U Be­o­gra­du je u 85. go­di­ni pre­mi­nuo Pre­drag Goj­ko­vić Cu­ne, srp­ski pje­vač na­rod­nih, za­bav­nih, sta­ro­grad­skih i mek­si­kan­skih pje­sa­ma i sev­da­lin­ki.
Goj­ko­vić je ro­đen 1932. go­di­ne u Br­za­nu kod Kra­gu­jev­ca. Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je nje­go­va po­ro­di­ca pre­se­li­la se u Be­o­grad, gdje je Cu­ne za­vr­šio osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju, za­jed­no sa le­gen­da­ma ju­go­slo­ven­skog glu­mi­šta Ve­li­mi­rom Ba­tom Ži­vo­ji­no­vi­ćem i Da­ni­lom Ba­tom Stoj­ko­vi­ćem. Po za­vr­šet­ku gim­na­zi­je upi­sao je Tr­go­vač­ku aka­me­di­ju, ali ga je lju­bav pre­ma pje­smi ome­la da za­vr­ši stu­di­je.
Još kao osno­vac pje­vao u ču­ve­nom „Ko­lar­cu”, a to­kom ka­ri­je­re u svim sa­la­ma, fil­har­mo­ni­ja­ma svih ta­da­šnjih 15 so­vjet­skih re­pu­bli­ka i 22 auto­nom­ne po­kra­ji­ne. Na­stu­pao je u sa­li „Čaj­kov­ski” u Mo­skvi, „Lin­koln cen­tru” u Nju­jor­ku, pa­ri­skoj „Olim­pi­ji”, „Ope­ri” u Austra­li­ji...
U ka­ri­je­ri du­goj vi­še od po­la vi­je­ka sni­mio je 12 al­bu­ma, uče­stvo­vao je u 15 fil­mo­va i se­ri­ja i po­ja­vio se na po­zor­ni­ca­ma 16 fe­sti­va­la ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je. Pr­vi al­bum „Ha­li­sko” sni­mio je 1961. go­di­ne, a pje­smu ko­ga ga je pro­sla­vi­la, „Ka­fu mi, dra­ga, is­pe­ci” go­di­nu da­na ka­sni­je; plo­ča na ko­joj se na­la­zi­la ova pje­sma do­sti­gla je zla­tan ti­raž i pro­da­ta je u 50.000 pri­mje­ra­ka.
„Mno­go se za­hva­lju­jem po­koj­noj Na­di Ma­mu­li, ko­ja me je na­u­či­la tu pje­smu. Pje­sma je na po­čet­ku bi­la aut­saj­der, jer ni­je bi­la uba­če­na me­đu naj­ti­ra­žni­je pje­sme na sin­glu. Jed­na pje­sma se u tom pro­jek­tu iz­ba­če­na i umje­sto nje uba­ci­li su "Ka­fu". Tri mje­se­ca ka­sni­je to je bi­la "zlat­na plo­ča". Za ovih po­la vi­je­ka ot­pje­vao sam je naj­ma­nje 40.000 pu­ta”, is­pri­čao je Cu­ne u jed­nom od po­sljed­njih in­ter­vjua.
Ni­šta ma­nji uspjeh u nje­go­voj in­ter­pre­ta­ci­ji ni­su po­sti­gle ni pje­sme „Lju­bav mi sr­ce mo­ri”, „So­nja”, „Aj’ či­ja fru­la”, „Du­na­ve, mo­je mo­re”, „Za­pe­vaj­te pe­sme sta­re”, „Ja­ni­čar” i „Ne­ve­na”, ali je „Ka­fa” ipak osta­la nje­go­va „lič­na kar­ta”.
Kao ve­li­ka ju­go­slo­ven­ska pje­vač­ka zvi­je­zda, Cu­ne je do­bio ulo­ge u TV se­ri­ja­ma „Ser­vi­sna sta­ni­ca”, „Pro­ma­ja”, „Po­zo­ri­šte u ku­ći”, „Se­ra­fi­mov klub”, „Šest sve­ča­nih po­ziv­ni­ca”, „Na­še pri­red­be”, „Pro­fe­si­o­nal­ci” i „Sa­mo ve­če­ras”, kao i u fil­mo­vi­ma „I Bog stvo­ri ka­fan­sku pe­va­či­cu”, „Mom­či­ne”; „Ja­go­de u gr­lu”, „Iz­ba­ci­vač”, „Oj, Mo­ra­vo”i „Tri maj­sto­ra”.
Bli­stao je na mu­zič­koj sce­ni sve do pri­je dvi­je go­di­ne, ka­da je zbog bo­le­sti od­lu­čio da „oka­či mi­kro­fon o klin”.
„Već sam pri­ti­snuo no­žnu koč­ni­cu, a po­la­ko po­di­žem i ruč­nu. Za­u­sta­vljam svo­je ži­vot­no pu­te­še­stvi­je po­sli­je dva in­fark­ta, dva sten­ta i mo­žda­nog uda­ra. Ho­ću ti­ho i mir­no da za­vr­šim svo­ju ka­ri­je­ru”, iz­ja­vio je Goj­ko­vić u je­sen 2015. go­di­ne.
No­si­lac je Or­de­na za­slu­ga za na­rod ko­ji mu je uru­čio ta­da­šnji pred­sjed­nik Ju­go­sla­vi­je Jo­sip Broz Ti­to, a do­bio je po­seb­no pru­zna­nje za vr­hun­ski do­pri­nos na­ci­o­nal­noj kul­tu­ri Sr­bi­je. Ta­ko­đe, pri­pa­la mi je i na­gra­da za naj­bo­ljeg na­tur­šči­ka, za ulo­gu u fil­mu „Ja­go­de u gr­lu„ 1985. go­di­ne.
U bra­ku sa Le­po­sa­vom pro­veo je 55 go­di­na. Do­bi­li su dvi­je kćer­ke – Na­ta­šu i Ka­ta­ri­nu.
Vri­je­me i mje­sto sa­hra­ne bi­će na­knad­no sa­op­šte­ni.
S.M.