Na­kon vi­še­go­di­šnje pa­u­ze Rud­nik mr­kog uglja u Be­ra­na­ma bi­lje­ži ohra­bru­ju­će po­slov­ne re­zul­ta­te, tvr­de iz upra­ve ovog ne­kad re­no­mi­ra­nog pri­vred­nog su­bjek­ta na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, u kom je osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ra­di­lo i do 700 ru­da­ra. Ka­za­li su da rud­nik tre­nut­no ra­di u tri smje­ne, da upo­šlja­va 150 rad­ni­ka i da ostva­ru­je pro­iz­vod­nju na mje­seč­nom ni­vou od pre­ko pet hi­lja­da to­na. Ka­za­li su da se u po­sled­nje vri­je­me ra­di i na pri­pre­mi iz­ra­de pro­je­ka­ta za me­ha­ni­zo­va­no is­ko­pa­va­nje uglja. Po­ru­či­li su da upra­va rud­ni­ka pla­ni­ra da po­ve­ća pro­iz­vod­nji u da upo­sli no­ve rad­ni­ke, na­vo­de­ći da za ta­ko ne­što oče­ku­je po­dr­šku Vla­de Cr­ne Go­re i Op­šti­ne Be­ra­ne.
- Kao pr­vo oče­ku­je­mo do­bru sa­rad­nju sa Elek­tro­pri­vre­dom Cr­ne Go­re po pi­ta­nju du­go­roč­nog ugo­vo­ra o is­po­ru­ci uglja. Dru­ga stvar je da ima­mo je­dan po­se­ban tret­man po pi­ta­nju po­re­za i do­pri­no­sa na­ših za­po­sle­nih. Sma­tram da u ovoj dr­ža­vi ni­je stid re­ći da tre­ba po­mo­ći ru­da­re ko­ji ra­de u jam­skoj eks­plo­a­ta­ci­ji 200 me­ta­ra iz­pod ze­mlje. Uz to, ja­ko je va­žno da, u sa­rad­nji sa Vla­dom Cr­ne Go­re i lo­kal­nom upra­vom, u sklo­pu rud­ni­ka, iz­gra­di­mo je­dan ter­mo­e­ner­get­ski obje­kat u Be­ra­nam ko­ji bi pu­no zna­čio za či­ta­vi sje­ver­ni re­gi­on. Ako sve to bu­de­mo ima­li on­da rud­nik u Be­ra­na­ma ima od­lič­nu per­spek­ti­vu – na­gla­sio je iz­vr­šni di­rek­tor Rud­ni­ka Uglje­ša Vu­či­nić.
Rud­nik mr­kog uglja u Be­ra­na­ma pri­je tri go­di­ne od grč­kog pred­u­ze­ća Bal­kan Ener­dži ku­pi­la je kom­pa­ni­ja Me­tal­fer iz Srem­ska Mi­to­vi­ce u na­mje­ri da što pri­je po­kre­nu pro­iz­vod­nju i u star­tu upo­sle zna­ča­jan broj rad­ni­ka. Pred­sjed­nik op­šti­ne Dra­go­slav Šće­kić is­ti­če da su da­ta obe­ća­nja is­pu­nje­na i da ovo pred­u­ze­će pred­sta­vlja do­bar pri­mjer i pu­to­kaz za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta.
- Ra­du­je­mo se pod­sti­caj­nim mje­ra­ma ko­je nu­di Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je, u na­di da će u Be­ra­na­ma, ko­je je ne­ka­da bio pra­vi in­du­strij­ski grad, po­če­ti po­no­vo da funk­ci­o­ni­še pri­vre­da u raz­li­či­tim ob­li­ci­ma, što otva­ra mo­guć­nost za us­po­sta­vlja­nje no­vih rad­nih mje­sta. U sve­mu to­me oče­ku­jem da svi za­jed­no da­mo još ve­ći pod­strek Rud­ni­ku mr­kog uglja i po­mog­ne­mo jed­nom ta­ko zna­čaj­nom pri­vred­nom su­bjek­tu da bu­de od ko­ri­sti i Be­ra­na­ma i ci­je­loj Cr­noj Go­ri – na­gla­sio je Šće­kić.
On je na­veo da će lo­kal­na upra­va pru­ža­ti ne­se­bič­nu po­dr­šku svim in­ve­sti­to­ri­ma ko­ji iz­ra­ze is­kre­nu že­lju da u Be­ra­na­ma or­ga­ni­zu­ju pri­vred­nu dje­lat­nost i upo­sle no­ve rad­ni­ke.
- Po­zi­tiv­na de­ša­va­nja u Rud­ni­ku mr­kog uglja su po­ka­za­la da je Be­ra­ne po­sli­je do­sta vre­me­na po­vra­ti­lo po­vje­re­nje kod in­ve­sti­to­ra. Mi smo ob­i­šli rud­nik i uvje­ri­li se da se ra­di o jed­noj ozbilj­noj pri­či zna­čaj­noj ne sa­mo za Be­ra­ne ne­go i za či­ta­vi re­gi­on. Ra­du­je či­nje­ni­ca da se u ci­je­lu pro­ce­du­ru oži­vlja­va­nja pro­iz­vod­nje ušlo na je­dan od­go­vo­ran na­čin – ka­zao je Šće­kić.
On je ujed­no po­zvao sve za­in­te­re­so­va­ne i stra­ne i do­ma­će in­ve­sti­to­re da ula­žu u Be­ra­ne.
-Be­ra­ne ras­po­la­že sa broj­nim re­sur­si­ma ko­ji po­sled­njih go­di­na, na­ža­lost, ni­je­su do­volj­no is­ko­ri­šta­va­ni. Za­to po­zi­vam sve one ko­ji se ba­ve bi­zni­som da do­đu u naš grad i da se su­o­če sa ka­pa­ci­te­ti­ma sa ko­ji­ma ras­po­la­že­mo. Vje­ru­jem da ti ka­pa­ci­te­ti da­ju šan­su za or­ga­ni­zo­va­nje pro­iz­vod­nih dje­lat­no­sti. Lo­kal­na upra­va će svim po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­to­ri­ma sta­ja­ti na ras­po­la­ga­nju, ona­ko ka­ko smo iz­la­zi­li u su­sret i kom­pa­ni­ji Me­tal­fer ko­ja je po­sta­la vla­snik Rud­ni­ka mr­kog uglja. Tu smo da pru­ži­mo svu neo­p­hod­nu po­moć u na­mje­ri da da­mo mak­si­ma­lan do­pri­nos oži­vlja­va­nju be­ran­ske pri­vre­de – na­gla­sio je Šće­kić.
-Rud­nik mr­kog uglja ne­dav­no je ob­i­šla i mi­ni­star­ka eko­no­mi­je Dra­gi­ca Se­ku­lić, na­vo­de­ći da ovo pred­u­ze­će ima ima do­bru i ohra­bru­ju­ću per­spek­ti­vu i da je za oče­ki­va­ti da to pred­u­ze­će u na­red­nom pe­ri­o­du ja­ča svo­je po­slov­ne ka­pa­ci­te­te. Ona je ka­za­la da će Vla­da Cr­ne Go­re ubu­du­će da­va­ti od­re­đe­ne pod­sti­ca­je ovom pred­u­ze­ću i dru­gim pri­vred­nim su­bjek­ti­ma u sje­ver­nom re­gi­o­nu ka­ko bi svi za­jed­no po­di­gli eko­nom­sku moć i stan­dard lo­kal­nog sta­nov­ni­štva.
D.J.


Gr­ci po­ga­zi­li obe­ća­nja

Grč­ka kom­pa­ni­ja Bal­kan Ener­dži, vla­sni­ka Vik­to­ra Re­sti­sa, je av­gu­sta 2007. go­di­ne ku­pi­la be­ran­ski rud­nik po ci­je­ni od mi­li­on i po eura. Gr­ci su pri­li­kom pot­pi­si­va­nja ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra obe­ća­li da će pro­iz­vod­nja u ja­mi „Pet­njik” po­če­ti u ro­ku od po­la go­di­ne. Is­ti­ca­li su da će ulo­ži­ti oko 20 mi­li­o­na eura u pro­iz­vod­nju i sto mi­li­o­na eura u iz­grad­nju ter­mo­blo­ka sna­ge 110 me­ga­va­ta. Na­ja­vi­li su i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, ali od sve­ga to­ga ni­je bi­lo ni­šta. U me­đu­vre­me­nu rud­ni­ku je, zbog na­go­mi­la­nog du­ga od 250.000 eura, is­klju­če­na stru­ja što je iza­zva­lo po­ta­pa­nje ja­me „Pet­njik“ i do­dat­no is­kom­pli­ko­va­lo te­šku si­tu­a­ci­ju u ovom ne­kad uspje­šnom pri­vred­nom ko­lek­ti­vu. Do­la­skom kom­pa­ni­je Me­tal­fer kre­nu­lo se sa re­mon­tom po­sto­je­ćih po­sto­je­nja, a za­tim i sa po­kre­ta­njem pro­iz­vod­nje.