K
a­da Ustav­ni sud bu­de že­lio da uvje­ri jav­nost u to da do od­lu­ka ne do­la­zi po na­go­vo­ru, već po pra­vu i ra­zu­mu, otvo­ri­će svo­ja vra­ta za jav­nost i svo­jim pri­mje­rom će de­mon­stri­ra­ti pri­mje­nu prin­ci­pa „pra­vo jav­no­sti da zna”. Po­sled­njih go­di­na Ustav­ni sud je od­stu­pio od svo­je ra­ni­je prak­se i svo­je sjed­ni­ce za­tvo­rio za jav­nost, zbog če­ga je u cr­no­gor­skom dru­štvu pre­se­dan ka­da naj­vi­ša in­stan­ca za­šti­te Usta­va do­zvo­li da se o naj­o­sje­tlji­vi­jim pra­vi­ma ras­pra­vlja u če­ti­ri zi­da.
Iako Za­kon o Ustav­nom su­du pro­pi­su­je da je rad Ustav­nog su­da ja­van, čel­ni­ci te in­sti­tu­ci­je naj­če­šće sma­tra­ju da se jav­nost obez­bje­đu­je sa­op­šte­nji­ma, ko­ja ne­ri­jet­ko ni­je­su ja­sna ni prav­nim struč­nja­ci­ma. Član 4 Za­ko­na o Ustav­nom su­du pro­pi­su­je si­tu­a­ci­je ka­da rad te in­sti­tu­ci­je ne mo­že bi­ti ja­van, ali se ra­di o iz­u­ze­ci­ma.
– Jav­nost ra­da se obez­bje­đu­je ob­ja­vlji­va­njem od­lu­ka Ustav­nog su­da, ob­ja­vlji­va­njem sa­op­šte­nja o sjed­ni­ca­ma na in­ter­net stra­ni­ci Ustav­nog su­da, odr­ža­va­njem jav­ne ras­pra­ve u po­stup­ku pred Ustav­nim su­dom, odr­ža­va­njem kon­fe­ren­ci­ja za me­di­je i na dru­gi na­čin. Ustav­ni sud mo­že is­klju­či­ti jav­nost sa­mo ra­di za­šti­te in­te­re­sa na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti, jav­nog re­da i mo­ra­la u de­mo­krat­skom dru­štvu, kao i ra­di za­šti­te in­te­re­sa ma­lo­ljet­ni­ka i pri­vat­no­sti uče­sni­ka u po­stup­ku. Is­klju­če­nje jav­no­sti ne od­no­si se na uče­sni­ke u po­stup­ku i nji­ho­ve pu­no­moć­ni­ke. Su­di­ja ne mo­že jav­no iz­no­si­ti svo­je mi­šlje­nje o pi­ta­nju ko­je je pred­met spo­ra pred Ustav­nim su­dom – pre­ci­zi­ra­no je u za­ko­nu.
Vi­ši prav­ni za­stup­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Sne­ža­na Ka­lu­đe­ro­vić sma­tra da raz­lo­ge ne­po­što­va­nja Usta­va i Za­ko­na o Ustav­nom su­du ko­ji pro­pi­su­je da je rad su­da ja­van kao i od­go­vo­re od­stu­pa­nja od ra­ni­je prak­se tre­ba tra­ži­ti od pred­sjed­ni­ka Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re Dra­go­lju­ba Dra­ško­vi­ća. Ona is­ti­če da jav­nost ima pra­vo da zna za­što se bi­ra ne­tran­spa­ren­tan pri­stup i šta sto­ji iza od­lu­ke da sjed­ni­ce ovog su­da bu­du za­tvo­re­ne za jav­nost su­prot­no za­ko­nu.
– Ako je u kri­vič­nim po­stup­ci­ma pred re­dov­nim su­do­vi­ma do­zvo­lje­no pri­su­stvo jav­no­sti, ne­ma ni­ka­kvog ra­zu­mlji­vog raz­lo­ga da Ustav­ni sud, pre­ko či­jih od­lu­ka bi tre­ba­lo da uči­mo o pra­vu i ade­kvat­noj pri­mje­ri pra­va i me­đu­na­rod­nih prav­nih stan­darda, bu­de za­tvo­re­na in­sti­tu­ci­ja – ka­za­la je Ka­lu­đe­ro­vićeva za „Dan“.
Sma­tra da je ve­o­ma va­žno da se uči­mo otvo­re­no­sti, te da upra­vo u to­me pred­nja­če one in­sti­tu­ci­je ko­je su u svo­jim po­lji­ma dje­lo­va­nja po­zi­ci­o­ni­ra­ne kao vr­hov­ni auto­ri­tet.
– I za­to ne­ma oprav­da­nja da rad Ustav­nog su­da ne bu­de kon­ti­nu­i­ra­no otvo­ren za za­in­te­re­so­va­nu jav­nost – do­da­je ona.
Ka­lu­đe­ro­vi­će­va sma­tra da bi Ustav­ni sud, kao naj­vi­ša in­stan­ca ko­ja šti­ti Ustav, tre­ba­lo da bu­de uzor dru­gim su­do­vi­ma u tran­spa­rent­no­sti i da prak­tič­no de­mon­stri­ra prin­cip „pra­vo jav­no­sti da zna”.
– Sa­mo se mo­že ogra­ni­či­ti po­da­tak ko­ji je ogla­šen ste­pe­nom taj­no­sti, u slu­ča­ju vo­đe­nja is­tra­ge i u po­stup­ku iz­vi­đa­ja, i u tim slu­ča­je­vi­ma sa­mo do pra­vo­sna­žno­sti ta­kvog po­stup­ka. A zna­mo da Ustav­ni sud ne­ma ta­kvih ogra­ni­če­nja, i za­to ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log da i nje­gov rad bu­de ta­jan. Uostal­nom, ta­kav rad ne mo­že do­pri­ni­je­ti ni ina­če uru­še­noj re­pu­ta­ci­ji Ustav­nog su­da – uka­za­la je Ka­lu­đe­ro­vi­će­va.
Ka­ko na­vo­di, Cr­na Go­ra je upra­vo pr­o­sla­vi­la pr­vu pe­to­ljet­ku cr­no­gor­skih pre­go­vo­ra sa Evrop­skom uni­jom, do­da­ju­ći da je uti­sak da mno­go to­ga što se pri­mje­nju­je u prak­si zna­čaj­no od­stu­pa od naj­bo­ljih evrop­skih prak­si.
– Za­bri­nja­va­ju­će su ocje­ne Evrop­ske ko­mi­si­je iz ne­dav­no ob­ja­vlje­nog ne­zva­nič­nog rad­nog do­ku­men­ta o tre­nut­nom sta­nju u obla­sti­ma po­gla­vlja 23 i 24, gdje se u di­je­lu oko pra­vo­su­đa ja­sno kon­sta­tu­je da „za­ko­no­dav­ni okvir za ja­ča­nje ne­za­vi­sno­sti i ne­pri­stra­sno­sti pra­vo­su­đa još ni­je u pot­pu­no­sti pri­mi­je­njen”, kao i da je „bi­lans ostva­re­nih re­zul­ta­ta u spro­vo­đe­nju di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti i etič­kih ko­dek­sa su­di­ja i tu­ži­la­ca i da­lje ogra­ni­čen”. Ka­da se ovo­me do­da za­tvo­re­nost in­sti­tu­ci­ja, kao u ovom slu­ča­ju Ustav­nog su­da, za­bri­nu­tost i na­čin nji­ho­vog od­lu­či­va­nja sa­mo se po­ja­ča­va – na­gla­si­la je Ka­lu­đe­ro­vi­će­va.
Iz­vr­šni di­rek­tor Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić po­ru­či­la je da su­di­je ne tre­ba da se kri­ju iza in­sti­tu­ci­ja, ne­go da jav­no sto­je iza svog sta­va.
– Ka­da Ustav­ni sud bu­de že­lio da uvje­ri jav­nost u to da do od­lu­ka ne do­la­zi po na­go­vo­ru, već po pra­vu i ra­zu­mu, otvo­ri­će sjed­ni­ce na ko­ji­ma se ras­pra­vlja za jav­nost, ob­ja­vlji­va­će od­lu­ke i iz­dvo­je­na mi­šlje­nja su­di­ja ko­ji se sa ve­ći­nom ne sla­žu. Do­bro ar­gu­men­to­va­na iz­dvo­je­na mi­šlje­nja i u ame­rič­kom Vr­hov­nom su­du i Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va bi­la su na­go­vje­štaj bu­du­ćih pro­mje­na, pa je va­žno da jav­nost za njih sa­zna. Isto mi­slim da je ve­o­ma va­žno da se su­di­je ne kri­ju iza in­sti­tu­ci­je ne­go da sto­je iza svo­ga sta­va i da se jav­no ob­ja­vlju­je ko je ka­ko gla­sao – ka­za­la je „Da­nu” Gor­janc Pre­le­vić.
A.O.


Po­li­tič­ki uti­caj

Sne­ža­na Ka­lu­đe­ro­vić iz CGO-a na­vo­di da je Ustav­ni sud in­sti­tu­ci­ja ko­ja se ba­vi ko­lek­tiv­nom za­šti­tom gra­đa­na od ne­u­stav­nih ka­te­go­ri­ja, a na­ro­či­to od, ka­ko do­da­je, ne­ri­jet­kih ne­u­stav­nih za­kon­skih nor­mi ko­ji­ma se mo­gu po­vri­je­di­ti broj­na ljud­ska pra­va spro­vo­de­ći ih kroz slo­žen dr­žav­ni apa­rat.
– Za­tvo­re­nost ra­da ta­kve in­sti­tu­ci­je otva­ra i pi­ta­nje mo­gu­ćih ne­pri­mje­re­nih po­li­tič­kih uti­ca­ja, kao i iz­bje­ga­va­nja od­go­vor­no­sti da se ja­sno i per­so­nal­no sta­ne iza do­ne­se­nih od­lu­ka pred li­ce jav­no­sti – sma­tra ona.


Bez od­go­vo­ra

Iz Ustav­nog su­da ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na”, po­sla­ta 28. ju­na, zbog če­ga sva­ka sjed­ni­ca Ustav­nog su­da ni­je jav­na, od­no­sno otvo­re­na za jav­nost. Iz te in­sti­tu­ci­je ni­je­su ka­za­li za­što u prak­si ima­mo si­tu­a­ci­ju da su pre­se­da­ni jav­ne sjed­ni­ce, ni­ti da pla­ni­ra­ju da ta­kvu prak­su pro­mi­je­ni u na­red­nom pe­ri­o­du.