No­vi mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić u in­ter­vjuu za „Dan” je na­ja­vio po­kre­ta­nje kon­tro­le ra­da di­rek­to­ra obra­zov­nih usta­no­va i da će od Za­vo­da za škol­stvo i Cen­tra za struč­no obra­zo­va­nje tra­ži­ti da is­pi­ta­ju kva­li­tet na­sta­ve u ško­la­ma. Še­ho­vić je ka­zao da će vri­je­me po­ka­za­ti da li je re­fo­r­ma mo­de­la stu­di­ja 3+2+3 (osnov­ne, ma­ster i dok­tor­ske) na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re ade­kvat­na.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ocje­ne jav­no­sti da je kva­li­tet obra­zov­nog si­ste­ma lo­ši­ji ne­go ra­ni­je, što je po­tvr­di­lo PI­SA te­sti­ra­nje uče­ni­ka od 15 go­di­na?
– Upr­kos to­me što su re­zul­ta­ti po­ka­za­li da su na­ši uče­ni­ci, u od­no­su na pret­ho­di pe­ri­od, u obla­sti či­ta­lač­ke pi­sme­no­sti bi­li bo­lji za 35 po­e­na, a iz ma­te­ma­ti­ke za 20 po­e­na, PI­SA te­sti­ra­nje je po­tvr­di­lo da su još uvi­jek iz­ra­že­ni pro­ble­mi sa ko­ji­ma se naš obra­zov­ni si­stem su­o­ča­va. Na­ši uče­ni­ci ne­ma­ju ma­nji kvan­tum te­o­rij­skih zna­nja iz ovih obla­sti, ali im oči­gled­no ne­do­sta­ju prak­tič­na zna­nja, vje­šti­ne i kom­pe­ten­ci­je, što je je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih iza­zo­va na­šeg mi­ni­star­stva u na­red­nom pe­ri­o­du. Pro­mje­ne ko­je će­mo spro­vo­di­ti usmje­re­ne su na po­di­za­nje kva­li­te­ta obra­zov­nog si­ste­ma u ci­lju una­pre­đe­nja funk­ci­o­nal­nog zna­nja na­ših uče­ni­ka, ko­je će im po­red ste­če­nih zna­nja obez­bi­je­di­ti da po­ve­zi­va­njem i ana­li­zi­ra­njem lak­še rje­ša­va­ju pro­blem. Za­to će ana­li­za po­stig­nu­tih re­zul­ta­ta na PI­SA te­sti­ra­nji­ma bi­ti osno­va nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma za una­pre­đi­va­nje obra­zov­nih pro­gra­ma i kva­li­ta­ta iz­vo­đe­nja na­sta­ve.
●Šta će­te pred­u­ze­ti da se una­pri­je­di kva­li­tet na­sta­ve u ško­la­ma, kao i rad na­stav­ni­ka i di­rek­to­ra?
– Eks­ter­ni kva­li­tet ra­da na­sta­ve u ško­la­ma utvr­đu­ju Za­vod za škol­stvo i Cen­tar za struč­no obra­zo­va­nje na osno­vu iz­vje­šta­ja o in­ter­noj eva­lu­a­ci­ji ko­je oba­vlja­ju sa­me ško­le. U ci­lju una­pre­đi­va­nja kva­li­te­ta zah­ti­je­va­ću od na­ve­de­nih in­sti­tu­ci­ja da u ško­la­ma ko­je ne po­sti­žu po­tre­ban ni­vo kva­li­te­ta iz po­je­di­nih na­stav­nih pred­me­ta ili obla­sti, iz­vr­še van­red­ne i objek­tiv­ne kon­tro­le kva­li­te­ta, pred­lo­že kon­kret­ne mje­re i pra­te nji­ho­vu re­a­li­za­ci­ju. Sa­mo objek­tiv­na kon­tro­la, bez „fri­zi­ra­nja” iz­vje­šta­ja, mo­že po­slu­ži­ti kao osno­va za una­pre­đe­nje si­ste­ma. Za re­a­li­za­ci­ju ovih mje­ra naj­od­go­vor­ni­ji je di­rek­tor ško­le. Za­to će nje­gov man­dat za­vi­si­ti od kva­li­te­ta vas­pit­no­o­bra­zov­nog pro­ce­sa ko­ji se od­vi­ja u ško­li na či­jem je če­lu. Osim to­ga, u skla­du sa fi­nan­sij­skim mo­guć­no­sti­ma ra­di­će­mo na una­pre­đe­nju ma­te­ri­jal­nih uslo­va i opre­mlje­no­sti ško­la, uz in­si­sti­ra­nje da se vi­še ko­ri­ste IT teh­no­lo­gi­je u iz­vo­đe­nju na­sta­ve.
●Sin­di­kat je na­ja­vio po­kre­ta­nje iz­mje­na Za­ko­na o op­štem obra­zo­va­nju, ko­jim bi di­rek­to­re ško­la bi­rao škol­ski od­bor, umje­sto sa­da­šnjeg pro­pi­sa gdje ih mi­ni­star ime­nu­je. Da li je to pra­vo rje­še­nje?
– Vje­ru­jem da će­mo se slo­ži­ti da je­dan broj di­rek­to­ra tre­ba mno­go ozbilj­ni­je, po­sve­će­ni­je i od­go­vor­ni­je da pri­stu­pa svo­jim oba­ve­za­ma ne­go što je to do­sad či­nio. Na na­ma je da na­đe­mo naj­bo­lji mo­del ko­ji će uči­ni­ti nji­hov rad efi­ka­sni­jim. Pi­ta­nje je da li bi pri­mje­na de­cen­tra­li­zo­va­nog mo­de­la iz­bo­ra di­rek­to­ra pro­mi­je­ni­la ne­do­stat­ke ko­je na tom ni­vou uvi­đa­mo, ili bi cen­tra­li­zo­van mo­del, uz sprem­nost mi­ni­stra da sank­ci­o­ni­še neo­d­go­vor­ne po­je­din­ce, ko­ja kod me­ne sva­ka­ko po­sto­ji, ri­je­šio pro­blem. Ne­za­vi­sno od mo­de­la za ko­ji se opre­di­je­li­mo, ključ­ni kri­te­ri­ju­mi za iz­bor di­rek­to­ra bi­će mi do­sa­da­šnji re­zul­ta­ti ra­da kan­di­da­ta, po­nu­đe­ni pro­gram raz­vo­ja usta­no­ve, lič­ni dig­ni­tet i in­te­gri­tet kan­di­da­ta u za­jed­ni­ci u ko­joj ra­di i ži­vi, a ne po­li­tič­ka pri­pad­nost. Već smo ot­po­če­li pro­ce­du­re za iz­mje­ne Op­šteg za­ko­na o vas­pi­ta­nju i obra­zo­va­nju. Za­to će svi pred­lo­zi, su­ge­sti­je i mi­šlje­nja ko­ja bu­du do­sta­vlje­na, a od­no­se se na una­pre­đe­nje na­sta­ve, or­ga­ni­za­ci­je ra­da, po­lo­ža­ja i sta­tu­sa pro­svjet­nih rad­ni­ka bi­ti kva­li­te­tan do­pri­nos u kre­i­ra­nju no­vih za­kon­skih rje­še­nja.
●Ko­li­ko je u pro­te­kloj go­di­ni no­stri­fi­ko­va­no di­plo­ma sa uni­ver­zi­te­ta van Cr­ne Go­re, je li to pro­blem za tr­ži­šte ra­da?
– U to­ku 2015. go­di­ne Mi­ni­star­stvu pro­svje­te je pod­ni­je­to 2.538 za­htje­va za pri­zna­va­nje ino­stra­nih obra­zov­nih is­pra­va, a u 2016. go­di­ni 2.300.
Ipak, mi­slim da ni­je ključ­ni pro­blem u bro­ju pri­zna­tih di­plo­ma, već u nji­ho­vom kva­li­te­tu, kao i u ne­do­volj­noj tra­žnji na tr­ži­štu ra­da, ko­ja je do­mi­nant­no od­raz eko­nom­skog am­bi­jen­ta u ko­jem ži­vi­mo.
●Ko­li­ko je utvr­đe­no ne­za­ko­ni­tih obra­zov­nih is­pra­va i ko­li­ko je pod­ne­se­no pri­ja­va zbog to­ga u 2016?
– U 2016. go­di­ni od­bi­je­no je 16 za­htje­va za pri­zna­va­nje ino­stra­nih obra­zov­nih is­pra­va, za­to što su ih iz­da­le usta­no­ve ko­je ne­ma­ju akre­di­ta­ci­ju, od­no­sno li­cen­cu za rad u ma­tič­noj ze­mlji, ili ni­je bla­go­vre­me­no po­tvr­đe­na nji­ho­va vje­ro­do­stoj­nost, a shod­no Za­ko­nu o pri­zna­va­nju ino­stra­nih obra­zov­nih is­pra­va i iz­jed­na­ča­va­nja kva­li­fi­ka­ci­ja. Po­stu­pak za pri­zna­va­nje ino­stra­ne obra­zov­ne is­pra­ve sa usta­no­va vi­so­kog obra­zo­va­nja, zbog osno­va­ne sum­nje da se ra­di o fal­si­fi­ko­va­noj is­pra­vi, ob­u­sta­vljen je u dva slu­ča­ja, dok ih je znat­no vi­še sa usta­no­va sred­njeg obra­zo­va­nja.
●Ka­ko ocje­nju­je­te sta­nje na UCG i kri­ti­ke jav­no­sti i jed­nog bro­ja pro­fe­so­ra da Rek­to­rat ne vo­di in­sti­tu­ci­je ka raz­vo­ju, što po­tvr­đu­je i rej­ting UCG na me­đu­na­rod­nim li­sta­ma uni­ver­zi­te­ta?
– Re­for­ma Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, či­ja pri­mje­na tek pred­sto­ji, iza­zva­la je ne­ko­li­ko re­ak­ci­ja od di­je­la aka­dem­ske za­jed­ni­ce, što je i oče­ki­va­no jer se ra­di o pro­mje­ni mo­de­la stu­di­ra­nja. Da li je oda­bra­ni mo­del naj­bo­lji, vri­je­me će po­ka­za­ti. Uvje­ren sam da je u su­sret nje­go­vom usva­ja­nju pret­ho­di­la de­talj­na ana­li­za iz ko­je je pro­is­te­klo na­ve­de­no rje­še­nje, ko­je je ina­če u skla­du sa Stra­te­gi­jom raz­vo­ja vi­so­kog obra­zo­va­nja. Sve­o­bu­hvat­noj re­for­mi Uni­ver­zi­te­ta, od or­ga­ni­za­ci­o­nih do su­štin­skih, pri­stu­pi­lo se upra­vo zbog to­ga što sta­nje na Uni­ver­zi­te­tu ni­je ide­al­no.
Baš za­to nas oče­ku­ju na­sta­vak ak­tiv­no­sti usmje­re­nih u prav­cu usva­ja­nja iz­mje­na Za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju, pro­mje­ne mo­de­la fi­nan­si­ra­nja ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ve­ća iz­dva­ja­nja iz bu­dže­ta dr­ža­ve ko­ja pra­ti i ve­ća od­go­vor­nost Uni­ver­zi­te­ta za re­zul­ta­te ko­je po­sti­že, uvo­đe­nje prak­tič­ne na­sta­ve, una­pre­đe­nje na­sta­ve na en­gle­skom je­zi­ku, i dru­go. D. BO­GO­JE­VIĆ


Cilj re­for­me je kva­li­te­tan ka­dar

●Da li je no­vi mo­del stu­di­ja 3+2+3 do­bro rje­še­nje za raz­voj vi­so­kog obra­zo­va­nja, s ob­zi­rom na pro­blem be­če­lor di­plo­me (osnov­ne tro­go­di­šnje stu­di­je), ko­ja ni­je pre­po­zna­ta od stra­ne po­slo­dav­ca?
– Pred­lo­že­ni mo­del 3+2+3 je do­mi­nan­tan u Evro­pi, naj­vi­še zbog mo­guć­no­sti za­o­kru­ži­va­nja ci­klu­sa stu­di­ja i stva­ra­nja pret­po­stav­ki za ve­ću mo­bil­nost stu­de­na­ta, aka­dem­skog oso­blja i rad­ni­ka. U naj­ve­ćem bro­ju ze­ma­lja ko­je pri­pa­da­ju evrop­skom pro­sto­ru obra­zo­va­nja do­mi­nan­tan je upra­vo ovaj mo­del, ko­ji da­je kon­ti­nu­i­tet u stu­di­ra­nju i pu­nu usa­gla­še­nost sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma kva­li­te­ta. Iz­u­ze­tak či­ne re­gu­li­sa­ne pro­fe­si­je či­je je tra­ja­nje de­fi­ni­sa­no Di­rek­ti­vom EU o re­gu­li­sa­nim pro­fe­si­ja­ma.
Cilj re­for­mi je da do­bi­je­mo kva­li­te­tan ka­dar ko­ji će od­go­vo­ri­ti po­tre­ba­ma tr­ži­šta ra­da i bi­ti kon­ku­ren­tan u Evro­pi, uz ta­ko­đe neo­p­ho­dan ve­ći an­ga­žman i po­dr­šku po­slo­da­va­ca,ko­ji tre­ba da uče­stvu­ju u kre­i­ra­nju upi­sne po­li­ti­ke i sa­mih stu­dij­skih pro­gra­ma ko­ji su im po­treb­ni.


In­si­sti­ra­ću da osnov­ne i ma­ster stu­di­je bu­du bes­plat­ne

●Da li je re­al­no oče­ki­va­ti da osnov­ne i ma­ster stu­di­je bu­du bes­plat­ne na UCG, što je pred­vi­đe­no stra­te­gi­jom raz­vo­ja vi­so­kog obra­zo­va­nja i re­for­mom stu­di­ja?
– UCG, kao te­melj­na in­sti­tu­ci­ja ove dr­ža­ve, za­slu­žu­je ve­ća iz­dva­ja­nja iz bu­dže­ta, za­to ću čvr­sto in­si­sti­ra­ti da se rje­še­nje, ko­je je ina­če pred­vi­đe­no stra­te­gi­jom, za­i­sta i pri­mi­je­ni i da se stu­den­ti osnov­nih i ma­gi­star­skih stu­di­ja fi­nan­si­ra­ju iz bu­dže­ta. Na­kon što je pret­hod­no spro­ve­de­na ana­li­za fi­nan­si­ra­nja vi­so­kog obra­zo­va­nja u Cr­noj Go­ri, pri­mi­je­ni­će­mo tzv. ugo­vor­ni mo­del fi­nan­si­ra­nja vi­so­kog obra­zo­va­nja, od­no­sno fi­nan­si­ra­nje za­sno­va­no na re­zul­ta­ti­ma. Uvo­đe­njem no­vog mo­de­la fi­nan­si­ra­nja, na osno­vu spo­ra­zu­ma o ostva­re­nju re­zul­ta­ta iz­me­đu Vla­de i Uni­ver­zi­te­ta, obez­bi­je­di­će se sred­stva neo­p­hod­na za ne­sme­ta­no funk­ci­o­ni­sa­nje Uni­ver­zi­te­ta, ali će do­dat­na iz­dva­ja­nja za Uni­ver­zi­tet zna­či­ti i po­ve­ća­nu nje­go­vu od­go­vor­nost za pre­u­ze­te oba­ve­ze, ko­je mo­ra­ju bi­ti u skla­du sa oče­ki­va­nji­ma dr­ža­ve i nje­nim po­tre­ba­ma. Upis na osnov­ne stu­di­je po re­for­mi­sa­nom mo­de­lu stu­di­ja 3+2+3 po­če­će da se pri­mje­nju­je stu­dij­ske 2017/2018. go­di­ne, dok će upis na dvo­go­di­šnje ma­gi­star­ske stu­di­je za ovu ge­ne­ra­ci­ju stu­de­na­ta po­če­ti od stu­dij­ske 2020/2021. go­di­ne.