GU­SI­NjE/PLAV – I po­red ve­o­ma ve­li­kih zim­skih po­ten­ci­ja­la i mo­guć­no­sti, lju­bi­te­lji smu­čar­skih spor­to­va u Gu­si­nju, ne­ma­ju pri­li­ku ba­vlje­nja tom vr­stom spor­ta. Ta­ko­đe, ni zim­ska tu­ri­stič­ka se­zo­na na pro­sto­ru gu­sinj­ske op­šti­ne ta­ko­re­ći ne po­sto­ji, dok uz ma­lo na­po­ra i ula­ga­nja mo­gla bi se stvo­ri­ti ve­o­ma ra­zno­vr­sna po­nu­da u tom prav­cu. Pri­rod­ne lje­po­te i po­ten­ci­ja­li po­sto­je kao ma­lo gdje, i to za vi­še sa­dr­ža­ja, ali!?
Na­stav­nik fi­zič­kog va­pi­ta­nja i po­zna­ti gu­sinj­ski smu­čar Ismet Br­da­kić ka­že da su brda za ski spor­to­ve ve­li­ke mo­guć­no­sti gu­sinj­skih Pro­kle­ti­ja, jer te­re­ni za tu na­mje­nu po­sto­je sa­mi od se­be, sa­mo ih tre­ba ure­di­ti i pri­la­go­di­ti. Po­vr­ši­na smu­čar­skih te­re­na, sa­mo na Bo­ru Ra­don­či­ća, is­ti­če Br­da­kić, iz­no­si oko 550 hek­ta­ra, što ka­že za­do­vo­lja­va po­tre­be oko 27.500 smu­ča­ra. Po­red Bo­ra Ra­don­či­ća, tu su ve­li i Gre­ba­je, Vo­lu­šni­ca i Po­pa­di­ja i još mno­go te­re­na po­god­nih za zim­ske spor­to­ve. Ali, na­gla­ša­va Br­da­kić, ako se ne­što ne pre­du­zme da se ovi te­re­ni pri­ve­du na­mje­ni sve je uza­lud.
-Sni­je­ga na te­re­ni­ma u gu­sinj­skom di­je­lu Pro­kle­ti­ja, za po­tre­be ski­ja­nja, ne­pre­kid­no ima i po šest mje­se­ci u go­di­ni, što pred­sta­vlja ga­ran­ci­ju is­pla­ti­vo­sti ula­ga­nja u ure­đe­nje kao i opre­ma­nja zim­skog sport­skog cen­tra. Po­seb­no je va­žno što je, za­hva­lju­ju­ći sje­ver­nom vje­tru ko­ji tu pre­o­vla­da, sni­jeg uglav­nom pr­šav i suv, ide­a­lan za ski­ja­nje. Pre­ma stu­di­ji OECD-a, ovaj dio Pro­kle­ti­ja po­sje­du­je naj­bo­lje uslo­ve za raz­voj zim­sko-sport­skog tu­ri­zma i ima naj­vi­ši po­ten­ci­jal ski­ja­ških sta­za na ši­rem pro­sto­ru. Po du­ži­ni, de­ni­ve­la­ci­ji i ka­pa­ci­te­tu, gu­sinj­ski dio Pro­kle­ti­ja se mo­že upo­re­di­ti sa naj­ve­ćim ski-cen­tri­ma Al­pa. Na­ža­lost, i po­red iz­van­red­nih smu­čar­skih te­re­na za po­čet­ni­ke, ov­dje ne­ma ni ško­le ski­ja­nja za dje­cu- ka­že Br­da­kić.
I di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je u Pla­vu Edin Ja­da­dić ka­že da raz­mi­šlja­nja na tu te­mu i da po­sto­je mo­guć­no­sti da će se za na­red­nu zim­sku se­zo­nu ne­ka po­nu­da vje­ro­vat­no i ostva­ri­ti, ali za ne­što zna­čaj­ni­je mo­ra­li bi da se uklju­če nad­le­žni re­le­vant­ni su­bjek­ti, što do­sad ni­je bio slu­čaj.
-Ka­da je u pi­ta­nju tu­ri­zam, po­go­to­vo zim­ski, ko­ji ta­ko­re­ći ne po­sto­ji, Pro­kle­ti­je su ne­raz­dvo­ji­ve, jer i gu­sinj­ske i plav­ske ima­ju je­din­stve­ne pri­rod­ne lje­po­te i ski­ja­ške ka­pa­ci­te­te za upra­žnja­va­nje zim­skih spor­to­va. Sta­ra je to pri­ča, ali se ni­kad ni­je­smo mo­gli po­hva­li­ti bi­lo ka­kvim re­zul­ta­ti­ma i sve se za­vr­ša­va sa­mo na pri­či. Svje­do­ci smo da ovih da­na ni­je­dan ski­ja­ški cen­tar u Cr­noj Go­ri ne­ma do­volj­no sni­je­ga, dok ga na Bo­gi­će­vi­ci ima u iz­o­bi­lu. Ali, do nje­ga naj­če­šće mo­ra­mo pje­ša­či­ti če­ti­ri-pet sa­ti. Je­di­no što tre­nut­no ima­mo je ma­lo ski­ja­li­šte na pla­ni­ni Ko­fi­lja­ča -sta­za du­ži­ne oko 300 me­ta­ra, sa jed­nim saj­la-ko­nop­cem gdje se go­di­na­ma oku­plja­mo i dru­ži­mo. Pri­je dva mje­se­ca nas ne­ko­li­ko je pri­pre­ma­lo ovaj te­ren za ski­ja­nje i snowboard sko­ko­ve, a ovog ra­di­li na po­sta­vlja­nju ko­nop­ca i ospo­so­blja­va­nju sta­rog ski -lif­ta. Ove go­di­ne na Ko­fi­lja­či je mar­ki­ra­na i pr­va sta­za za ho­da­nje na kr­plja­ma. Na po­čet­ku bi­lo nas je dva­de­se­tak, ali sva­kim da­nom nam se pri­klju­ču­je sve ve­ći broj mla­dih. Po­dr­šku nam da­ju i sta­ri­ji pla­ni­na­ri i čla­no­vi ne­ka­da­šnjih ski­ja­ških klu­bo­va ko­ji su po­sto­ja­li u Pla­vu i Gu­si­nju – ka­že Ja­da­dić is­ti­ču­ći da je pri­ro­da Pro­kle­ti­ja­ma da­la sve, a lju­di tre­ba da zna­ju to da is­ko­ri­ste.
N.V.


Na po­te­zu Op­šti­na i dr­ža­va

- Oba­ve­zu da se ko­nač­no kre­ne sa mr­tve tač­ke tre­ba­lo bi da pre­du­zmu pla­ni­nar­ska dru­štva, sport­ski klu­bo­vi, ško­le, ali i nad­le­žni u Op­šti­ni i dr­ža­vi, po­go­to­vo što je Gu­si­nje bi­lo po­zna­to po vr­hun­skim ski­ja­škim ime­ni­ma i ima­lo i svo­ju eki­pu ko­ja se tak­mi­či­la i osva­ja­la zna­čaj­na mje­sta u onoj ve­li­koj Ju­go­sla­vi­ji. Lič­no sam na ras­po­la­ga­nju da svo­je zna­nje i is­ku­stvo pre­ne­sem na mla­đu po­pu­la­ci­ju ko­ja že­li da na­pra­vi pr­ve ko­ra­ke na ski­ja­ma -po­ru­ču­je Br­da­kić.


Ski­ja­li­šte Pa­lje­vi je­di­na ra­zo­no­da

Je­di­na zim­ska ra­zo­no­da je ma­lo re­kre­a­tiv­no ski­ja­li­šte Pa­lje­vi na pla­ni­ni Ko­fi­lja­ča. Ono je do­bio na zna­ča­ju kad je u bli­zu nje­ga sa­gra­đe­na ko­li­ba „Zuv­di­jin ko­nak”, u ko­jem oni ko­ji tu bo­ra­ve mo­gu od­mo­ri­ti, po­pi­ti čaj, i do­bi­ti pe­če­ne krom­pi­re, a sve to za­hva­lju­ju­ći pla­ni­na­ru Zuv­di­ji Baj­rak­ta­re­vi­ću, pred­sjed­ni­ku PD „Pro­kle­ti­je”.