Umje­sto da uki­ne od­lu­ku o uma­nje­nju na­kna­da za maj­ke i vra­te ih na pre­đa­šnje iz­no­se, Vla­da Cr­ne Go­re će to da­va­nje, naj­vje­ro­vat­ni­je, uki­nu­ti, u skla­du sa pre­po­ru­kom Svjet­ske ban­ke da se ra­ci­o­na­li­zu­je jav­na po­tro­šnja, sa­zna­je „Dan” iz vi­še iz­vo­ra u iz­vr­šnoj vla­sti. Maj­ke su po­ru­či­le da ne­će pri­sta­ti na sma­nje­nje na­kna­da, a ka­mo­li na uki­da­nje, i uko­li­ko iz­vr­šna vlast ne od­u­sta­ne od tih na­mje­ra, or­ga­ni­zo­va­će no­ve pro­te­ste.
Vla­da je for­mi­ra­la i eks­pert­ski tim ko­ji ima za­da­tak da iz­a­na­li­zi­ra pri­mje­nu Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, pri­je sve­ga u di­je­lu ko­ji se od­no­si na pra­vo že­na da ostva­re na­kna­du po osno­vu ma­te­rin­stva, a on bi tre­ba­lo i da for­mal­no pred­lo­ži uki­da­nje tih da­va­nja.
Svjet­ska ban­ka ne­dav­no je upo­zo­ri­la da je zbog na­kna­da za maj­ke do­šlo do po­ve­ća­nja ne­za­po­sle­no­sti, te da su ta da­va­nja ve­li­ko fi­skal­no op­te­re­će­nje za dr­ža­vu.
Por­tal Ana­li­ti­ka si­noć je pre­nio iz­ja­vu ne­i­me­no­va­nog iz­vo­ra iz Vla­de, ko­ji je sa­op­štio da će eks­pert­ski tim, ko­jeg je an­ga­žo­va­lo Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, pred­lo­ži­ti i da se u per­spek­ti­vi pot­pu­no uki­nu na­kna­de za maj­ke.
– Eks­pert­ski tim je kao ar­gu­men­te na­veo da za­kon u di­je­lu ko­ji se od­no­si na na­kna­de maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce sa­dr­ži bit­ne dis­kri­mi­na­tor­ne ele­men­te i da ni­je sa­gla­san stra­te­škim opre­dje­lje­nji­ma Vla­de i in­te­re­si­ma ci­je­log dru­štva. Eks­pert­ski tim po­seb­no na­gla­ša­va je­din­stve­ni stav svih stra­nih part­ne­ra, po­put MMF-a i Svjet­ske ban­ke, ko­ji in­si­sti­ra­ju na uki­da­nju na­kna­da že­na­ma po osno­vu tro­je i vi­še dje­ce – sa­op­šte­no je iz Vla­de tom por­ta­lu.
Iz ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra ko­ri­sni­ca do­ži­vot­nih na­dok­na­da po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce po­ru­ču­ju da ne­će pri­sta­ti na sma­nje­nje na­kna­da, a ka­mo­li na uki­da­nje ovog pri­ma­nja.
– Naš od­go­vor će bi­ti ja­san i gla­san i iz­ne­na­di­će. Još da­nas će­mo sa­če­ka­ti da nas iz Vla­de po­zo­vu na sa­sta­nak ko­ji su nam obe­ća­li ka­da smo u pe­tak pre­ki­nu­li pro­te­ste. Na­še ste­če­no pra­vo šti­ti­će­mo svim le­gal­nim sred­stvi­ma, a to, na­rav­no, uklju­ču­je i pro­te­ste – po­ru­či­la je pred­stav­ni­ca maj­ki Želj­ka Sav­ko­vić.
Ona ni­je htje­la da ko­men­ta­ri­še mo­gu­će uki­da­nje na­kna­da jer o to­me ne že­li ni da raz­mi­šlja.
– Da smo htje­le da pri­ča­mo o uki­da­nju, ne bi­smo pro­te­sto­va­le, ne bi smo se bu­ni­le. Pred­stav­ni­ci Vla­de su do­se­gli vr­hu­nac oho­lo­sti jer nas još ni­je­su ni po­zva­li na sa­sta­nak. Naš stav je sva­ka­ko ja­san i jed­no­sta­van – tra­ži­mo da se po­vu­če od­lu­ka o sma­nje­nju na­k­na­da i da se one vra­te na iz­no­se od­ra­ni­je, od­no­sno 70 od­sto od pro­sječ­ne za­ra­de – ka­za­la je Sav­ko­vi­će­va.
Nje­na ko­le­gi­ni­ca Ma­ja Jo­vi­će­vić po­ru­ču­je da su maj­ke ogor­če­ne, ali ri­je­še­ne u na­mje­ri da za­šti­te svo­ja pra­va.
– O sma­nje­nju će­mo da pre­go­va­ra­mo, ali ne­će­mo da pri­sta­ne­mo na nje­ga, a o uki­da­nju ne­će­mo ni da mi­sli­mo, to ni­ka­ko ne smi­je da se de­si. Jed­na sam od že­na žr­ta­va tran­zi­ci­je, ko­ja je bez po­sla osta­la mi­mo svo­je vo­lje. Uvi­jek su mi ne­što uzi­ma­li i ne­ću da pri­hva­tim da sa­da osta­nem i bez na­kna­de. Ako ima dr­ža­ve i Usta­va, do uki­da­nja ne smi­je i ne­će do­ći – po­ru­či­la je Jo­vi­će­vi­će­va za „Dan”.
Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Ne­boj­ša Me­do­je­vić ju­če je na Fej­sbu­ku ob­ja­vio ta­be­lu iz do­ku­men­ta Svjet­ske ban­ke ko­jim se od Cr­ne Go­re tra­ži „ra­ci­o­na­li­za­ci­ja/za­mje­na na­kna­da za maj­ke”.
– Svjet­ska ban­ka tra­ži ra­di­kal­ne ak­ci­je, oni pred­la­žu pa­nič­ne mje­re jer je jav­na po­tro­šnja pre­ve­li­ka i mo­ra da se sma­nji. Oni su od Du­ška Mar­ko­vi­ća tra­ži­li da se na­kna­de uki­nu i on je to pri­hva­tio, kao i broj­ne dru­ge mje­re ko­je se od­no­se na sma­nji­va­nje jav­ne po­tro­šnje. Osim uki­da­nja na­kna­da za maj­ke, mo­že­mo oče­ki­va­ti i sma­nje­nje bro­ja za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru ili sma­nji­va­nje za­ra­da, a mo­gu­će je da se pre­du­zmu obje mje­re. Ta­ko­đe, ve­li­ki po­re­ski dug se ne na­pla­ću­je od ve­li­kih igra­ča i taj­ku­na, pa će se pri­ti­ska­ti ma­li pred­u­zet­ni­ci. Na­rav­no, ne­će di­ra­ti Mi­la i Aca Đu­ka­no­vi­ća – is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Me­do­je­vić.
Svjet­ska ban­ka je u svom do­ku­men­tu za Cr­nu Go­ru na­ve­la da do­ži­vot­na na­kna­da za maj­čin­stvo stva­ra naj­ve­će de­sti­mu­lan­se za rad­no an­ga­žo­va­nje i fi­skal­ne pri­ti­ske. Oni su is­ta­kli da je za­ključ­no sa no­vem­brom 2016. ukup­no 21.444 že­na pri­ma­lo ovu na­kna­du, što je do­ve­lo do tro­ška od 76 mi­li­o­na eura go­di­šnje.
– Ovaj no­vi pro­gram je do­veo i do op­te­re­će­nja kod na­ci­o­nal­nog Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje jer je ve­li­ki broj mu­ška­ra­ca i že­na po­čeo da se re­gi­stru­je u oče­ki­va­nju da se kva­li­fi­ku­ju za ovaj ili sli­čan pro­gram u od­re­đe­nom tre­nut­ku ko­ji, u su­šti­ni, ne tra­že po­sao ni­ti pri­li­ke za obu­ku. Kon­cep­ci­ja i im­ple­men­ta­ci­ja pro­gra­ma so­ci­jal­ne po­mo­ći tre­ba da pro­mo­vi­še ak­ti­va­ci­ju ko­ri­sni­ka. Ne­po­sto­ja­nje spro­vo­đe­nja po­sto­je­ćih in­stru­me­na­ta ko­ji se od­no­se na ak­ti­va­ci­ju u pro­gra­mi­ma so­ci­jal­ne po­mo­ći, ne­po­sto­ja­nje ko­or­di­na­ci­je pro­gra­ma ak­tiv­nih po­li­ti­ka na tr­ži­štu ra­da sa pru­ža­njem so­ci­jal­ne po­mo­ći, sla­bo­sti u kon­cep­ci­ji pro­gra­ma so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­je se kre­ću od me­to­da ci­lja­nja do kom­bi­na­ci­je pro­gra­ma, i ne­po­sto­ja­nje ka­pa­ci­te­ta u jav­nim slu­žba­ma za za­po­šlja­va­nje, do­vo­de do de­sti­mu­lan­sa za rad­no an­ga­žo­va­nje – na­vo­di se u do­ku­men­tu Svjet­ske ban­ke.
Oni pro­cje­nju­ju da je po­lo­vi­na ko­ri­sni­ka ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce u rad­nom do­bu, a da je pre­ko tre­ći­ne spo­sob­no za rad.M.S.


Pro­ble­mi zbog ra­ta kla­no­va

Ne­boj­ša Me­do­je­vić ka­že da su ru­pe u bu­dže­tu na­sta­le i zbog ra­ta kri­mi­nal­nih kla­no­va u Cr­noj Go­ri.
– Zbog ra­ta kri­mi­nal­nih kla­no­va sma­njen je pri­liv sred­sta­va od šver­ca dro­ge. Dio tog nov­ca je ko­ri­šten i za kr­plje­nje ne­kih ru­pa u bu­dže­tu, pa su se pro­ble­mi ne­ka­da lak­še rje­ša­va­li i ni­je­su ka­sni­la so­ci­jal­na da­va­nja. Sa­da ka­da tog pri­li­va ne­ma, po­če­li su da se ja­vlja­ju pro­ble­mi. Pre­ko dro­ge se ba­ra­ta­lo mi­li­o­ni­ma, sto­ti­na­ma mi­li­o­na, sa­da je sve to sma­nje­no – is­ta­kao je Me­do­je­vić.