Ra­do­vi grad­skog pred­u­ze­će „Vo­do­vod“, ko­ji su za­po­če­ti bez sa­gla­sno­sti vla­sni­ka ze­mlji­šta u ne­po­sred­noj bli­zi­ni iz­vo­ra Ju­gošt­ni­ca, su ob­u­sta­vlje­ni. Vla­sni­ci ze­mlji­šta su ogor­če­ni po­stup­kom pred­u­ze­ća „Vo­do­vod“ dok u ovom pred­u­ze­ću vje­ru­ju da će lo­kal­na upra­va ri­je­ši­ti imo­vin­sko- prav­ne od­no­se i da će po­slo­vi bi­ti na­sta­vlje­ni. Vla­sni­ci ze­mlji­šta su ogor­če­ni i tvr­de da je na pri­vat­nom po­sje­du priliu­kom ra­do­va bez odo­bre­nja uni­šten je­dan iz­vor.
-Slu­čaj­no sam iza­šao da pro­še­tam do iz­vo­ri­šta a ta­mo sam za­te­kao rad­ni­ke „Vo­do­vo­da“ ka­ko ko­pa­ju na ima­nju i ka­ko zi­da­ju ne­ka­kve objek­te bez ijed­nog va­lja­nog pa­pi­ra i oba­vje­šte­nja pre­ma na­ma kao vla­sni­ci­ma. Od­mah sam in­si­sti­rao da se ra­do­vi ob­u­sta­ve, jer je ne­vi­đe­no da ne­ko u 21. vi­je­ku na pri­vat­nom ze­mlji­štu iz­vo­di ra­do­ve a da vla­sni­ka za to ni­je ni oba­vje­stio, is­ti­če Da­rio Vra­neš i do­da­je da ni­je do­šao sa­svim slu­čaj­no na ima­nje da ne bi ni­šta ni vi­dio dok se po­sao ne­bi bio za­vr­šen. Vra­neš ka­že da je iz lo­kal­ne upra­ve bi­lo ini­ci­ja­ti­ve da se pro­ble­mi ri­je­še, ali da on ni­je ta­ko la­ko i br­zo rje­šiv.
-Sa­če­ka­će­mo po­ne­dje­ljak i ta­da će­mo vi­dje­ti šta mo­že da se ura­di. Dok se ne po­stig­ne do­go­vor ne­će­mo do­zvo­li­ti da se ra­do­vi iz­vo­de, od­no­sno da se na­sta­ve - ka­že Vra­neš i do­da­je da je pri­či­nje­na ve­li­ka šte­ta, a po­seb­no što je uni­šten je­dan iz­vor, ko­ji se na­la­zio u ne­po­sred­noj bli­zi­ni. Vra­neš is­ti­če da je po­vri­je­đen či­nom po­slo­vod­stva Vo­do­vo­da jer se ra­do­vi iz­vo­de „na na­si­lan na­čin bez pi­ta­nja vla­sni­ka ima­nja”.
-Uni­šta­va­njem tog iz­vo­ra pri­či­nje­na je ne­vi­đe­na šte­ta. Ma­ši­ne „Vo­do­vo­da“ su is­ko­pa­le ogro­man kra­ter za po­sta­vlja­nje ne­ka­kvih vo­do­o­bje­ka­ta, ali su tom pri­li­kom uni­šti­li je­dan iz­vor, ka­že Vra­neš uz po­ja­šnje­nje da „Vo­do­vod“ če­sto pra­vi šte­te mje­šta­ni­ma se­la Ju­go­vo a da se po­na­ša kao da oni ima­ju pra­vo da sa te­škim ma­ši­na­ma do­la­ze do iz­vo­ri­šta, oda­kle se je­dan dio gra­da snab­di­je­va vo­dom.
Da se pra­ve šte­te, po­tvr­dio nam je i Mi­lan Pot­pa­ra kroz či­je je ima­nje pri­je par da­na pro­šla me­ha­ni­za­ci­ja Vo­do­vo­da i, ka­ko tvr­di, pri­či­ni­la ozbilj­nu šte­tu na li­va­da­ma.
-To se po­na­vlja iz go­di­ne u go­di­nu, a ni­ko ne že­li da po­mog­ne da se ura­di i ko­li­ko to­li­ko ure­di se­o­ski put sa glav­nog ma­gi­stral­nog pu­ta Plje­vlja –Čaj­ni­če. Ozbilj­no raz­mi­šljam da pre­ko svog ima­nja u na­red­nom pe­ri­o­du za­bra­nim pro­la­zak ma­ši­na­ma „Vo­do­vo­da“, jer oni ne vo­de ra­ču­na da li su da­ni ka­da je ze­mlji­šte na­kva­še­no i da li se ta­da pri­či­nja­va­ju ve­li­ke šte­te na ima­nju - ka­že Pot­pa­ra i do­da­je da u „Vo­do­vo­du“ mo­ra­ju vi­še po­što­va­ti sta­nov­ni­štvo.
U pred­u­ze­ću „Vo­do­vod“ su nam po­tvr­di­li da su ra­do­vi ob­u­sta­vlje­ni i da će se u na­red­nom pe­ri­o­du vi­dje­ti ka­ko će se si­tu­a­ci­ja ri­je­ši­ti.
- Oče­ku­je­mo da loklna upra­va ri­je­ši imo­vin­sko -prav­ne od­no­se, a po­tom po­slo­vi da se na­sta­ve – is­ti­ču iz plje­valj­skog Vo­do­vo­da .B. Je.


Osta­ci dr­ve­nog vo­do­vo­da

Na li­cu mje­sta uspje­li smo da sni­mi­mo ve­ći broj dr­ve­nih lu­če­vih cje­vi ne­ka­da­šnjeg austr­o­u­gar­skog vo­do­vo­da, ko­je je me­ha­ni­za­ci­ja „Vo­do­vo­da“ is­ko­pa­la pri­li­kom iz­vo­đe­nja po­sled­njih ra­do­va. Iako po­me­nu­ti vo­do­vod već odav­no ni­je u funk­ci­ji, dr­ve­ne ci­je­vi, ko­je su ra­đe­ne bu­še­njem dr­ve­ta sa spe­ci­jal­nim svr­dlo­vi­ma, još uvjek ni­je­su uni­šte­ne. Nji­ho­va du­ži­na je oko me­tar i po, a na­sta­vlja­ne su jed­na na dru­gu i ta­ko da je vo­da vo­đe­na na ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra da­lji­ne.


Austro­u­ga­ri je­di­ni is­pla­ći­va­li obe­šte­će­nje

Sa iz­vo­ri­šta ri­je­ke Ju­gošt­ni­ce pr­vi put je vo­du za po­tre­be svog voj­nog gar­ni­zo­na od­ve­la Austro-ugar­ska vlast u Plje­vlji­ma 1879. go­di­ne. Austro­u­ga­ri su dr­ve­nim ci­je­vi­ma vo­du od­ve­li za po­tre­be voj­ske, a je­di­ni su bi­li ko­ji su to­kom po­sled­njih 138 go­di­na ko­ri­sti­li vo­du i mje­šta­ni­ma is­pla­ći­va­li obe­šte­će­nje. Op­štin­ska vlast je 1985. go­di­ne sa­gra­di­le no­vi vo­do­vod sa iz­vo­ri­šta ri­je­ke Ju­go­šti­ce, ali ni­ka­da ni­je po­mo­gla se­lo Ju­go­vo da bar do­bi­je bo­lji se­o­ski put. Mje­šta­ni Ju­go­va tvr­de da se lo­kal­na upra­va u vi­še na­vra­ta oglu­ši­la o nji­ho­ve mol­be za po­moć ka­da su sa­mo­o­i­ni­cja­tiv­no po­kre­ta­li ak­ci­je na ure­đe­nju pu­ta. Sa­da­šnji in­ci­dent bi mo­gao u do­brom dje­lu da za­oo­štri od­no­se mje­šta­na sa lo­kal­nom upra­vom, po­seb­no što je na­ni­je­ta šte­ta pri­vat­nim ima­nji­ma.