No­vi, če­tvr­ti broj do­dat­ka „Ru­ska ri­ječ”, ko­ji ure­đu­je i iz­da­je „Rus­sia Beyond The He­a­dli­nes” iz Mo­skve, na srp­skom je­zi­ku ći­ri­li­com, štam­pan je i di­stri­bu­i­ran uz dnev­ne no­vi­ne „Dan”. „Ru­ska ri­ječ” ob­ja­vlju­je se po­red srp­skog na još 17 je­zi­ka i 22 saj­ta. I ovo, če­tvr­to iz­da­nje ra­do je do­če­ka­no, a re­ak­ci­je do­ma­će jav­no­sti su vi­še ne­go po­zi­tiv­ne.
Ovaj do­da­tak na osam stra­na u bo­ji do­no­si naj­za­ni­mlji­vi­je član­ke o po­li­ti­ci, od­no­si­ma ve­li­kih si­la, tr­ci u na­o­ru­ža­nju, kul­tu­ri, isto­ri­ji, pu­to­va­nji­ma, glo­bal­noj eko­no­mi­ji, voj­noj in­du­stri­ji, iz­vje­šta­je sa ra­ti­šta ši­rom svi­je­ta, in­ter­vjue sa sport­skim i film­skim zvi­je­zda­ma, kao i glo­bal­na fi­nan­sij­ska raz­ma­tra­nja.
- Dnev­na no­vi­na „Dan” na­pra­vi­la je vi­še ne­go pod­vig ob­ja­vlju­ju­ći jed­nom mje­seč­no do­da­tak „Ru­ska ri­ječ”. Ne­ka se i na ovim pro­sto­ri­ma, po­seb­no u Cr­noj Go­ri, ko­ja je vi­še ne­go brat­ski, pre­ko tri vi­je­ka, ve­za­na sa Ru­si­jom, ču­je i nji­ho­va ri­ječ u svim obla­sti­ma, od du­hov­no­sti do eti­ke. Taj po­tez po­seb­no je va­žan jer vi­še ne­go za­ra­zno dje­lu­je za­pad­na pro­pa­gan­da me­đu gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re ko­ja se lan­si­ra pre­ko ta­ko­zva­nih na­ci­o­nal­nih me­di­ja, a bo­ga­mi ni­šta ma­nje pre­ko naj­ve­ćeg bro­ja pri­vat­nih i ko­mer­ci­jal­nih, ko­ji tru­ju du­še po­seb­no mla­dih lju­di. Još jed­nom po­zdra­vljam ova­kvu mi­si­ju „Da­na” sa na­dom da će se sta­nje po­pra­vi­ti, od­no­sno objek­ti­vi­zi­ra­ti isti­na i o na­ma i o Ru­si­ma, jer smo jed­ne vje­re, jed­nog je­zič­kog kor­pu­sa i jed­nog ple­me­na – sma­tra knji­žev­nik i pre­vo­di­lac Ve­se­lin Rak­če­vić.
„Ru­ska ri­ječ” do­pri­no­si ot­kri­va­nju va­žno­sti uti­ca­ja ru­ske du­hov­no­sti za pra­vo­slav­ne na­ro­de, po­seb­no za nas u Cr­noj Go­ri, op­šta je ocje­na na­ših sa­go­vor­ni­ka. Ta­ko­đe, svi ko­ji pra­te eko­nom­ska zbi­va­nja na svjet­skoj sce­ni mo­gu sa­zna­ti mno­go po­da­ta­ka iz ugla ru­skih eko­nom­skih ana­li­ti­ča­ra. Tu su i pri­lo­zi ko­ji osvje­tlja­va­ju isti­nu o in­te­re­si­ma ve­li­kih si­la ko­je u svo­jim od­no­si­ma, če­sto slo­že­nim, pu­tem ta­ko­zva­nog hlad­nog ra­ta iza­zi­va­ju ne­sta­bil­nost eko­no­mi­ja ma­lih dr­ža­va ka­kva je Cr­na Go­ra.
Ovaj ja­nu­ar­ski broj „Ru­ske ri­je­či” do­no­si tekst o osam naj­u­pe­ča­tlji­vi­jih po­li­tič­kih do­ga­đa­ja u pro­te­kloj go­di­ni, ali i tekst o eko­nom­skom bi­lan­su u go­di­ni za na­ma. Do­da­tak pre­no­si i tra­di­ci­o­nal­ni go­di­šnji in­ter­vju pre­mi­je­ra Ru­ske Fe­de­ra­ci­je Dmi­tri­ja Me­dve­de­va ko­ji je dao za ru­ske TV ka­na­le. Tu su i vi­še ne­go za­ni­mlji­vi tek­sto­vi „Za­što je sa­da naj­po­volj­ni­je stu­di­ra­ti na ru­skim uni­ver­zi­te­ti­ma?”, „Za­što se ri­zni­ce drev­ne Tro­je ču­va­ju u Ru­si­ji?”, „Pla­ni­ra­ju le­to­ve na Ve­ne­ru”, „Ka­ko pre­ži­vje­tu ru­sku zi­mu?”.
Či­ta­o­ci su mo­gli uži­va­ti u re­por­ta­ža­ma „Na­ci­o­nal­ni park Stu­bo­vi – dom šum­skog čo­vje­ka”, „Ka­ko ži­ve da­na­šnji Ku­man­din­ci – lju­di la­bu­do­vi sa Al­ta­ja”, kao i „Taj­ni su­per­ho­tel na Kri­mu”. Tu su i tek­sto­vi „Ru­si­ja is­pa­la iz pr­ve li­ge ze­ma­lja sa naj­ve­ćim tro­ško­vi­ma za od­bra­nu”, „Ru­si­ja ne­će za­vi­si­ti od uvo­za na­mir­ni­ca”...
- Tre­ba če­sti­ta­ti ured­ni­štvu dnev­nih no­vi­na „Dan” na ova­ko sjaj­noj ide­ji, po­seb­no u at­mos­fe­ri na­sto­ja­nja ak­tu­el­nog cr­no­gor­skog re­ži­ma da sa­ta­ni­zu­je vje­kov­nu pri­ču o na­šem pri­rod­nom pri­ja­te­lju i sa­ve­zni­ku Ru­si­ji. Ovo ski­da­nje za­vje­se za či­ta­o­ce „Da­na” sa glo­bal­ne pri­če o jed­noj ve­li­koj ze­mlji pred­sta­vlja svo­je­vr­sni fi­ni ba­lans u od­no­su na bom­bar­do­va­nje na­še ukup­ne jav­no­sti in­for­ma­ci­ja­ma sa za­pad­ne adre­se već na ni­vou po­ku­ša­ja is­pi­ra­nja mo­zgo­va gra­đa­na ide­al­nim za­pad­nim re­cep­ti­ma na­či­na ži­vo­ta i raz­mi­šlja­nja. „Dan” se ovim, pri­je sve­ga kul­tur­nim či­nom, po­bri­nuo da se is­po­štu­je sta­ra la­tin­ska po­slo­vi­ca „Da se ču­je i dru­ga stra­na”. U sva­kom slu­ča­ju, spek­tar in­for­mi­sa­no­sti či­ta­la­ca „Da­na” ovim je ve­ći zbog če­ga tre­ba če­sti­ta­ti ured­ni­štvu – mi­šlje­nja je prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca, pro­fe­sor na ka­te­dri za ru­ski je­zik Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću.
Sa no­vin­skim do­dat­kom „Ru­ske ri­je­či” či­ta­o­ci „Da­na” kre­ću u svo­je­vr­snu šet­nju kroz za­ni­mlji­ve tek­sto­ve iz isto­ri­je, tra­di­ci­je i bo­ga­te ru­ske kul­tu­re. Pri­če o čud­no­va­tim mje­sti­ma Ru­si­je, ži­vo­pi­sne re­por­ta­že, odu­še­vlja­va­ju na­no­vo po­klo­ni­ke pi­sa­ne ri­je­či. Na­ši či­ta­o­ci sma­tra­ju da je, upra­vo „Ru­ska ri­ječ” upot­pu­ni­la me­dij­sku sli­ku u Cr­noj Go­ri, či­ni je objek­tiv­ni­jom i cje­lo­vi­ti­jomA.Ć.


Ve­li­ka šan­sa „Ru­ske ri­je­či”

- Zna­čaj do­dat­ka „Ru­ska ri­ječ” ogle­da se u šan­si da se cr­no­gor­skim či­ta­o­ci­ma pri­bli­ži sa­vre­me­ni ži­vot u Ru­si­ji. Pri­je sve­ga mi­slim na kul­tu­ru, a kroz nju po­seb­no na knji­žev­nost. Na­kon zlat­nog 19. vi­je­ka i ne­što pi­sa­ca ko­ji su obi­lje­ži­li 20. vi­jek, obi­čan či­ta­lac sko­ro da ne po­zna­je ni­jed­nog sa­vre­me­nog ru­skog knji­žev­ni­ka. Sa­vre­me­na ru­ska kul­tu­ra, i ne sa­mo ru­ska, mo­že osta­vi­ti zna­ča­jan uti­caj na do­ma­će stva­ra­o­ce i to vi­dim kao šan­su do­dat­ka „Ru­ska ri­ječ” ko­ji iz­la­zi uz dnev­ne no­vi­ne „Dan”. Omo­gu­ći­ti či­ta­o­ci­ma da se upo­zna­ju sa sa­vre­me­nom ru­skom kul­tu­rom i na­či­nom ži­vo­ta. Ovaj do­da­tak obi­lu­je te­ma­ma iz isto­ri­je, kul­tu­re, na­u­ke, eko­no­mi­je, pu­to­pi­snom pro­zom i re­por­ta­ža­ma. Ta­ko i vi­dim da­lji raz­voj­ni put „Ru­ske ri­je­či” - sma­tra knji­žev­ni kri­ti­čar mr Go­ran Ra­do­ji­čić.


Spa­ja­nje pra­vo­slav­ne kul­tu­re

- U vri­je­me ka­da je no­vi svjet­ski po­re­dak, ka­da je ta­las glo­ba­li­za­ci­je na­hru­pio na kom­plet­nu pra­vo­slav­nu kul­tu­ru i pi­smo, ka­da je taj ta­las uda­rio na sva vra­ta, no­vo ru­sko, ći­ri­lič­no, pra­vo­slav­no slo­vo ko­jim se pi­še od Vla­di­vo­sto­ka do Ba­nja­lu­ke, sva­ka­ko je do­bro­do­šlo na ovim pro­sto­ri­ma. Ka­da smo želj­ni ći­ri­li­ce, je­dan ova­kav do­da­tak kao što je „Ru­ska ri­ječ” zna­či sa­mo po­ve­zi­va­nje ve­li­ke slo­ven­ske i pra­vo­slav­ne kul­tu­re – ka­zao je za „Dan” knji­žev­nik Be­ćir Vu­ko­vić.