko­ja ži­ve u po­ro­dič­nom do­ma­ćin­stvu za­po­sle­nog tre­ba da bu­du pri­zna­ta za čla­no­ve po­ro­dič­nog do­ma­ćin­stva za slu­čaj rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba, pod uslo­vom da ni­je­su za­po­sle­na na neo­d­re­đe­no vri­je­me, što se do­ka­zu­je po­tvr­dom Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje i lič­nom kar­tom – ka­zao je pred­sjed­nik sin­di­ka­ta Mi­loš Obre­nić.
On tvr­di da je uma­nji­va­njem bro­ja bo­do­va, rad­ni­ci­ma ko­ji­ma u po­ro­dič­nu za­jed­ni­cu ni­je­su pri­zna­ta iz­dr­ža­va­na dje­ca, pri­či­nje­na ne­vi­đe­na ne­prav­da.
Obre­nić na­vo­di da je ne­prav­da po­či­nje­na i u čla­nu 12. pra­vil­ni­ka u kom je na­ve­de­no da se vi­si­na kre­di­ta, ko­ji se do­dje­lju­je za­po­sle­nom za iz­grad­nju ili ku­po­vi­nu sta­na ili po­ro­dič­ne zgra­de u vi­si­ni od 80 pro­ce­na­ta od vri­jed­no­sti sta­na ko­ji mu pri­pa­da. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, i u tom slu­ča­ju se ra­di o ne­jed­na­kim pra­vi­ma me­đu za­po­sle­ni­ma ko­ji do­bi­ja­ju stan od po­slo­dav­ca.
– Mi­šlje­nje Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je je da za­po­sle­ni ko­ji do­bi­ja­ju kre­di­te za iz­grad­nju ili ku­po­vi­nu sta­na mo­ra­ju do­bi­ti istu vi­si­nu kre­di­ta, od­no­sno u vi­si­ni 100 pro­ce­na­ta vri­jed­no­sti sta­na, ko­ji mu pri­pa­da, pod jed­na­kim uslo­vi­ma kao i za­po­sle­ni ko­ji rje­ša­va stam­be­no pi­ta­nje pu­tem pro­da­je sta­na pod po­volj­nim uslo­vi­ma od stra­ne po­slo­dav­ca – ka­zao je Obre­nić is­ti­ču­ći da sin­di­kat ni­je sa­gla­san ni sa čla­nom 16 pra­vil­ni­ka, ko­ji se od­no­si na kre­dit­ne oba­ve­ze za­po­sle­nih, od­no­sno ko­jim se osta­vlja oba­ve­za vra­ća­nja nov­ca u iz­no­su od 25 pro­ce­na, bez ob­zi­ra na go­di­ne sta­ža.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­spor­no je da se ra­di o dis­kri­mi­na­ci­ji, jer se po­me­nu­tim čla­nom, u istu kre­dit­nu oba­ve­zu do­vo­de rad­ni­ci ko­ji ima­ju če­tr­de­set go­di­na rad­nog sta­ža i oni ko­ji ima­ju 10 ili 15 go­di­na.
– Za­po­sle­ni ko­ji uma­nje­njem od 3,4 pro­cen­ta po go­di­ni efek­tiv­nog rad­nog sta­ža u dru­štvu stek­ne uslov za ot­pla­tu kre­di­ta u pot­pu­no­sti, tre­ba da bu­de oslo­bo­đen po­vra­ća­ja od 25 pro­ce­na­ta – ka­zao je Obre­nić i na­gla­sio da bi se na taj na­čin ade­kvat­no vred­no­vao staž za­po­sle­nih u tra­ja­nju od 40 go­di­na, u od­no­su na one ko­ji ima­ju 10 ili 15 go­di­na rad­nog sta­ža.
Po­red na­ve­de­nih pri­go­vo­ra Obre­nić ka­že da je ap­surd­no i be­smi­sle­no zbir bo­do­va po svim kri­te­ri­ju­mi­ma uma­nji­va­ti za dva bo­da za sva­ki pro­ce­nat ri­je­še­no­sti stam­be­ne po­tre­be za­po­sle­nog. On po­ja­šnja­va da to zna­či da za­po­sle­ni ko­ji je, pri­mje­ra ra­di, do­bio 50 pro­ce­na­ta kre­di­ta ko­ji ga sle­du­je, kad se po­mno­ži sa dva – ne­ma šan­su da ostva­ri pra­vo na pre­o­sta­li dio kre­di­ta ko­ji mu pri­pa­da.
– U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma ne tre­ba sank­ci­o­ni­sa­ti za­po­sle­ne uma­nje­njem po svim kri­te­ri­ju­mi­ma, već bo­do­va­ti kao i za osta­le za­po­sle­ne uz do­dje­lu kre­di­ta u vi­si­ni ko­ju ni­je is­ko­ri­stio – ka­zao je on is­ti­ču­ći da oče­ku­je da Ustav­ni sud do­ne­se pra­vič­nu od­lu­ku, ka­ko bi se is­pra­vi­le ne­prav­de pre­ma rad­ni­ci­ma ko­ji­ma su pro­šle go­di­ne po­di­je­lje­ni sta­no­vi.
B. Je.


Ista ci­je­na za pot­kro­vlje i dru­gi sprat

Ka­da je u pi­ta­nju po­dje­la sta­no­va ru­da­ri­ma, je­dan broj za­po­sle­nih u Rud­ni­ku je pod­nio tu­žbe pro­tiv te kom­pa­ni­je, jer su im po istom iz­no­su ra­ču­na­ti sta­no­vi u pot­kro­vlju, kao i sta­no­vi na dru­gom ili tre­ćem spra­tu. Pri­tom ru­da­ri su tu­ži­li Rud­nik i zbog mno­gih ne­do­sta­ta­ka u stam­be­nim je­di­ni­ca­ma. Pre­ma ne­zva­nič­nim sa­zna­nji­ma „Da­na”, me­đu oni­ma ko­ji su tu­ži­li Rud­nik naj­vi­še je pen­zi­o­ni­sa­nih ru­da­ra i onih ko­ji su pred pen­zi­jom.